Најчешћа питања

Читај ми

Најчешћа питања

Какав је поступак за добијање стручног мишљења Министарства финансија?

Порески обвезник има право да од Пореске управе бесплатно добије информације о пореским прописима из којих произилази његова пореска обавеза, а ако је неук, и основну правну помоћ, што омогућује да пријави и плати порез, обрачуна и плати споредна пореска давања, у складу са прописима.

Порески обвезник има право да од Пореске управе бесплатно добије информације о пореским прописима из којих произилази његова пореска обавеза, а ако је неук, и основну правну помоћ, што омогућује да пријави и плати порез, обрачуна и плати споредна пореска давања, у складу са прописима.

Међутим, у складу са Законом о републичким административним таксама и Тарифом републичких административних такси као саставним делом Закона, прописано је плаћање таксе за захтев за давање тумачења, објашњења, односно мишљења о примени републичких прописа, физичком лицу у износу од 1.910,00 динара, као и таксе за захтев за давање тумачења, објашњења, односно мишљења о примени републичких прописа правном лицу, односно предузетнику, односно физичком лицу уписаном у посебан регистар, које обавља делатност слободне професије, уређену посебним прописом, у износу од 15.500,00 динара.

Такса се уплаћује на прописани уплатни рачун јавних прихода. Број рачуна је: 840-742221843-57, модел 97, позив на број: контролни број + шифра (пример: општина Савски венац 50-016), сврха уплате републичка административна такса. Прималац средстава је буџет Републике Србије.

Ако нетаксиран или недовољно таксиран захтев или поднесак, односно други спис стигне поштом, одговорно лице органа надлежног за одлучивање о захтеву, односно поднеску позваће обвезника писменом опоменом да, у року од десет дана од дана пријема опомене, плати прописану таксу и таксу за опомену и упозорити га на последице неплаћања таксе.

Такса за опомену којом се обвезник позива да плати таксу износи 330,00 динара.

Број рачуна је: 840-742221843-57, модел 97, позив на број: контролни број + шифра (пример: општина Савски венац 50-016), сврха уплате републичка административна такса. Прималац средстава је буџет Републике Србије.

За добијање стручног мишљења Министарства финансија потребно је да захтев за мишљење у писаној форми упутите на адресу

Министарство финансија
Кнеза Милоша 20
11000 Београд

Уз захтев потребно је доставити и фотокопију уплатнице као доказ о уплаћеној административној такси.

Како да добијем потврду ради остваривања права из уговора о избегавању двоструког опорезивања?

Од 1. јануара 2011. године, потврде о резидентности издају надлежне организационе јединице Пореске управе, где се могу добити детаљнија обавештења.

Да ли особе са инвалидитетом имају неке повластице при увозу аутомобила, да ли је било неких измена по том питању?

Чланом 245. тачка 11) Царинског закона (“Сл. гласник РС”, бр. 95/18) прописано је да су ослобођене од плаћања увозних дажбина особе са инвалидитетом, односно организације особа са инвалидитетом – на предмете намењене за образовање, запошљавање или побољшање друштвеног положаја особа са инвалидитетом, као и на резервне делове, компоненте или додатке који су посебно направљени за те производе.

Тачком 4. члана 12. Уредбе о царинским повластицама („Сл. гласник РС“, бр. 38/19) прописано је да су ослобођени су од плаћања увозних дажбина организације особа са инвалидитетом, односно особе са инвалидитетом, између осталог, и на путничке аутомобиле и друга моторна возила конструисана првенствено за превоз лица, који су посебно израђени и намењени за употребу од стране особа са инвалидитетом.

Осим по овом основу особе са инвалидитетом могу да увезу моторно возила уз ослобођење од плаћања по другом основу, тј. на основу споразума о слободној трговини. Наиме, Република Србија је потписала низ споразума о слободној трговини, чиме се обавезала да подстиче међусобну преференцијалну трговину са државама, односно царинским територијама са којима су ти споразуми закључени. Према томе, уколико се возило увози по том основу, тј. уколико се увози возило које је пореклом из земље са којом имамо закључен споразум о слободној трговини, увозник подноси царинском органу одговарајућу документацију коју издају надлежни органи, односно организације земље извоза (доказ о пореклу) и уколико су сви прописани услови испуњени, царински орган одобрава увоз возила уз ослобођење од плаћања царине.

