Синиша Мали на Татра самиту представио економске резултате Србије

Први потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали данас је на ГЛОБСЕК Татра самиту 2025 у Словачкој, на којем учествује заједно са лидерима из средње и источне Европе, представио економске резултате Србије. 

“На Татра самиту учествује више од 150 банкара, политичара, економиста, окупили смо се да видимо где стоји Европа када је у питању развој индустрије и целе привреде, а ја сам представио економске резултате Србије и све оно што радимо заједно на путу ка Европској унији на ком чврсто стојимо”, рекао је први потпредседник Владе.

Он је, говорећи о главним темама ГЛОБСЕК Татра самита 2025, навео да смо свесни ниских стопа раста бруто домаћег производа скоро свих земаља у Европској унији. 

"Питање је како то покренути поново. Висок је ниво јавног дуга у скоро свим земљама, за разлику од Србије. Дакле, питање је како то покренути, а нама је то важно, зато што нам је и даље Европска унија највећи трговински партнер и, непосредно или посредно, осећамо све оно што се дешава у Европи. У овом тренутку ви имате питање убрзане дигитализације где, што је веома важно, ни Србија не заостаје", рекао је Мали. 

Додао је да се дешавају демографске промене које су веома важне у смислу смањења броја људи који живе у Европи, што је, како је навео, питање нове радне снаге за године које су пред нама. 

"Ту је и питање развоја одбрамбене индустрије, питање безбедности када је европски континент у питању, да подсетим да и даље траје конфликт у Украјини и даље има велики број трговинских неспоразума, ако тако могу да кажем, када је Трампова администрација у питању, тарифа које се доносе данас, а сутра повлаче", истакао је Мали. 

Оценио је да је велика неизвесност у целом свету и да је питање како се Европа носи са тим. 

"Мени је било важно да кажем како се Србија носи са тим. Подсетићу да ми 7,4 одсто нашег БДП-а издвајамо за капиталне инвестиције, дакле, упркос глобалним изазовима и проблемима, Србија није стала када су инвестиције у питању. Нагласио сам и социјални моменат који је веома важан, јер се заборавља брига о људима. То је повећање плата, пензија, минималне зараде, то је давање онима којима је наша помоћ најпотребнија", рекао је Мали. Истакао је да се у великим причама и изазовима, обично човек заборави и да је добро прихваћено његово скретање пажње на то. 

Према његовим речима, неизоставно се дошло на тему енергетике, где, каже, мора много да се уради како би се обезбедило сигурно снабдевање електричном енергијом у деценијама које долазе с обзиром на убрзани развој наше економије. 

"Све више и више ће нам требати енергија и јефтини извори енергије. Зато и улажемо много у обновљиве изворе енергије, али морамо још много тога да урадимо. Када погледате изворе енергије, рецимо у Кини или у Америци су они јефтинији него у Европи. Самим тим, ваши производи нису конкурентни, немате где да их продате. Ако немате где да их продате, фабрике се затварају, људи остају без посла", навео је Мали. Указао је да је то сценарио који је тренутно могућ у Европи, уколико се нешто не промени када је енергетика у питању. Као веома важно је напоменуо и развој вештачке интелигенције и свега онога што би требало да подигне конкурентност европске привреде. 

Министар је најавио да се Србија спрема за додатни порез који се односи на емисију гасова са ефектом стаклене баште, а који ће Европска унија увести од 1. јануара идуће године, као и да су у припреми закони који се на то односе.

"Ви већ данас имате у јавној расправи два закона усмерена управо ка том механизму, да морате имати додатни порез на све оне производе који емитују више угљен-диоксида него што је дозвољено. Други закон се односи на то како опорезујете оне који увозе производе који су из индустрије које загађају човекову околину", рекао је Мали. 

Додао је да су то закони који су усмерени ка будућности, јер се води рачуна о томе да компаније морају да производе са обновљивим изворима енергије, да смањују загађење, да се ефекат стаклене баште смањи у целом свету, а у Европи поготово. 

"С друге стране, то је још један додатни намет. Додатни намет европским компанијама које некако треба да се снађу у повећању конкурентности са кинеским, америчким компанијама и другим. Тако да није једноставно пронаћи начин, али Србија не заостаје. Ми ћемо бити спремни за 1. јануар", рекао је Мали и позвао привреднике и све оне на које ће ти закони утицати да дају коментаре на та два предлога закона. 

Додао је да ће бити организовано више семинара, конференција да би се комуницирало с нашом привредом како би пронашли најбоље решење да тај додатни порез који Европа сада уводи. "Како бисмо га ми пак искористили за даље улагање у зелену агенду, обновљиве изворе енергије и све оно што треба у Србији да допринесе бољем очувању животне средине", поручио је министар. 

Мали, који је на панелу “Индустријска ренесанса Европе" рекао да Европа нема баш јасну стратегију када је реч о обезбеђивању јефтине енергије, подсећа да су до пре неколико година у Европи причали о такозваној зеленој агенди, да су сви произвођачи аутомобила дали крајњи рок да до 2035. године више не производе аутомобиле са мотором са унутрашњим сагоревањем, него да то буду сви електрични аутомобили, као и да је речено да више неће бити електрана на угаљ, већ на обновљиве изворе енергије. 

"И онда видите шта се дешавало ове године, где је једна Немачка већ шест гигавата своје електричне енергије добила из електрана на угаљ које је поново активирала. Француска један гигават, Грчка један гигават. Велики произвођачи аутомобила у Европи више не размишљају о томе да сви аутомобили буду електрични, него враћају моторе са унутрашњим сагоревањем. То је био мој коментар. Дакле, у ком смеру онда идемо?", пита први потпредседник Владе. Истиче да, ако смо пре неколико година рекли да Европа иде у том смеру, а сада то мењамо у потпуности, онда је Европа изгубила неколико година. "Када изгубите неколико година у глобалном свету у коме сви хоће да буду бољи, сви инвестирају, Кинези инвестирају, Азија инвестира, САД инвестира, сви инвестирају да буду бољи. Дакле, губите ту конкурентност, једноставно падате у нивоу развијености", истакао је министар.

Мали је рекао да је на панелу истакао да је главни циљ Србије да што пре постане пуноправна чланица Европске Уније, да смо на том путу већ 25 година и да је Србија чврсто уз Европу. 

"Србија је на путу ка пуноправном чланству. Ми смо једина земља кандидат која има инвестициони кредитни ратинг. Дакле, чинимо све да нашу економију развијемо у тој мери да, и када уђемо у ЕУ, будемо равноправни са другима. Усвојили смо и реформску агенду, агенду раста, да до краја 2026. Србија усвоји све могуће законе, подзаконске акте и да будемо у потпуности усклађени са легислативом ЕУ. Од Европе зависи хоћемо ли бити пуноправна чланица и када ћемо то постати, али то је наше стратешко опредељење и ту смо да учинимо све да то и остваримо", закључио је Мали.

Тема овогодишњег скупа, који се одржава до 5. октобра, у месту Штрбске Плесо је "Отпорност под притиском: Стратешки пут за економско лидерство Европе". Овај престижни годишњи самит окупио је високе владине званичнике, доносиоце одлука у ЕУ, лидере у индустрији и инвестиционе стручњаке како би се позабавили кључним питањима о конкурентности Европе, дигиталној трансформацији, инвестицијама у одбрану и енергетској безбедности.