Siniša Mali na Tatra samitu predstavio ekonomske rezultate Srbije

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali danas je na GLOBSEK Tatra samitu 2025 u Slovačkoj, na kojem učestvuje zajedno sa liderima iz srednje i istočne Evrope, predstavio ekonomske rezultate Srbije. 

“Na Tatra samitu učestvuje više od 150 bankara, političara, ekonomista, okupili smo se da vidimo gde stoji Evropa kada je u pitanju razvoj industrije i cele privrede, a ja sam predstavio ekonomske rezultate Srbije i sve ono što radimo zajedno na putu ka Evropskoj uniji na kom čvrsto stojimo”, rekao je prvi potpredsednik Vlade.

On je, govoreći o glavnim temama GLOBSEK Tatra samita 2025, naveo da smo svesni niskih stopa rasta bruto domaćeg proizvoda skoro svih zemalja u Evropskoj uniji. 

"Pitanje je kako to pokrenuti ponovo. Visok je nivo javnog duga u skoro svim zemljama, za razliku od Srbije. Dakle, pitanje je kako to pokrenuti, a nama je to važno, zato što nam je i dalje Evropska unija najveći trgovinski partner i, neposredno ili posredno, osećamo sve ono što se dešava u Evropi. U ovom trenutku vi imate pitanje ubrzane digitalizacije gde, što je veoma važno, ni Srbija ne zaostaje", rekao je Mali. 

Dodao je da se dešavaju demografske promene koje su veoma važne u smislu smanjenja broja ljudi koji žive u Evropi, što je, kako je naveo, pitanje nove radne snage za godine koje su pred nama. 

"Tu je i pitanje razvoja odbrambene industrije, pitanje bezbednosti kada je evropski kontinent u pitanju, da podsetim da i dalje traje konflikt u Ukrajini i dalje ima veliki broj trgovinskih nesporazuma, ako tako mogu da kažem, kada je Trampova administracija u pitanju, tarifa koje se donose danas, a sutra povlače", istakao je Mali. 

Ocenio je da je velika neizvesnost u celom svetu i da je pitanje kako se Evropa nosi sa tim. 

"Meni je bilo važno da kažem kako se Srbija nosi sa tim. Podsetiću da mi 7,4 odsto našeg BDP-a izdvajamo za kapitalne investicije, dakle, uprkos globalnim izazovima i problemima, Srbija nije stala kada su investicije u pitanju. Naglasio sam i socijalni momenat koji je veoma važan, jer se zaboravlja briga o ljudima. To je povećanje plata, penzija, minimalne zarade, to je davanje onima kojima je naša pomoć najpotrebnija", rekao je Mali. Istakao je da se u velikim pričama i izazovima, obično čovek zaboravi i da je dobro prihvaćeno njegovo skretanje pažnje na to. 

Prema njegovim rečima, neizostavno se došlo na temu energetike, gde, kaže, mora mnogo da se uradi kako bi se obezbedilo sigurno snabdevanje električnom energijom u decenijama koje dolaze s obzirom na ubrzani razvoj naše ekonomije. 

"Sve više i više će nam trebati energija i jeftini izvori energije. Zato i ulažemo mnogo u obnovljive izvore energije, ali moramo još mnogo toga da uradimo. Kada pogledate izvore energije, recimo u Kini ili u Americi su oni jeftiniji nego u Evropi. Samim tim, vaši proizvodi nisu konkurentni, nemate gde da ih prodate. Ako nemate gde da ih prodate, fabrike se zatvaraju, ljudi ostaju bez posla", naveo je Mali. Ukazao je da je to scenario koji je trenutno moguć u Evropi, ukoliko se nešto ne promeni kada je energetika u pitanju. Kao veoma važno je napomenuo i razvoj veštačke inteligencije i svega onoga što bi trebalo da podigne konkurentnost evropske privrede. 

Ministar je najavio da se Srbija sprema za dodatni porez koji se odnosi na emisiju gasova sa efektom staklene bašte, a koji će Evropska unija uvesti od 1. januara iduće godine, kao i da su u pripremi zakoni koji se na to odnose.