Што се тиче поступка за остваривање права на рефундацију пореза на додату вредност плаћеног при увозу моторних возила од стране особа са инвалидитетом, информацију можете наћи на линку http://www.noois.rs/pdf/zakoni/Postupak_PDV.pdf 

Да ли можете да нам објасните до ког износа се не наплаћује царина, када је у питању пошиљка мале вредности из иностранства? Каква је процедура?

Сагласно члану 247. тачка 4) Царинског закона увозне дажбине не плаћају се на пошиљке мале вредности, некомерцијалне природе.

Пошиљком мале вредности, некомерцијалне природе, сматрају се:

1) пошиљке чија вредност не прелази 50 евра, у динарској противвредности, осим пошиљака које се састоје од алкохола и алкохолних пића, парфема и тоалетне воде, дувана и дуванских производа;

2) писма, разгледнице, Брајева писма (секограм), друга приватна кореспонденција, јавне исправе, трговачка кореспонденција, пословне књиге, робна, правна и финансијска документација и друге штампане ствари, које не подлежу увозним дажбинама.

О ослобођењу од плаћања увозних дажбина за ове пошиљке царински орган ставља забелешку на поштанско-царинској пријави, односно на декларацији.

Колико новца физичка лица могу да унесу, односно изнесу из Републике Србије?

Свако физичко лице које прелази државну границу Републике Србије и при том преноси физички преносива средства плаћања у вредности од 10.000 евра или више, обавезно је да тај новац пријави надлежним царинским органима на граничном прелазу.

У случају давања лажних, нетачних или непотпуних података, сматраће се да подносилац пријаве није испунио законску обавезу и може му се изрећи казна или му царински органи могу привремено задржати физички преносива средства плаћања на основу Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма.

У складу са Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма потребно је пријавити:

а) инструменте који гласе на доносиоца, као што су путнички чекови, преносиви инструменти (укључујући чекове, менице и новчане упутнице), који или гласе на доносиоца, индосирани без ограничења, у корист фиктивног примаоца, или су у неком другом облику који допушта пренос власништва над њима, и непоптуни инструменти (укључујући чекове, менице и новчане упутнице), који су потписани, али је изостављено име примаоца;

б) готов новац (папирни и ковани новац који је у оптицају као средство размене).

Почев од 1. јануара 2018. године, подносилац пријаве мора да попуни нови Образац пријаве преноса средстава, и то све рубрике у белој боји великим словима и тамном оловком (тамо где је назначено користити једно слово/број у одговарајућој кућици); рубрике у сивој боји попуњава надлежни царински орган.

Образац пријаве, као и упутство за попуњавање тог обрасца, могу се наћи на сајту Управе царина, на линку

http://www.upravacarina.rs/cyr/Informacije/Stranice/PrijavaPrenosaSredstava.aspx 

Где могу да добијем информације о сервисирању старе девизне штедње?

Можете се информисати на сајту Управе за јавни дуг – http://www.javnidug.gov.rs/default.asp?P=186 

Управа за јавни дуг налази се у Београду, у Поп Лукиној улици 7-9, улаз 2. Штедише се за све информације и евентуалне доласке по питању доставе документације могу сеобратити Управи позивом на телефоне 381 11 2927 653 или 381 11 2927 654, као и путем електронске поште преко е-маил адресе staradevizna@komisijasds.gov.rs. 

Где могу да добијем информације о условима приређивања игара на срећу?

За све информације можете се обратити Управи за игре на срећу.

