Siniša Mali: Budzet za 2026. je razvojan, usmeren ka daljem podizanju životnog standarda građana

Predlog zakona o budzetu Republike Srbije za 2026. godinu je socijalno odgovoran, usmeren ka daljem podizanju životnog standarda građana Srbije i ka daljim investicijama u javnu infrastrukturu koja podiže kvalitet života, izjavio je prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali predstavljajući predlog ovog zakona u Skupštini Srbije.

On je istakao da je od danas pred poslanicima i niz zakona za nastavak podizanja životnog standarda i nastavak investicionog ciklusa koji je započet 2019. godine.

Mali je istakao da je u sklopu budzeta i „zeleni budzet“ koji sadrži projekte za zaštitu životne sredine, ali i da prvi put građani imaju mogućnost da šalju sugestije, primedbe i postavljaju pitanja o budzetu putem portala budzet.mfin.gov.rs, te da predlog budzeta prati i građanski vodič.

Obrazlažući Predlog zakona o budzetu za narednu godinu poslanicima, Mali je istakao da se od 2020. godine smenjuju svetske krize, počevši od korone, preko energetske krize, carinskih ratova, svetskih sukoba, te domaćih i kriza u regionu.

„To je okruženje u kome je pripreman budzet, ali smo uprkos izazovima, uprkos blokaderima koji su želeli da zaustave rast i razvoj, uspeli da ostvarimo rast između 2 i 2,5 odsto“, rekao je ministar.

On je podsetio da je prošle godine Srbija bila treća najbrže rastuća ekonomija u Evropi, te da su planovi da 2027. srpski BDP prvi put u istoriji premaši 100 milijardi evra, što će biti veliki uspeh u odnosu na 2012. godinu kada je BDP Srbije iznosio 33 milijarde evra.

„Ubrzani rast je doneo otvaranje novih fabrika, radnih mesta, sačuvali smo makroekonomsku stabilnost, dok nivo javnog duga održavamo na oko 43 odsto, što je duplo bolje u odnosu na zemlje Evropske unije“, istakao je Mali.

On je istakao da uz makroekonomske parametre Srbija beleži nikada veće rezerve zlata, 52 tone u zlatu, više od 29 milijardi evra deviznih rezervi, nezaposlenost od 8,5 odsto i 51,5 odsto stopu zaposlenosti, uz stabilan devizni kurs.

„U izveštajima Svetske banke i MMF-a se hvali naša ekonomija, pre godinu i po dana prvi put u našoj istoriji dobili smo investicioni kreditni rejting, to je prvi put potvrda da smo sigurni za ulaganje“, istakao je.

On je najavio dalje planove za razvoj, rast životnog standarda pre svega kroz dalje povećanje plata i penzija, i to od 1. januara 5,1 odsto za zaposlene u javnom sektoru.

U prethodnih godinu dana, kumulativno plate u prosveti su porasle 28,6 odsto i 19,2 odsto u zdravstvu, što je, ocenio je, daleko iznad nivoa inflacije koja je u oktobru iznosila 2,8 odsto.

„Rast dohotka u realnom iznosu je pokretač rasta. Sa tim trendom hoćemo i u 2026.“, rekao je Mali.

Ministar je istakao da je prosečna zarada u septembru mesecu iznosila 931 evro, te da će do kraja godine premašiti planiranih 1.000 evra.

On je podsetio da je za vreme prethodne vlasti bila oko 300 evra, uz stopu nezaposlenosti od 25,9 odsto što je značilo da je svaki četvrti građanin bio bez posla.

Paralelno sa rastom plata, rekao je, planira se i rast penzija, i to 12,2 odsto u decembru čime će prosek dostići 485-490 evra, dok je 2012. prosečna penzija iznosila 202 evra.

„Tada nije bilo novca u budzetu za penzije, sada su stabilne, i tu nemamo nikakvih problema“, rekao ministar.

On je podsetio da je ranijih godina skoro polovina novca PIO fonda bila dotirana iz budzeta, dok je danas taj nivo 24 odsto, zahvaljujući punoj zaposlenosti i doprinosima koji se redovno plaćaju, uz poštovanje svakog fiskalnog pravila dogovorenog sa MMF-om.

