Mali: Svetski kapital traži sigurnost, Srbija prepoznata kao kredibilna destinacija

Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali učestvovao je danas na „Biznis samitu 2026“, gde je poručio da svetski kapital traži sigurnost, predvidivost i kredibilitet, te da dosadašnji rezultati naše ekonomske politike potvrđuju da je Srbija prepoznata kao kredibilna i sigurna destinacija za ulaganja.

Ministar je na panelu „Moć kapitala – postoji li biznis bez politike?“, istakao da je Srbija proteklih godina poslovnom i korporativnom svetu ponudila privredni kurs i makroekonomski okvir koji je bio privlačan za ulaganja: stabilnu trajektoriju rasta BDP-a, javni dug daleko ispod nivoa Mastrihta, predvidivo poslovno okruženje i regulatorni sistem koji se reformiše u pravcu sve veće digitalizacije, unapređenja poreskog i carinskog sistema.

To je, između ostalog, potkrepio činjenicom da je Srbija kumulativno, od 2018. godine jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi, a ohrabruje i podatak da je naša zemlja i u prvom kvartalu ove godine među najbrže rastućim ekonomijama u Evropi.

„Kapital to voli da vidi, da postoje prilike i šanse. Sačuvali smo ekonomsku stabilnost i Srbija u prvom kvartalu ove godine beleži rast od tri odsto, dok je projektovani rast za Evropu ove godine svega 1,1 odsto. Udeo javnog duga u BDP-u nam je oko 43 odsto, što je duplo manje od proseka EU koji je 88–89 odsto“, precizirao je Mali na skupu koji je organizovao Euronews.

On je rekao da je naša zemlja mala ekonomija, kao i da krize i trgovinski sukobi jesu izazov, ali i velika prilika.

Srbija je, dodao je ministar, pokazala sposobnost da se uspešno nosi sa pandemijom, energetskom krizom i svim drugim izazovima, tokom kojih smo reagovali fleksibilno i efikasno, pomažući i podržavajući građane i privredu.

Prema njegovim rečima, u savremenoj globalnoj ekonomiji ne uspevaju nužno države sa najnižim porezima ili najjeftinijom radnom snagom, već one koje ulivaju poverenje i pružaju kapitalu osećaj sigurnosti i predvidivosti.

Mali je naveo i da je naša zemlja prva u izboru mnogih investitora zbog jasnih strategija razvoja, a u tom kontekstu je podsetio na program “Srbija 2025”, zatim “Skok u budućnost – Srbija 2027” i Nacionalnu strategiju razvoja zemlje do 2030. i 2035. godine.

Govoreći o makroekonomskoj stabilnosti, naveo je i da Srbija raspolaže dodatnim zaštitnim mehanizmima, među kojima su devizne rezerve veće od 28 milijardi evra, kao i 54 tone zlata. Podsetio je i da se razvoj naše zemlje zasniva na dva ključna stuba – investicijama i rastu domaće potrošnje.

Naglasio je i da je Srbija lider u regionu po privlačenju stranih direktnih investicija.

„Nijednu investiciju nismo zaustavili, a potvrda toga ne dolazi samo od MMF-a, već i od činjenice da smo jedina zemlja u regionu Zapadnog Balkana koja je kandidat za punopravno članstvo u EU, a koja ima investicioni kreditni rejting“, naveo je ministar.

Država, dodao je, brojnim merama olakšava rad privredi, a kao primere je naveo e-fiskalizaciju, e-fakture, e-otpremnice, e-akcize, uvođenje nacionalnog jednošalterskog sistema u spoljno-trgovinskom poslovanju i unapređenju carinskih procedura.

Kao važan faktor za odluku o dolasku kapitala u našu zemlju, ministar je istakao bazičnu infrastrukturu kao što su putevi i železnice jer to omogućava brži transport i izvoz robe, a posebno je naglasio značaj energetske sigurnosti.

„Svesni smo da sa data centrima, ulaganjima u veštačku inteligenciju, novim fabrikama, treba više energije i posvećeni smo tome da u narednim godinama izgradimo nuklearnu elektranu, da ulažemo u obnovljive izvore energije i diverzifikujemo izvore prirodnog gasa“, dodao je Mali.

Ministarstvo finansija, rekao je ministar, dosta je angažovano i na razvoju tržišta kapitala, Beogradske berze i njenih finansijskih instrumenata.

Prema njegovim rečima, potrebna su dalja ulaganja u obrazovanje, veštačku inteligenciju, robotiku, da se podstiču inovacije i da se doprinese razvoju dobrog okruženja za našu IT industriju.

„Ne treba zanemariti značaj uslužne industrije“, rekao je Mali i poseban akcenat stavio na zdravstvo, navodeći da su planirana dodatna ulaganja u taj sektor.

Ministar je podvukao da Srbiju naredne godine očekuje snažan privredni rast, podstaknut velikim investicijama u okviru Ekspa, kao i rastom domaće potrošnje.

„Ekspo je temelj našeg budućeg investicionog razvoja. Efekat će se odraziti na uslužnu industriju, turizam, hotele, zapošljavanje, kulturu, građevinsku industriju, a treba imati u vidu indirektne efekte na potrošnju“, rekao je Mali apostrofirajući da će Ekspo doprineti rebrendiranju Srbije i njenom boljem pozicioniranju na investicionoj mapi sveta.

Stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Lev Ratnovski rekao je da je Srbija pokazala sposobnost da se brzo prilagodi novim okolnostima i da je do sada vodila kredibilnu makroekonomsku politiku koja dodatno potvrđuje stabilnost i snažnu poziciju zemlje. On je pohvalio i reforme koje je Srbija sprovela za bolji priliv kapitala, i istakao značaj fokusiranja na reforme u poslovnom sektoru.

Izvršni direktor za eksterne poslove PPF grupe Jan Ružička poručio je da Srbija i zemlje regiona treba da teže ka većoj ekonomskoj integraciji sa Evropom i da se tu nalazi ključ razvoja. Ružička je istakao da velike kompanije sve više nastoje da smanje zavisnost od udaljenih tržišta, posebno kada je reč o data centrima u Aziji, zbog čega traže lokacije bliže evropskom tržištu. Prema njegovim rečima, upravo tu Srbija i region imaju važnu konkurentsku prednost.

Predsednik OMR grupe Ostoja Mijailović izjavio je da su politička stabilnost i kontinuitet ključni razlozi dobrih ekonomskih rezultata Srbije. On je naveo i da domaće kompanije moraju da budu fleksibilne i da traže prilike na regionalnom i evropskom tržištu.