Омладинских бригада 1,

11070 Нови Београд

тeлефон:

+381 11 311 7639;

011 311 7645;

факс:

+381 11 311 7572;

e-mail:

igre.na.srecu@uis.gov.rs 

Да ли су инвалиди са телесним оштећењем од 100% ослобођени плаћања ПДВ – а на увоз аутомобила? Коме се треба обратити за потребну документацију?

С обзиром на то да Министарство рада, запошљавања и социјалне политике води евиденцију о особама са инвалидитетом и регулише њихова права и бенефиције, доношење одлуке о рефундирању ПДВ-а инвалидима по увозу аутомобила такође спада у надлежност Министарства рада, запошљавања и социјалне политике. Наглашава се да се не ради о ослобађању од плаћања ПДВ – а, већ о његовом рефундирању. То значи да особа са инвалидитетом при куповини аутомобила плаћа ПДВ, а затим се обраћа Министарству за рад са доказом о инвалидитету, на основу чега се врши повраћај ПДВ-а.

За даље информације о поступку рефундирања ПДВ-а треба се обратити Министарству рада, запошљавања и социјалне политике:

Београд, Немањина 22-26

тел/факс: 3616-253; 3617-498; 3618-780

http://www.minrzs.gov.rs 

kabinet@minrzs.gov.rs 

Која институција је надлежна за контролу рада банака?

Сектор за финансијски систем Министарства финансија обавља нормативне послове који се односе на припрему закона и других прописа којим се уређују услови за оснивање и пословање банака и других финансијских организација.

Директан надзор над радом банака спада под ингеренцију Народне банке Србије.

Народна банка Србије

Телефон: 0800 111 110

И-мејл: informativni.centar@nbs.rs 

http://www.nbs.rs/internet/cirilica/index.html 

Коме да пријавим фирму чији радници не издају фискалне рачуне познатим купцима?

Свaкo нeиздaвaњe фискaлнoг рaчунa трeбa приjaвити Пoрeскoj упрaви – Кoнтaкт цeнтaр 0700-700-007 или сa мoбилнoг тeлeфoнa 011-33 10 111.

Коме се подносе захтеви за добијање дозволе за трговину дуванским производима?

Захтев за за добијање дозволе за трговину дуванским производима предаје се Управи за дуван на следећу адресу:

Упрaвa зa дуван:

Гoвoрни aутoмaт: 011/ 3021-808; 3249-602; 3249-604

Teлефон: 011/ 3249-603; 3249-605

Фaкс: 011/ 3347-617

www.duvan.gov.rs 

info@duvan.gov.rs 

Коме се треба обратити за информације у вези стамбених кредита?

За све информације везане за стамбене кредите неопходно је да се обратите директно некој од пословних банака које су склопиле уговор са Националном корпорацијом за осигурање стамбених кредита.

http://www.nkosk.rs. 

Како изгледа поступак царињења у поштанском промету?

Поштанске пошиљке које се шаљу у иностранство, а које садрже тзв. царинску робу, могу се предати свакој пошти. Пошта којој је пошиљка предата упућује ту пошиљку пошти царињења.

Пошта царињења подноси поштанске пошиљке царинарници на преглед заједно са извозном декларацијом и прописаним исправама. Извозну декларацију попуњава пошиљалац. За поштанске пошиљке које се шаљу у иностранство царинарници се са пошиљком предаје примерак декларације на обрасцу CN-23 (акт Светског поштанског савеза).

Поштанску пошиљку која подлеже царинском прегледу радник поште ставља на увид овлашћеном царинском службенику који врши царински преглед. Овлашћени царински службеник који је извршио царински преглед пакета потписује спроводницу и оверава је печатом, а овлашћени царински службеник који је извршио царински преглед писмоносне пошиљке, ставља свој потпис на пошиљку и оверава га печатом.

По извршеном прегледу пошиљке која се шаље у иностранство, пошта царињења упућује пошиљку изменичној пошти. Изменична пошта је пошта која врши послове приспећа и отпреме поштанских пошиљака у међународном саобраћају.

Шта се сматра пошиљком некомерцијалног карактера коју може примати физичко лице путем поштанске пошиљке у смислу ослобођења од плаћања царине?

