Синиша Мали: Буџет за 2026. је развојан, усмерен ка даљем подизању животног стандарда грађана

Предлог закона о буџету Републике Србије за 2026. годину је социјално одговоран, усмерен ка даљем подизању животног стандарда грађана Србије и ка даљим инвестицијама у јавну инфраструктуру која подиже квалитет живота, изјавио је први потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали представљајући предлог овог закона у Скупштини Србије.

Он је истакао да је од данас пред посланицима и низ закона за наставак подизања животног стандарда и наставак инвестиционог циклуса који је започет 2019. године.

Мали је истакао да је у склопу буџета и „зелени буџет“ који садржи пројекте за заштиту животне средине, али и да први пут грађани имају могућност да шаљу сугестије, примедбе и постављају питања о буџету путем портала budzet.mfin.gov.rs, те да предлог буџета прати и грађански водич.

Образлажући Предлог закона о буџету за наредну годину посланицима, Мали је истакао да се од 2020. године смењују светске кризе, почевши од короне, преко енергетске кризе, царинских ратова, светских сукоба, те домаћих и криза у региону.

„То је окружење у коме је припреман буџет, али смо упркос изазовима, упркос блокадерима који су желели да зауставе раст и развој, успели да остваримо раст између 2 и 2,5 одсто“, рекао је министар.

Он је подсетио да је прошле године Србија била трећа најбрже растућа економија у Европи, те да су планови да 2027. српски БДП први пут у историји премаши 100 милијарди евра, што ће бити велики успех у односу на 2012. годину када је БДП Србије износио 33 милијарде евра.

„Убрзани раст је донео отварање нових фабрика, радних места, сачували смо макроекономску стабилност, док ниво јавног дуга одржавамо на око 43 одсто, што је дупло боље у односу на земље Европске уније“, истакао је Мали.

Он је истакао да уз макроекономске параметре Србија бележи никада веће резерве злата, 52 тоне у злату, више од 29 милијарди евра девизних резерви, незапосленост од 8,5 одсто и 51,5 одсто стопу запослености, уз стабилан девизни курс.

„У извештајима Светске банке и ММФ-а се хвали наша економија, пре годину и по дана први пут у нашој историји добили смо инвестициони кредитни рејтинг, то је први пут потврда да смо сигурни за улагање“, истакао је.

Он је најавио даље планове за развој, раст животног стандарда пре свега кроз даље повећање плата и пензија, и то од 1. јануара 5,1 одсто за запослене у јавном сектору.

У претходних годину дана, кумулативно плате у просвети су порасле 28,6 одсто и 19,2 одсто у здравству, што је, оценио је, далеко изнад нивоа инфлације која је у октобру износила 2,8 одсто.

„Раст дохотка у реалном износу је покретач раста. Са тим трендом хоћемо и у 2026.“, рекао је Мали.

Министар је истакао да је просечна зарада у септембру месецу износила 931 евро, те да ће до краја године премашити планираних 1.000 евра.

Он је подсетио да је за време претходне власти била око 300 евра, уз стопу незапослености од 25,9 одсто што је значило да је сваки четврти грађанин био без посла.

Паралелно са растом плата, рекао је, планира се и раст пензија, и то 12,2 одсто у децембру чиме ће просек достићи 485-490 евра, док је 2012. просечна пензија износила 202 евра.

„Тада није било новца у буџету за пензије, сада су стабилне, и ту немамо никаквих проблема“, рекао министар.

Он је подсетио да је ранијих година скоро половина новца ПИО фонда била дотирана из буџета, док је данас тај ниво 24 одсто, захваљујући пуној запослености и доприносима који се редовно плаћају, уз поштовање сваког фискалног правила договореног са ММФ-ом.

Он се осврнуо и на раст минималне зараде која је у октобру повећана на 500 евра, док се у јануару очекује раст на 551 евро, док је 2010, 2011. године износила 15.700 динара.

Кумулативно, истакао је, раст минималне зараде у 12 месеци износи 37 одсто, док је важан параметар и да је некада око 400.000 људи примало минималну зараду, док је данас 91.000 њих и очекујемо даљи пад.

Он је истакао и да минимална зарада први пут премашује минималну потрошачку корпу, будући да покривеност износи 111 одсто.

„У динамици смо да до краја 2027, или почетком 2028, минимална зарада износи 650 евра“, закључио је.

Мали је истакао и да је други стуб раста економије даљи наставак улагања у капиталне инвестиције, путну и железничку инфраструктуру, све што доприноси атрактивности тржишта.

„Србија је рекордер у привлачењу страних директних инвестиција у региону и са тим хоћемо да наставимо. То значи нова запослења, нове послове, даље активирање тржишта рада. Не желимо да велики инвестициони циклус на било који начин зауставимо“, поручио је.

Он је прецизирао да је Предлогом закона о буџету за 2026. предвиђено 740 милијарди динара улагања у капиталне инвестиције што је 6,7 одсто БДП-а док је 2010, 2011, 2012. године то износило 2, 2,5-3 одсто.

„Данас су улагања два до три пута већа“, рекао је први потпредседник Владе.

Мали је истакао да је од почетка ове године у Србији отворено 57,3 км нових путева, док је од 2013. па до данас изграђено 608,7 км, што је више од 596 километара, колико је изграђено од 1945. до 2012. године.