"Vi već danas imate u javnoj raspravi dva zakona usmerena upravo ka tom mehanizmu, da morate imati dodatni porez na sve one proizvode koji emituju više ugljen-dioksida nego što je dozvoljeno. Drugi zakon se odnosi na to kako oporezujete one koji uvoze proizvode koji su iz industrije koje zagađaju čovekovu okolinu", rekao je Mali. 

Dodao je da su to zakoni koji su usmereni ka budućnosti, jer se vodi računa o tome da kompanije moraju da proizvode sa obnovljivim izvorima energije, da smanjuju zagađenje, da se efekat staklene bašte smanji u celom svetu, a u Evropi pogotovo. 

"S druge strane, to je još jedan dodatni namet. Dodatni namet evropskim kompanijama koje nekako treba da se snađu u povećanju konkurentnosti sa kineskim, američkim kompanijama i drugim. Tako da nije jednostavno pronaći način, ali Srbija ne zaostaje. Mi ćemo biti spremni za 1. januar", rekao je Mali i pozvao privrednike i sve one na koje će ti zakoni uticati da daju komentare na ta dva predloga zakona. 

Dodao je da će biti organizovano više seminara, konferencija da bi se komuniciralo s našom privredom kako bi pronašli najbolje rešenje da taj dodatni porez koji Evropa sada uvodi. "Kako bismo ga mi pak iskoristili za dalje ulaganje u zelenu agendu, obnovljive izvore energije i sve ono što treba u Srbiji da doprinese boljem očuvanju životne sredine", poručio je ministar. 

Mali, koji je na panelu “Industrijska renesansa Evrope" rekao da Evropa nema baš jasnu strategiju kada je reč o obezbeđivanju jeftine energije, podseća da su do pre nekoliko godina u Evropi pričali o takozvanoj zelenoj agendi, da su svi proizvođači automobila dali krajnji rok da do 2035. godine više ne proizvode automobile sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem, nego da to budu svi električni automobili, kao i da je rečeno da više neće biti elektrana na ugalj, već na obnovljive izvore energije. 

"I onda vidite šta se dešavalo ove godine, gde je jedna Nemačka već šest gigavata svoje električne energije dobila iz elektrana na ugalj koje je ponovo aktivirala. Francuska jedan gigavat, Grčka jedan gigavat. Veliki proizvođači automobila u Evropi više ne razmišljaju o tome da svi automobili budu električni, nego vraćaju motore sa unutrašnjim sagorevanjem. To je bio moj komentar. Dakle, u kom smeru onda idemo?", pita prvi potpredsednik Vlade. Ističe da, ako smo pre nekoliko godina rekli da Evropa ide u tom smeru, a sada to menjamo u potpunosti, onda je Evropa izgubila nekoliko godina. "Kada izgubite nekoliko godina u globalnom svetu u kome svi hoće da budu bolji, svi investiraju, Kinezi investiraju, Azija investira, SAD investira, svi investiraju da budu bolji. Dakle, gubite tu konkurentnost, jednostavno padate u nivou razvijenosti", istakao je ministar.

Mali je rekao da je na panelu istakao da je glavni cilj Srbije da što pre postane punopravna članica Evropske Unije, da smo na tom putu već 25 godina i da je Srbija čvrsto uz Evropu. 

"Srbija je na putu ka punopravnom članstvu. Mi smo jedina zemlja kandidat koja ima investicioni kreditni rating. Dakle, činimo sve da našu ekonomiju razvijemo u toj meri da, i kada uđemo u EU, budemo ravnopravni sa drugima. Usvojili smo i reformsku agendu, agendu rasta, da do kraja 2026. Srbija usvoji sve moguće zakone, podzakonske akte i da budemo u potpunosti usklađeni sa legislativom EU. Od Evrope zavisi hoćemo li biti punopravna članica i kada ćemo to postati, ali to je naše strateško opredeljenje i tu smo da učinimo sve da to i ostvarimo", zaključio je Mali.

Tema ovogodišnjeg skupa, koji se održava do 5. oktobra, u mestu Štrbske Pleso je "Otpornost pod pritiskom: Strateški put za ekonomsko liderstvo Evrope". Ovaj prestižni godišnji samit okupio je visoke vladine zvaničnike, donosioce odluka u EU, lidere u industriji i investicione stručnjake kako bi se pozabavili ključnim pitanjima o konkurentnosti Evrope, digitalnoj transformaciji, investicijama u odbranu i energetskoj bezbednosti.