Мали: Светски капитал тражи сигурност, Србија препозната као кредибилна дестинација

Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали учествовао је данас на „Бизнис самиту 2026“, где је поручио да светски капитал тражи сигурност, предвидивост и кредибилитет, те да досадашњи резултати наше економске политике потврђују да је Србија препозната као кредибилна и сигурна дестинација за улагања.

Министар је на панелу „Моћ капитала – постоји ли бизнис без политике?“, истакао да је Србија протеклих година пословном и корпоративном свету понудила привредни курс и макроекономски оквир који је био привлачан за улагања: стабилну трајекторију раста БДП-а, јавни дуг далеко испод нивоа Мастрихта, предвидиво пословно окружење и регулаторни систем који се реформише у правцу све веће дигитализације, унапређења пореског и царинског система.

То је, између осталог, поткрепио чињеницом да је Србија кумулативно, од 2018. године једна од најбрже растућих економија у Европи, а охрабрује и податак да је наша земља и у првом кварталу ове године међу најбрже растућим економијама у Европи.

„Капитал то воли да види, да постоје прилике и шансе. Сачували смо економску стабилност и Србија у првом кварталу ове године бележи раст од три одсто, док је пројектовани раст за Европу ове године свега 1,1 одсто. Удео јавног дуга у БДП-у нам је око 43 одсто, што је дупло мање од просека ЕУ који је 88–89 одсто“, прецизирао је Мали на скупу који је организовао Euronews.

Он је рекао да је наша земља мала економија, као и да кризе и трговински сукоби јесу изазов, али и велика прилика.

Србија је, додао је министар, показала способност да се успешно носи са пандемијом, енергетском кризом и свим другим изазовима, током којих смо реаговали флексибилно и ефикасно, помажући и подржавајући грађане и привреду.

Према његовим речима, у савременој глобалној економији не успевају нужно државе са најнижим порезима или најјефтинијом радном снагом, већ оне које уливају поверење и пружају капиталу осећај сигурности и предвидивости.

Мали је навео и да је наша земља прва у избору многих инвеститора због јасних стратегија развоја, а у том контексту је подсетио на програм “Србија 2025”, затим “Скок у будућност – Србија 2027” и Националну стратегију развоја земље до 2030. и 2035. године.

Говорећи о макроекономској стабилности, навео је и да Србија располаже додатним заштитним механизмима, међу којима су девизне резерве веће од 28 милијарди евра, као и 54 тоне злата. Подсетио је и да се развој наше земље заснива на два кључна стуба – инвестицијама и расту домаће потрошње.

Нагласио је и да је Србија лидер у региону по привлачењу страних директних инвестиција.

„Ниједну инвестицију нисмо зауставили, а потврда тога не долази само од ММФ-а, већ и од чињенице да смо једина земља у региону Западног Балкана која је кандидат за пуноправно чланство у ЕУ, а која има инвестициони кредитни рејтинг“, навео је министар.

Држава, додао је, бројним мерама олакшава рад привреди, а као примере је навео е-фискализацију, е-фактуре, е-отпремнице, е-акцизе, увођење националног једношалтерског система у спољно-трговинском пословању и унапређењу царинских процедура.

Као важан фактор за одлуку о доласку капитала у нашу земљу, министар је истакао базичну инфраструктуру као што су путеви и железнице јер то омогућава бржи транспорт и извоз робе, а посебно је нагласио значај енергетске сигурности.

„Свесни смо да са дата центрима, улагањима у вештачку интелигенцију, новим фабрикама, треба више енергије и посвећени смо томе да у наредним годинама изградимо нуклеарну електрану, да улажемо у обновљиве изворе енергије и диверзификујемо изворе природног гаса“, додао је Мали.

Министарство финансија, рекао је министар, доста је ангажовано и на развоју тржишта капитала, Београдске берзе и њених финансијских инструмената.

Према његовим речима, потребна су даља улагања у образовање, вештачку интелигенцију, роботику, да се подстичу иновације и да се допринесе развоју доброг окружења за нашу ИТ индустрију.

„Не треба занемарити значај услужне индустрије“, рекао је Мали и посебан акценат ставио на здравство, наводећи да су планирана додатна улагања у тај сектор.

Министар је подвукао да Србију наредне године очекује снажан привредни раст, подстакнут великим инвестицијама у оквиру Експа, као и растом домаће потрошње.

„Експо је темељ нашег будућег инвестиционог развоја. Ефекат ће се одразити на услужну индустрију, туризам, хотеле, запошљавање, културу, грађевинску индустрију, а треба имати у виду индиректне ефекте на потрошњу“, рекао је Мали апострофирајући да ће Експо допринети ребрендирању Србије и њеном бољем позиционирању на инвестиционој мапи света.

Стални представник ММФ-а у Србији Лев Ратновски рекао је да је Србија показала способност да се брзо прилагоди новим околностима и да је до сада водила кредибилну макроекономску политику која додатно потврђује стабилност и снажну позицију земље. Он је похвалио и реформе које је Србија спровела за бољи прилив капитала, и истакао значај фокусирања на реформе у пословном сектору.

Извршни директор за екстерне послове ППФ групе Јан Ружичка поручио је да Србија и земље региона треба да теже ка већој економској интеграцији са Европом и да се ту налази кључ развоја. Ружичка је истакао да велике компаније све више настоје да смање зависност од удаљених тржишта, посебно када је реч о дата центрима у Азији, због чега траже локације ближе европском тржишту. Према његовим речима, управо ту Србија и регион имају важну конкурентску предност.

Председник ОМР групе Остоја Мијаиловић изјавио је да су политичка стабилност и континуитет кључни разлози добрих економских резултата Србије. Он је навео и да домаће компаније морају да буду флексибилне и да траже прилике на регионалном и европском тржишту.