On se osvrnuo i na rast minimalne zarade koja je u oktobru povećana na 500 evra, dok se u januaru očekuje rast na 551 evro, dok je 2010, 2011. godine iznosila 15.700 dinara.

Kumulativno, istakao je, rast minimalne zarade u 12 meseci iznosi 37 odsto, dok je važan parametar i da je nekada oko 400.000 ljudi primalo minimalnu zaradu, dok je danas 91.000 njih i očekujemo dalji pad.

On je istakao i da minimalna zarada prvi put premašuje minimalnu potrošačku korpu, budući da pokrivenost iznosi 111 odsto.

„U dinamici smo da do kraja 2027, ili početkom 2028, minimalna zarada iznosi 650 evra“, zaključio je.

Mali je istakao i da je drugi stub rasta ekonomije dalji nastavak ulaganja u kapitalne investicije, putnu i železničku infrastrukturu, sve što doprinosi atraktivnosti tržišta.

„Srbija je rekorder u privlačenju stranih direktnih investicija u regionu i sa tim hoćemo da nastavimo. To znači nova zaposlenja, nove poslove, dalje aktiviranje tržišta rada. Ne želimo da veliki investicioni ciklus na bilo koji način zaustavimo“, poručio je.

On je precizirao da je Predlogom zakona o budzetu za 2026. predviđeno 740 milijardi dinara ulaganja u kapitalne investicije što je 6,7 odsto BDP-a dok je 2010, 2011, 2012. godine to iznosilo 2, 2,5-3 odsto.

„Danas su ulaganja dva do tri puta veća“, rekao je prvi potpredsednik Vlade.

Mali je istakao da je od početka ove godine u Srbiji otvoreno 57,3 km novih puteva, dok je od 2013. pa do danas izgrađeno 608,7 km, što je više od 596 kilometara, koliko je izgrađeno od 1945. do 2012. godine.

To je ocenio kao veliki uspeh ističući činjenicu da će do kraja godine biti otvoreno još 40,5 km, što znači da će samo ove godine biti pušteno skoro 100 km novih puteva.

Kako je istakao, to je dokaz da se ulaganja nastavljaju uprkos tome što svetska kriza još traje, te da se radi i železnička infrastruktura, odnosno da će nakon završetka brze pruge od Beograda do Subotice, prioritet biti dalja obnova i izgradnja pruge na deonicama Beograd-Niš, Niš-granič sa Severnom Makedonijom, potom pruga do granice sa Bugarskom te dalja ulaganja u energetiku.

On je poručio da su budzetom predviđena ulaganja u 30 obrazovnih ustanova koje će biti obnovljene ili izgrađene tokom naredne godine, dve ustanove socijalne zaštite, radovi na vodovodnim mrežama u 28 lokalnih samouprava, dalja infrastruktura koja podrazumeva sve što je potrebno da se 2027. godine Srbija predstavi svetu na Ekspo izložbi.

Ministar je istakao rekordna izdvajanja za sektor bezbednosti, za zdravstvo se izdvaja 63,6 milijardi dinara više u odnosu na ovu godinu, za socijalnu zaštitu 10,9 milijardi dinara više… Dalje, za poljoprivredu se izdvaja ukupno 147,5 milijardi dinara, što je 7,1 odsto celokupnog budzeta za 2026.

On se osvrnuo i na izmene Zakona o podršci mladima koji je pred poslanicima, kojima se garantna šema proširuje za dodatnih 200 miliona evra.

Takođe, na dnevnom redu je i set od 23 zakonska predloga Ministarstva finansija, među kojima su zakoni o završnom računu budzeta za 2024, poreski zakoni, zakon o nacionalnom jednošalterskom sistemu, zakoni za zelenu tranziciju, izmene zakona o tržištu kapitala, o alternativnim investicionim fondovima, faktoringu, e-fakturama i e-otpremnicama.

Mali je rekao da su su pred poslanicima reformski zakoni, veoma važni za državu, koji govore o budućnosti i na koji način se Srbija pozicionirala kao atraktivna investiciona destinacija kada su zemlje regiona, ali i ostale zemlje sveta u pitanju.