Физичка лица су ослобођена од плаћања увозних дажбина на пошиљке мале вредности које бесплатно примају од физичких лица из иностранства, под условом да те пошиљке нису комерцијалне природе, у укупној вредности до 70 евра, у динарској противвредности.

Пошиљка је некомерцијалне природе, ако:

1) се ради о повременим пошиљкама,

2) се пошиљка састоји од робе намењене искључиво за личну употребу корисника повластице или чланова његове породице, која по својој природи и количини не указује да се ради комерцијалној пошиљци,

3) не постоји било каква обавеза плаћања примаоца пошиљке.

Који су трошкови царињења поштанских пошиљки, у погледу царинских органа?

Царински орган не наплаћује накнаду за обављање царинске контроле, као и у осталим случајевима примене царинских прописа за време редовног радног времена.

Законом о републичким административним таксама („Службени гласник РС”, број 50/11) укинута је такса за прихватање поштанске царинске исправе.

Трошкови који се тичу услуга поштанских оператора нису предмет регулисања царинских прописа.

Каква је разлика у поступку царињења обичних поштанских пошиљки, које стижу редовним поштанским током у односу на експресне пошиљке које преносе компаније брзе доставе (тзв. курирске службе)?

Царински орган може, на захтев правног лица чија је делатност експресни пренос и уручење поштанских пошиљака, одобрити посебан поступак за декларисање тих пошиљака.

Поступак са експресним пошиљкама је хитан.

Када су у питању експресне пошиљке, уместо докумената који се користе у редовном поштанском промету, оператор, тј. лице које се бави преносом и уручењем експресних пошиљки може царинском органу да најави приспеће пошиљки по консолидованом (збирном) манифесту, ради убрзања поступка са овим пошиљкама.

Постоји прописан редослед уношења података у манифест, у зависности од врсте пошиљке. За већину ових пошиљки важи правило да се пуштају забелешком на манифесту, а за неке постоји обавеза подношења декларације, редовне или допунске (чл. 420 – 424. Уредбе о царинским поступцима и царинским формланостима).

Како се врши доказивање трансакцијске вредности робе у поштанској пошиљци када не постији рачун у папирном облику, него је рачун послат у електронској форми?

Законом о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању („Службени гласник РС”, број 94/17) прописано је да се електронском документу не може оспорити пуноважност или доказна снага само зато што је у електронском облику.

Имајући у виду да је царинским прописима предвиђена могућност спровођења царинских формалности употребом система електронске размене података, то је несумњиво да рачун послат у електронској форми представља валидан документ у поступку утврђивања царинске вредности.

Може ли физичко лице само поднети јединствену царинску исправу (ЈЦИ) царинском органу или мора ангажовати шпедитера?

У Царинском закону декларант је дефинисан као лице које подноси декларацију, декларацију о привременом смештају, улазну сажету деклрацију, излазну сажету декларцију, декларацију за поновни извоз или обавештење о поновном извозу у своје име или лице у чије име се подноси таква декларација или обавештење.

Истим законом је прописано да декларацију може да поднесе свако лице које може да пружи све информације које су потребне за примену одредаба којима се уређује царински поступак за који се роба декларише и које мора да буде у могућности да допреми робу или да организује да се роба допреми царинарници. Ако прихватање декларације намеће посебне обавезе за одређено лице, декларацију мора да поднесе то лице или његов заступник. Декларант мора бити пословно настањен у царинском подручју Републике Србије. Изузетно, декларант не мора бити пословно настањен у царинском подручју Републике Србије, ако:

1) подноси декларацију за транзит или привремени увоз;

2) повремено подноси декларацију, укључујући и декларацију за употребу у посебне сврхе или активно оплемењивање, под условом да царински орган сматра то оправданим;

3) је пословно настањен у земљи, односно територији која се граничи са царинским подручјем Републике Србије, а робу на коју се декларација односи, допрема царинарници Републике Србије на граници, односно административној линији са том земљом, односно територијом, под условом да та земља, односно територија у којој је он пословно настањен одобрава реципрочне повластице лицима пословно настањеним у царинском подручју Републике Србије.

