Stanivuković na sastanku OECD: Srbija unapredila rezultate u 13 oblasti javnih politika

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Gojko Stanivuković danas je učestvovao na onlajn sastanku o izgledima konkurentnosti Zapadnog Balkana za period 2019-2021. godine. Ovaj sastanak, u organizaciji OECD SEE (Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj – Jugoistočna Evropa) bio je posvećen diskusiji o nalazima i preporukama za Republiku Srbiju. 

Stanivuković se zahvalio kolegama iz OECD na trećoj publikaciji o konkurentnosti politika u Juogistočnoj Evropi za 2021. godinu, kao i ključnim nalazima i preporukama u 16 oblasti javnih politika i poređenja sa drugim privredama regiona sa jasnom perspektivom koje su prednosti i izazovi za našu privredu na regionalnom i međunarodnom nivou. Date preporuke su dragocene za potvrdu strukturnih reformi koje sprovodimo u Srbiji. 

„Napomenuo bih da je reč o važnom dokumentu za Srbiju, koji je postavlja željene ciljeve za postizanje nivoa konkurentnosti na nivou država članica Evropske unije (EU) i zemalja OECD-a, a nudi i uvid u to gde se naša zemlja trenutno nalazi u poređenju sa drugim učesnicima sa Zapadnog Balkana, i na kraju identifikuje koja područja je potrebno unaprediti“, naveo je on i objasnio da to dopunjava pripremu raznih nacionalnih strateških i političkih dokumenata, posebno Programa ekonomskih reformi (ERP). 

Rekao je da su se lekcije iz prethodne procene već pokazale kao vredne za bolje oblikovanje naših strateških dokumenata.

„Raduje me što sam i video i čuo da je Srbija, tokom 2021. godine uspela da unapredi svoje rezultate u 13 oblasti, što nas postavlja u najbolje rangiranu ekonomiju na Zapadnom Balkanu, posebno kada je reč o investicionoj politici i promociji, pristupima finansiranju, o trgovinskoj politici, državnim preduzećima, transportu, kao i dimenzijama nauke, tehnologije i inovacija“, naveo je Stanivuković. 

Stanivuković se osvrnuo na ekonomski razvoj Srbije i trenutnu krizu izazvanu pandemijom virusa korona, koja je imala veliki uticaj na konkurentnost, ali i istakao da su preduzete značajne mere za smanjenje negativnih uticaja. 

„Srbija je izdvojila više od osam milijardi evra za tri paketa pomoći, u okviru ekonomskih mera, s ciljem podrške privredi i građanima. Reč je o najvećoj pomoći koja je izdvojena na teritoriji Jugoistočne Evrope. Tri paketa mera ukupno čine čak 17,4 odsto BDP-a, a očekuje se da će dodatno doprineti rastu BDP-a, uz očekivanje stabilizacije na oko 4 odsto u srednjem roku“, rekao je on. 

Državni sekretar je istakao da smatra da je naša zemlja uspela da održi poverenje i građana i privrede, te da su paketi ispunili svoju svrhu, odnosno doprineli brzom oporavku najvažnijih sektora u privredi. 

„Pad BDP-a u 2020. godini bio je svega 0,9 odsto, što je jedan od najboljih rezultata u Evropi, a javni dug čvrsto ispod nivoa od 60 procenata BDP-a. Na kraju prošle godine neto priliv stranih direktnih investicija iznosio je 3 milijarde evra, a javni dug je bio na nivou od 57,4 odsto. Istovremeno, stopa nezaposlenosti je bila 9,7 procenata, što je značajno bolji rezultat u odnosu na period pre pandemije“, napomenuo je Stanivuković. 

On je podsetio da je u prvom kvartalu ove godine rast bio 1,8 odsto, u drugom čak 13,7 procenata, te da je rast u prvoj polovini godine 7,6 odsto, što je znatno bolji rezultat od očekivanja. 

„Logična posledica je da se projekcija rasta uveća na 7 odsto za celu godinu, ali mi verujemo, posmatrajući ove podatke, da će rast BDP-a biti između 7 i 7,5 procenata, što će još jednom biti jedan od najboljih rezultata u Evropi. Efekti paketa podrške privredi i građanima doprineli su tim rezultatima“, ocenio je Stanivuković. 

Istakao je da je Srbija zabeležila odlične rezultate kada je u pitanju privlačenje stranih direktnih investicija, te da je u prvih sedam meseci privukla čak dve milijarde i 72 miliona evra ulaganja, što pokazuje da su uprkos krizi investitori zadržali poverenje u Srbiju i nastavili da investiraju u našu zemlju. Napomenuo je i da uprkos pandemiji virusa korona, javni dug Srbije je stabilan i da je trenutno na nivou od 55,2 odsto, što je još uvek daleko od nivoa koji propisuje Mastriht. 

Osvrnuo se i na saradnju sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), i objasnio da je fokus na završetku neopodnih ambicioznih reformi koje su dogovorene, kao i novom Programu saradnje potvrđenim u julu ove godine.

Rekao je i da je projektovani budzetski deficit za 2021. godinu 6,9 odsto, ali zbog bolje naplate i brzog ekonomskog oporavka, očekujemo da će budzetski deficit ostati na nivou ispod 5 procenata.

„Nacrt budzeta za 2022. godinu, predviđa deficit od 3 odsto i još veća izdvajanja za kapitalne investicije, kako bi se još dodatno podržao rast i zapošljavanje. Ova sredstva su pretežno namenjena za nastavak radova na infrastrukturnim projektima, ali i za ostvarivanje novih, posebno kada su u pitanju putevi ili železnička infrastruktura, zelena agenda, digitalne investicije i zdravlje“, naveo je on i podsetio da je Srbija jedina zemlja van EU koja je ponudila zelene obveznice na međunarodnom tržištu kapitala u septembru ove godine, što jasno ukazuje na posvećenost uvećanju investicija za zelenu tranziciju. 

Stanivuković je napomenuo i da je od velikog značaja novi sistem fiskalizacije, koji će obezbediti efikasniju kontrolu i bolju naplatu poreza, kao i uspešniju borbu protiv sive ekonomije. 

On je zaključio da je Srbija posvećenju nastavku regionalne integracije i ekonomske saradnje, uz implementaciju različitih inicijativa i mera koje treba da doprinesu jačanju privrede i unapređenju kvaliteta života građana.