Istako je da se u parlamentu, između ostalih, nalazi Predlog zakona o nacionalnom jednošalterskom spoljnotrgovinskom sistemu koji će doprineti većoj efikasnosti naše privrede.

Reč je, dodao je, o veoma važnom zakonu za sve one koji se bave uvozom, izvozom i tranzitom dobara koji se radi zajedno sa EU kako bi se domaći standardi usaglasili. 

„Usvajanjem ovog zakona sve što vam treba biće na jednom mestu. Smanjuju se troškovi, ubrzavaju procedure, a privrednici mogu da se bave svojim poslom, dok će država odraditi sve ono što je potrebno za njih“, rekao je Mali.

Ministar je podsetio da je uspostaljen sistem e-akcize - što je bio jedan od ključnih koraka u ispunjavanju međunarodnih obaveza proisteklih iz Protokola o suzbijanju nezakonite trgovine duvanskim proizvodima, koji je ratifikovala Skupština Srbije. 

Unutar toga, dodao je, od 1. oktobra ove godine, uspostavljen „track and trace“ modul, koji omogućava potpunu kontrolu kretanja duvanskih proizvoda, od proizvodnje i uvoza do distribucije i prodaje, čime se obezbeđuje transparentnost i suzbija siva ekonomija. 

Uvođenje sistema naišlo je na pohvale, rekao je ministar, jer doprinosi kontroli i borbi protiv sive ekonomije.

U paketu reformskih mera su izmene zakona kada su elektronske otpremnice u pitanju čiji je početak planiran za 1. januar 2026. godine, rekao je ministar.

Mali je naveo i da će sistem e-otpremnica pomoći privredi u smislu ubrzanja i olakšavanja procesa i logistike i da će doprineti boljem pozicioniranju kada je konkurencija u pitanju.

„Još jedan reformski paket zajedno sa sistemom e-faktura. Nemate više papire kada su fakture u pitanju. Sve je elektronski i to je veoma važno“, rekao je Mali.

On je istakao i da sistem e-faktura radi bez greške te da je od početka implementacije 365 miliona faktura prošlo kroz sistem.

Prvi potpredsednik Vlade rekao da je sve to osnova za takozvanu preliminarnu PDV prijavu.

„U narednih godinu dana ići ćemo i sa takozvanom preliminarnom PDV prijavom koja će biti automatski izvedena iz sistema e-faktura tako da dodatno štedimo vreme i povećavamo efikasnost kada su u pitanju naši privrednici“, rekao je Mali.

Mali je naveo da će se pred poslanicima naći i zakon o faktoringu gde se po prvi put uvodi trajna evidencija faktoringa, što je još jedan zahtev privrede, a čime će se sprečiti mahinacije i prevare.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije najavio je da će se od 1. januara krenuti sa sistemom e-bolovanja kako bi uveo red u sistem izdavanja potvrda o bolovanju.

„Cilj je da sve to bude u jednoj bazi, centralizovano, čime se smanjuju mahinacije i uvećava se efikasnost rada privrede“, rekao je Mali.

Među paketom mera je i parafiskalna reforma.

„Zahtev MMF je da sve parafiskale, razne takse i sve ostalo što se plaća na lokalnom nivou stavimo u jedan sistem, u jednu bazu podataka“, rekao je Mali.

On je istakao da Srbija uprkos svim krizama i svemu što je zadesilo čitav svet nastavlja sa reformama i dodao da „ako stanemo sa reformama gubimo mnogo“. 

Pored budzeta za 2026. godinu, Narodna skupština razmatraće i predloge odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i Nacionalne službe za zapošljavanje, kao i izmene finansijskih planova ovih institucija.

Ministar je na kraju poručio da budzet za 2026. predstavlja snažan temelj za dalji rast ekonomije, podizanje životnog standarda građana i modernizaciju državnih usluga. Srbija, naveo je, nastavlja reforme i investicije, kako bi građanima i privredi obezbedila stabilnost i predvidivu budućnost.