Према томе, Царински закон, ни на који начин, не прописује обавезно ангажовање шпедитера у царинском поступку.

Која су сва потребна документа за царињење?

Роба над којом треба да се спроведе царински поступак мора да буде обухваћена декларацијом за тај царински поступак. Уз декларацију треба поднети све исправе које су потребне за примену прописа којима је уређен царински поступак за који се роба пријављује. Које су то исправе потребне за царињење није прецизирано прописом, што даље значи да декларант може да поднесе све исправе за које сматра да су потребне и да се њима потврђују подаци из декларације.

Како се одређује царинска вредност робе?

Постоји шест метода обрачуна царинске вредности увезене робе и царински орган је обавезан да их примењује по следећем редоследу:

1) метод трансакцијске вредности,

2) метод трансакцијске вредности истоветне робе,

3) метод трансакцијске вредности сличне робе,

4) метод дедукције (метод јединичне цене),

5) метод обрачунате вредности,

6) метод утврђивања царинске вредности на основу података који су расположиви на царинском подручју Републике Србије.

Основни и најважнији метод, који се мора примењивати увек када су испуњени услови прописани за његову примену, заснива се на трансакцијској вредности робе. Чланови 51 – 64. Царинског закона („Службени гласник РС”, број 95/18) садрже одредбе о одређивању царинске вредности робе, а чл. 103-125 Уредбе о царинским поступцима и царинским формаланостима („Службени гласник РС”, број 39/19) детаљније су разрађене ове законске одредбе.

Која су права декларанта, односно увозника код утврђивања царинске вредности и могућност приговора на утврђену царинску вредност?

Чланом 60. Царинског закона предвиђена је обавеза царинског органа да увознику, на његов захтев, достави писмено образложење о начину на који је утврђена царинска вредност увезене робе.

При томе, увозник има право жалбе на првостепену одлуку коју у управном поступку донесе царински орган (члан 30. Царинског закона).

Каква је процедура приликом враћања у иностранство увезене робе због рекламације?

Уколико увезена роба није стављена у слободан промет (тј. нису спроведене увозне царинске формалности, нити су плаћене увозне дажбине), онда она има статус стране робе и може да се поново извезе, при чему се примењују формалности за извоз робе.

Уколико је роба била стављена у слободан промет и за њу био плаћен царински дуг, та роба се може извести из царинског подручја у редовном поступку извоза. При томе, може се захтевати повраћај царинског дуга, уз испуњење услова из члана 104. Царинског закона.

Коме могу да пријавим некоректан рад царинских службеника?

За све примедбе на рад царинске службе можете се обратити Одељењу за унутрашњу контролу Управе царине на следећи телефон: 011/ 311 73 10 (Радно време 8-16 часова) или на телефон: 066/303-300 (доступан 24 часа)

E-mail: unutrasnja_kontrola@carina.rs 

Коме да се обратим за информације о плаћању царинског дуга и царинским гаранцијама Управи царине?

За информације о о плаћању царинског дуга и царинским гаранцијама треба се обратити Управи на један од следећих телефона:

Сектор за информационе технологије: 011/ 214 38 31

Одељење за наплату прихода: 011/ 213 62 11 – факс

или на телефоне: 011/2015 866, 011/2015 868

Е-mail: djukicn@carina.rs ; scekiclj@carina.rs

Радно време: 8-16 часова.

Који је поступак за повраћај ПДВ страном купцу – путнику?

Услови и начин остваривања права на рефундацију ПДВ путнику, који у Републици Србији нема пребивалиште ни боравиште (у даљем тексту: путник), за добра купљена у Републици Србији која отпрема у иностранство, прописани су Законом о ПДВ и чл. 83 – 86. Правилника о порезу на додату вредност (''Сл. гласник РС'' бр. 37/21, 64/21, у даљем тексту: Правилник).

