ММФ по завршетку Мисије у Србији: Снажни заштитни механизми Србије су чврста основа за суочавање са изазовима

Снажни заштитни механизми Србије - умерен јавни дуг, високе девизне резерве и стабилан банкарски систем - пружају чврсту основу за суочавање са поновљеним шоковима, један је од данас објављених закључака делегације Мисије Међународног монетарног фонда (ММФ), која је завршила посету Србији.

Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали је посету Мисије ММФ-a оценио као веома важну, јер је Србија од једне реномиране међународне финансијске институције добила подршку да настави реформе и одржи постојеће мекроекономске резултате.

„Завршени су разговори са ММФ-ом, а објављени ставови су нам потврда да смо на правом путу, да су мере наше економске политике у кризним годинама препознате као адекватне и подстицајне за даљи привредни раст, упркос свим светским актуелним дешавањима. Прихватамо критике, али нам и похвале много значе у даљем раду“, оценио је министар. 

У саопштењу ММФ-а се наводи да су представници делегације ММФ-а и власти Србије постигле договор о трећој ревизији Инструмента за координацију политика (ПЦИ), који потом одобрава Извршни одбор ММФ-а, након чијег разматрања се доноси одлука о завршетку ревизије.

„Као и друге земље, Србија се суочава са значајним изазовима услед рата на Блиском истоку. Рат утиче на економију кроз више цене енергената и повећану неизвесност која утиче на приватне инвестиције и потрошњу. Очекује се раст од око 2,75 процента у 2026. години, уз повећање на четири процента у 2027. години, уз подршку раста реалних прихода, нових извозних капацитета у прерађивачком сектору, опоравка пољопривредне производње, инвестиција у инфраструктуру и енергију, као и туризма повезаног са Експом“, наводи ММФ у данас објављеном саопштењу. 

У саопштењу се додаје да Србија напредује у фискално-структурним реформама, са посебним освртом на чињеницу да је објављена прва актуарска анализа пензионог система, те да је у припреми први извештај о пореским расходима, уз спровођење кључних препорука из прошлогодишње процене фискалне транспарентности ММФ-а. 

Како се наводи, ММФ подржава Пореску управу Србије у решавању кадровских ограничења, унапређењу дигитализације и јачању наплате ПДВ-а. Такође, пружа техничку помоћ за унапређење управљања јавним инвестицијама, што би требало да омогући систематску анализу трошкова и користи за све нове пројекте као основ за транспарентан и ефикасан избор пројеката. 

Стручњаци ММФ-а оценили су у саопштењу да ће раст бити негативно погођен преливањем ефеката рата на Блиском истоку током 2026. године, пре него што ојача у 2027. години, уз подршку активности у вези са Експом. 

„Ми стално истичемо да је Експо наша шанса за даљи раст, као и сва планирана улагања у вези са организацијом те манифестације. Свакој земљи је сада потребан нови извор раста, а Србија је свој створила радом, ангажовањем и, коначно, добијањем организације овог догађаја у јакој конкуренцији, што ће нам бити основни мотор раста у наредним годинама“, рекао је Мали.  

Истиче се и да је Србија посвећена ограничењу фискалног дефицита на три процента БДП-а у периоду 2026–2027. године, као и посебним фискалним правилима за плате у јавном сектору и пензије. 

Смањење акциза на гориво у марту–априлу 2026. ублажило је шок раста цена нафте, али би требало да буду укинута у скоријем периоду како би се избегло дуготрајно субвенционисање енергије и очувала фискална одрживост, препоруке су стручњака ММФ-а. 

Они истичу да су прогнозе подложне „неуобичајено високом нивоу неизвесности“, што се односи на, како се наводи, даљу ескалацију сукоба на Блиском истоку и додатне поремећаје на енергетским тржиштима. 

„Очување разборите и предвидиве макроекономске политике остаје кључно за одржавање кредибилитета и ублажавање ризика“, закључак је стручњака ММФ-а.

Мисија ММФ-а, коју је предводила Анет Кјобе, боравила је у Београду од 22. априла до 5. маја поводом треће ревизије актуелног нефинансијског аранжмана у виду Инструмента за координацију политика (ПЦИ).