То је оценио као велики успех истичући чињеницу да ће до краја године бити отворено још 40,5 км, што значи да ће само ове године бити пуштено скоро 100 км нових путева.

Како је истакао, то је доказ да се улагања настављају упркос томе што светска криза још траје, те да се ради и железничка инфраструктура, односно да ће након завршетка брзе пруге од Београда до Суботице, приоритет бити даља обнова и изградња пруге на деоницама Београд-Ниш, Ниш-гранич са Северном Македонијом, потом пруга до границе са Бугарском те даља улагања у енергетику.

Он је поручио да су буџетом предвиђена улагања у 30 образовних установа које ће бити обновљене или изграђене током наредне године, две установе социјалне заштите, радови на водоводним мрежама у 28 локалних самоуправа, даља инфраструктура која подразумева све што је потребно да се 2027. године Србија представи свету на Експо изложби.

Министар је истакао рекордна издвајања за сектор безбедности, за здравство се издваја 63,6 милијарди динара више у односу на ову годину, за социјалну заштиту 10,9 милијарди динара више… Даље, за пољопривреду се издваја укупно 147,5 милијарди динара, што је 7,1 одсто целокупног буџета за 2026.

Он се осврнуо и на измене Закона о подршци младима који је пред посланицима, којима се гарантна шема проширује за додатних 200 милиона евра.

Такође, на дневном реду је и сет од 23 законска предлога Министарства финансија, међу којима су закони о завршном рачуну буџета за 2024, порески закони, закон о националном једношалтерском систему, закони за зелену транзицију, измене закона о тржишту капитала, о алтернативним инвестиционим фондовима, факторингу, е-фактурама и е-отпремницама.

Мали је рекао да су су пред посланицима реформски закони, веома важни за државу, који говоре о будућности и на који начин се Србија позиционирала као атрактивна инвестициона дестинација када су земље региона, али и остале земље света у питању.

Истако је да се у парламенту, између осталих, налази Предлог закона о националном једношалтерском спољнотрговинском систему који ће допринети већој ефикасности наше привреде.

Реч је, додао је, о веома важном закону за све оне који се баве увозом, извозом и транзитом добара који се ради заједно са ЕУ како би се домаћи стандарди усагласили. 

„Усвајањем овог закона све што вам треба биће на једном месту. Смањују се трошкови, убрзавају процедуре, а привредници могу да се баве својим послом, док ће држава одрадити све оно што је потребно за њих“, рекао је Мали.

Министар је подсетио да је успостаљен систем е-акцизе - што је био један од кључних корака у испуњавању међународних обавеза проистеклих из Протокола о сузбијању незаконите трговине дуванским производима, који је ратификовала Скупштина Србије. 

Унутар тога, додао је, од 1. октобра ове године, успостављен „track and trace“ модул, који омогућава потпуну контролу кретања дуванских производа, од производње и увоза до дистрибуције и продаје, чиме се обезбеђује транспарентност и сузбија сива економија. 

Увођење система наишло је на похвале, рекао је министар, јер доприноси контроли и борби против сиве економије.

У пакету реформских мера су измене закона када су електронске отпремнице у питању чији је почетак планиран за 1. јануар 2026. године, рекао је министар.

Мали је навео и да ће систем е-отпремница помоћи привреди у смислу убрзања и олакшавања процеса и логистике и да ће допринети бољем позиционирању када је конкуренција у питању.

„Још један реформски пакет заједно са системом е-фактура. Немате више папире када су фактуре у питању. Све је електронски и то је веома важно“, рекао је Мали.

Он је истакао и да систем е-фактура ради без грешке те да је од почетка имплементације 365 милиона фактура прошло кроз систем.

Први потпредседник Владе рекао да је све то основа за такозвану прелиминарну ПДВ пријаву.

„У наредних годину дана ићи ћемо и са такозваном прелиминарном ПДВ пријавом која ће бити аутоматски изведена из система е-фактура тако да додатно штедимо време и повећавамо ефикасност када су у питању наши привредници“, рекао је Мали.

Мали је навео да ће се пред посланицима наћи и закон о факторингу где се по први пут уводи трајна евиденција факторинга, што је још један захтев привреде, а чиме ће се спречити махинације и преваре.

Први потпредседник Владе Србије најавио је да ће се од 1. јануара кренути са системом е-боловања како би увео ред у систем издавања потврда о боловању.

„Циљ је да све то буде у једној бази, централизовано, чиме се смањују махинације и увећава се ефикасност рада привреде“, рекао је Мали.

Међу пакетом мера је и парафискална реформа.

„Захтев ММФ је да све парафискале, разне таксе и све остало што се плаћа на локалном нивоу ставимо у један систем, у једну базу података“, рекао је Мали.

Он је истакао да Србија упркос свим кризама и свему што је задесило читав свет наставља са реформама и додао да „ако станемо са реформама губимо много“. 

Поред буџета за 2026. годину, Народна скупштина разматраће и предлоге одлука о давању сагласности на финансијске планове Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, Републичког фонда за здравствено осигурање, Фонда за социјално осигурање војних осигураника и Националне службе за запошљавање, као и измене финансијских планова ових институција.

Министар је на крају поручио да буџет за 2026. представља снажан темељ за даљи раст економије, подизање животног стандарда грађана и модернизацију државних услуга. Србија, навео је, наставља реформе и инвестиције, како би грађанима и привреди обезбедила стабилност и предвидиву будућност.