Путник који купљена добра у Републици Србији отпрема у иностранство у личном пртљагу, за некомерцијалне сврхе, има право на повраћај ПДВ, ако:

1) се добра отпремају пре истека три календарска месеца по истеку календарског месеца у којем је извршен промет добара;

2) је укупна вредност испоручених добара једнака или већа од 6.000 динара, укључујући ПДВ;

3) поседује доказе да их је отпремио у иностранство.

Личним пртљагом сматра се пртљаг у којем путник отпрема у иностранство купљена добра. Врста и количина добара не смеју бити такви да указују да је реч о добрима за комерцијалне сврхе.

Укупна вредност испоручених добара је вредност добара исказана у једном рачуну или у више рачуна истог продавца издатих у временском периоду почев од дана издавања првог рачуна закључно са истеком три календарска месеца који следе календарском месецу у којем је издат први рачун.

Путник има право на повраћај ПДВ ако је добра купио у објекту продавца у којем продавац обавља делатност продаје добара.

Доказима да је путник отпремио добра у иностранство сматрају се:

1) захтев путника за повраћај ПДВ у папирном или електронском облику издат у складу са Правилником, који је оверио царински орган;

2) рачун за испоручена добра.

Рачуном се сматра документ издат у складу са Законом о ПДВ, као и фискални исечак, односно фискални рачун издат у складу са законом којим се уређујe евидентирање промета.

Продавац наплаћује од купца укупну вредност испоручених добара са ПДВ.

Издавање захтева за повраћај ПДВ

На захтев путника који купује добра продавац добара у Републици попуњава и издаје, односно израђује (у даљем тексту: издаје) захтев за повраћај ПДВ, у папирном облику на обрасцу ЗПППДВ или у електронском облику, на документу оператора којег је продавац пре продаје добара овластио за повраћај ПДВ путнику.

Издавање захтева за повраћај ПДВ у папирном облику

Захтев путника за повраћај ПДВ у папирном облику (ЗПППДВ) издаје се у три примерка, од којих оригинал и једну копију продавац даје купцу, а другу копију задржава у својој документацији. У том случају, рачун и захтев путника за повраћај ПДВ морају бити потписани од стране продавца.

Приликом напуштања царинске територије Републике Србије, путник даје на увид царинском органу купљена добра, као и рачун, односно рачуне и оригинал и копију захтева путника за повраћај ПДВ који је издат у папирном облику.

Пре потврђивања испуњености услова за повраћај ПДВ путнику, царински орган врши проверу података прописаних Правилником и уколико су услови испуњени царински орган оверава оригинал захтева путника за повраћај ПДВ и приложене рачуне потписом и печатом. Оригинал, односно оригинале рачуна и захтева путника за повраћај ПДВ царински орган враћа путнику, а копију захтева путника за повраћај ПДВ задржава за своје потребе.

Издавање захтева за повраћај ПДВ у електронском облику

Продавац може и у електронском облику да изда захтев путника за повраћај ПДВ, на документу оператора којег је продавац пре продаје добара овластио за повраћај ПДВ путнику. Примерак захтева који је издат у електронском облику продавац штампа и предаје купцу, у ком случају захтев и рачун не морају да садрже потпис продавца.

Приликом напуштања царинске територије Републике Србије, царински орган врши увид у захтев у свом информационом систему, односно увид у одштампани примерак захтева путника за повраћај ПДВ ако је у том моменту дошло до прекида у функционисању информационог система и проверава податке у циљу потврђивања испуњености услова за повраћај ПДВ.

Уколико су услови за повраћај ПДВ испуњени, царински орган оверава захтев путника за повраћај ПДВ електронским печатом у информационом систему, односно оверава одштампани примерак захтева путника за повраћај ПДВ потписом и печатом, ако постоји прекид у функционисању информационог система. Након тога царински орган враћа путнику рачун, односно рачуне, а ако је у моменту провере испуњености услова, услед прекида функционисања информационог система, оверио потписом и печатом одштампани примерак захтева путника за повраћај ПДВ, царински орган поред рачуна враћа путнику и оверени примерак одштампаног захтева путника за повраћај ПДВ.

