Читај ми

Станивуковић на састанку ОЕCD: Србија унапредила резултате у 13 области јавних политика

Државни секретар у Министарству финансија Гојко Станивуковић данас је учествовао на онлајн састанку o изгледима конкурентности Западног Балкана за период 2019-2021. године. Овај састанак, у организацији OECD SEE (Организације за економску сарадњу и развој – Југоисточна Европа) био је посвећен дискусији о налазима и препорукама за Републику Србију. 

Станивуковић се захвалио колегама из OECD на трећој публикацији o конкурентности политика у Јуогисточној Европи за 2021. годину, као и кључним налазима и препорукама у 16 области јавних политика и поређења са другим привредама региона са јасном перспективом које су предности и изазови за нашу привреду на регионалном и међународном нивоу. Дате препоруке су драгоцене за потврду структурних реформи које спроводимо у Србији. 

„Напоменуо бих да је реч о важном документу за Србију, који је поставља жељене циљеве за постизање нивоа конкурентности на нивоу држава чланица Европске уније (ЕУ) и земаља OECD-а, а нуди и увид у то где се наша земља тренутно налази у поређењу са другим учесницима са Западног Балкана, и на крају идентификује која подручја је потребно унапредити“, навео је он и објаснио да то допуњава припрему разних националних стратешких и политичких докумената, посебно Програма економских реформи (ЕРП). 

Рекао је да су се лекције из претходне процене већ показале као вредне за боље обликовање наших стратешких докумената.

„Радује ме што сам и видео и чуо да је Србија, током 2021. године успела да унапреди своје резултате у 13 области, што нас поставља у најбоље рангирану економију на Западном Балкану, посебно када је реч о инвестиционој политици и промоцији, приступима финансирању, о трговинској политици, државним предузећима, транспорту, као и димензијама науке, технологије и иновација“, навео је Станивуковић. 

Станивуковић се осврнуо на економски развој Србије и тренутну кризу изазвану пандемијом вируса корона, која је имала велики утицај на конкурентност, али и истакао да су предузете значајне мере за смањење негативних утицаја. 

„Србија је издвојила више од осам милијарди евра за три пакета помоћи, у оквиру економских мера, с циљем подршке привреди и грађанима. Реч је о највећој помоћи која је издвојена на територији Југоисточне Европе. Три пакета мера укупно чине чак 17,4 одсто БДП-а, а очекује се да ће додатно допринети расту БДП-а, уз очекивање стабилизације на око 4 одсто у средњем року“, рекао је он. 

Државни секретар је истакао да сматра да је наша земља успела да одржи поверење и грађана и привреде, те да су пакети испунили своју сврху, односно допринели брзом опоравку најважнијих сектора у привреди. 

„Пад БДП-а у 2020. години био је свега 0,9 одсто, што је један од најбољих резултата у Европи, a јавни дуг чврсто испод нивоа од 60 процената БДП-а. На крају прошле године нето прилив страних директних инвестиција износио је 3 милијарде евра, а јавни дуг је био на нивоу од 57,4 одсто. Истовремено, стопа незапослености је била 9,7 процената, што је значајно бољи резултат у односу на период пре пандемије“, напоменуо је Станивуковић. 

Он је подсетио да је у првом кварталу ове године раст био 1,8 одсто, у другом чак 13,7 процената, те да је раст у првој половини године 7,6 одсто, што је знатно бољи резултат од очекивања. 

„Логична последица је да се пројекција раста увећа на 7 одсто за целу годину, али ми верујемо, посматрајући ове податке, да ће раст БДП-а бити између 7 и 7,5 процената, што ће још једном бити један од најбољих резултата у Европи. Ефекти пакета подршке привреди и грађанима допринели су тим резултатима“, оценио је Станивуковић. 

Истакао је да је Србија забележила одличне резултате када је у питању привлачење страних директних инвестиција, те да је у првих седам месеци привукла чак две милијарде и 72 милиона евра улагања, што показује да су упркос кризи инвеститори задржали поверење у Србију и наставили да инвестирају у нашу земљу. Напоменуо је и да упркос пандемији вируса корона, јавни дуг Србије је стабилан и да је тренутно на нивоу од 55,2 одсто, што је још увек далеко од нивоа који прописује Мастрихт. 

Осврнуо се и на сарадњу са Међународним монетарним фондом (ММФ), и објаснио да је фокус на завршетку неоподних амбициозних реформи које су договорене, као и новом Програму сарадње потврђеним у јулу ове године.

Рекао је и да је пројектовани буџетски дефицит за 2021. годину 6,9 одсто, али због боље наплате и брзог економског опоравка, очекујемо да ће буџетски дефицит остати на нивоу испод 5 процената.

„Нацрт буџета за 2022. годину, предвиђа дефицит од 3 одсто и још већа издвајања за капиталне инвестиције, како би се још додатно подржао раст и запошљавање. Ова средства су претежно намењена за наставак радова на инфраструктурним пројектима, али и за остваривање нових, посебно када су у питању путеви или железничка инфраструктура, зелена агенда, дигиталне инвестиције и здравље“, навео је он и подсетио да је Србија једина земља ван ЕУ која је понудила зелене обвезнице на међународном тржишту капитала у септембру ове године, што јасно указује на посвећеност увећању инвестиција за зелену транзицију. 

Станивуковић је напоменуо и да је од великог значаја нови систем фискализације, који ће обезбедити ефикаснију контролу и бољу наплату пореза, као и успешнију борбу против сиве економије. 

Он је закључио да је Србија посвећењу наставку регионалне интеграције и економске сарадње, уз имплементацију различитих иницијатива и мера које треба да допринесу јачању привреде и унапређењу квалитета живота грађана.  

Сличне теме

Синиша Мали: Почела исплата 20 евра новчане помоћи државе

Синиша Мали: Почела исплата 20 евра новчане помоћи државе

Министарство финансија издало нови број часописа „Финансије“

Министарство финансија издало нови број часописа „Финансије“

Министар Синиша Мали са новим амбасадором Француске Пјером Кошером разговарао о заједничким капиталним пројектима

Министар Синиша Мали са новим амбасадором Француске Пјером Кошером разговарао о заједничким капиталним пројектима