У случају да царински орган утврди да нису испуњени услови прописани Правилником, у захтев путника за повраћај ПДВ уноси датум и разлоге за одбијање захтева и исти потписује.

            

Подношење захтева за повраћај ПДВ

Путнику или другом подносиоцу захтева плаћени ПДВ се враћа ако у року од 12 месеци од дана отпремања добара у иностранство достави продавцу од којег су купљена добра или оператору документацију на којој је царински орган потврдио да су испуњени услови за повраћај ПДВ.

Достављањем документације сматра се да је поднет захтев путника за повраћај ПДВ.

Захтев путника за повраћај ПДВ може да се поднесе лично, поштом или преко другог лица. Ако се захтев путника за повраћај ПДВ подноси поштом, путник мора да наведе рачун на који ће му се извршити повраћај ПДВ.

Ако је захтев путника за повраћај ПДВ поднет продавцу, продавац враћа путнику укупан износ ПДВ који је плаћен као део накнаде за купљена добра у Републици Србији (у даљем тексту: укупан износ ПДВ), умањен или без умањења за накнаду (провизију) продавца.

Ако је захтев путника за повраћај ПДВ поднет оператору, оператор има право да по том основу од путника наплати накнаду (провизију), тако да путнику враћа укупан износ ПДВ умањен за износ накнаде (провизију) оператора.

Повраћај ПДВ путнику врши се у динарима, готовинском исплатом или уплатом на рачун који је наведен у захтеву путника за повраћај ПДВ поднетог поштом. 

Исплата у готовини врши се одмах, а исплата на рачун у року од 15 дана од дана пријема захтева путника за повраћај ПДВ.

Путник, односно друго лице преко којег је путник поднео продавцу или оператору захтев путника за повраћај ПДВ, на оригиналу захтева путника за повраћај ПДВ потписом потврђује да му је враћен ПДВ у готовини, а ако је захтев путника за повраћај ПДВ издат у електронском облику одговарајућом потврдом у информационом систему.

Примери:

Пример1: Ако је путник купио одређену робу дана 17. маја 2021. године, имаће право на повраћај ПДВ-а уколико:

1) робу отпреми у иностранство најкасније 31. августа 2021. године,

2) је вредност робе једнака или већа од 6.000 динара, укључујући и ПДВ

3) поседује доказе да је робу отпремио у иностранство (доказима се сматрају: захтев путника за повраћај ПДВ-а у папирном или електронском облику, као и рачун)

Уколико путник отпреми робу у иностранство нпр. дана 15. августа 2021. године, право на повраћај ће остварити уколико поднесе документацију за повраћај најкасније до 14. августа 2022. године. Документацију у папирном облику подноси продавцу (директно, путем поште или преко другог лица), а у електронском облику подноси оператеру.

Пример 2: Ако је путник куповао више пута одређену робу од истог продавца и уколико је први рачун добио дана 17. маја 2021. године, а последњи дана 25. августа, имаће право на повраћај ПДВ-а уколико:

1) целокупну робу купљену од истог продавца отпреми у иностранство најкасније 31. августа 2021. године,

2) је укупна вредност робе купљене код истог продавца једнака или већа од 6.000 динара, укључујући и ПДВ

3) поседује доказе да је сву робу купљену у периоду од 17. маја до 25. августа 2021. године отпремио у иностранство (доказима се сматрају: захтев путника за повраћај ПДВ-а у папирном или електронском облику, као и рачун)

Уколико путник отпреми целокупну робу у иностранство нпр. дана 15. августа 2021. године, право на повраћај ће остварити уколико поднесе документацију за повраћај најкасније до 14. августа 2022. године. Документацију у папирном облику подноси продавцу (директно, путем поште или преко другог лица), а у електронском облику подноси оператеру.

Образац ЗПППДВ можете преузети овде .