Мали: Посвећени смо европском путу, надам се да ћемо тај процес привести крају

Србија је од 2012. године до данас увећала БДП по глави становника од тадашњих 4.800 на тренутних 15.800 евра по глави становника, свега што годишње произведемо у Србији, изјавио је први потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали.

„То је најбржи раст БДП-а по глави становника у Европи и њега су погурале капиталне инвестиције које чине 7,4 одсто БДП-а, потрошња и ниво страних директних инвестиција као трећи фактор“, рекао је Мали учествујући у панел дискусији на Конференцији "BELTALKS: Београдски економски разговори", са темом "Убрзавање конвергенције: План раста, заједничко тржиште и путеви ка ЕУ интеграцији".

Мали је истакао да је Србија недвосмислено посвећена европском путу, али да је, како је рекао, то „двосмерна улица“, те да не зависи све од Србије у процесу придруживања Европској унији који траје већ 25 година.

„Надам се да ћемо тај процес коначно привести крају, кроз аранжмане са ММФ-ом годинама спроводимо све реформе упркос свим изазовима који се јављају. Отпорни смо и јасно смо усмерени ка нашим дефинисаним циљевима“, истакао је Мали у хотелу „Хајат“. 

Први потпредседник Владе истакао је да Србија годинама ради на отварању економије и подизању конкурентности те да је то и успела бројним споразумима о слободној трговини не само са суседним земљама ЦЕФТА споразума, већ и са Евроазијском унијом, Турском, Емиратима, Египтом, Кином. 

Како је рекао, Србија улаже у инфраструктуру, у животни стандард људи, повећање плата, пензија, минималне зараде. 

"Одлучили смо да отворимо нашу економију јер је то најбољи начин да се повећа конкурентност, да се омогући улазак других компанија. Тиме се доносе нове технологије, нови менаџмент, нови системи, ИТ", нагласио је и додао да Србија привлачи више од 60 одсто страних директних инвестиција у региону. 

Мали је истакао и да ће до краја следеће године Србија у потпуности усагласити регулативу са свим законима ЕУ, а да ће се, док не постане пуноправна чланица ЕУ, ослањати на до сада склопљене споразуме о трговини. 

Оценио је и да је политичка одлука да ли ће Србија постати пуноправна чланица ЕУ, али да Србија осећа пуну припадност и да је спремна да предузме све кораке да настави да повећава конкурентност, усклађује регулативу и унапређује пословно окружење. 

„Ако целовито посматрате Западни Балкан, све то нас гура да наставимо инвестиције, да улажемо у будући раст, да обезбедимо снажан дугорочни раст“, закључио је Мали. 

Он је говорио на панелу на коме су учествовали шеф Генералног директората Европске комисије за проширење и источно суседство Јиржи Плецити, директорка Секретаријата ЦЕФТЕ Пранвера Кастрати, виши сарадник организације „Friends of Europe“ и Атлантског савета Валбона Зенели, виши економски саветник Организације за економску сарадњу и развој (OECD) Умур Гокче, уз модерирање вишег сарадника GLOBSEC-а и бившег посланика Европског парламента Владимира Билчика. 

Председник GLOBSEC-а, Роберт Ваш, истакао је да се налазимо у свету који се драматично мења, али да не можемо да све пасивно посматрамо. У светлу актуелних промена, Западни Балкан не сме да буде изостављен јер је део Европе, поручио је.

"Стабилност Западног Балкана је кључна, као што је и стабилност Европе витална за регион. Србија и Западни Балкан су Европа, то није само суседство, већ део Европе, и морамо тако да се понашамо", истакао је он отварајући форум.

Јиржи Плецити изјавио је да је План раста дизајниран на начин да да одговоре како погурати даљи раст довољно брзо, односно како да Западни Балкан боље користи прилике које процес приступања у ЕУ пружа, у погледу подстицања конвергенције, економског и друштвеног напретка и раста на Западном Балкану.

Пранвера Кастрати изјавила је да ЦЕФТА настоји да смањи фрагментације тржишта и подсетила да стране у оквиру ЦЕФТА-е имају економије различитих величина и структура, као и различитог темпа развоја. 

"То не ствара само фрагментацију у погледу тржишта, већ и на путу ка ЕУ интеграцији и усклађивању. Све стране се утркују на овом путу ка усклађивању са ЕУ, али то истовремено до извесне мере ствара фрагментацију у погледу усклађивања политика, управо због различитог темпа развоја и напретка који земље остварују. А оно што настојимо у ЦЕФТА јесте да затворимо ове две врсте фрагментације и обезбедимо да оне не постоје", рекла је Кастрати.

Валбона Зенели истакла је на панелу да је промењен наратив и у региону Западног Балкана и у Европској унији, те да је регион кључан за конкурентност целе Европе будући да је богат критичним сировинама. 

Она је истакла значај завршетка свих започетих реформи у најдужем периоду Европске уније без додатног проширења, након уласка Хрватске у ЕУ. 

„Тема проширења је опет на столу, зависи колико је потребно земљама кандидатима да заврше реформе“, закључила је.  

Умур Гокче истакао је потребу ревидирања ЕУ политика како би се осигурао дугорочни раст.

„Продуктивност ће имати пуну пажњу у наредном периоду у региону“, рекао је.

Он је истакао да је током последње деценије повећана запосленост у региону Западног Балкана за осам одсто, што је помогло да се више људи укључи на тржиште рада. 

"Албанија и Србија предњаче, са 70 одсто. И скоро се приближавају просеку ЕУ од 77 одсто. Постојало је неколико фактора успеха - нивои јавних и приватних инвестиција су се повећали. То је подржало стварање радних места на Западном Балкану, посебно у сектору услуга. И све је већи фокус на политикама активације, посебно усмереним на жене, што је било релативно успешно у већини економија региона, али и све више на младе", закључио је Гокче.

Организатор форума је тинк-тенк GLOBSEC, а посвећен је јачању сарадње и конкурентности широм Европе кроз инклузиван дијалог и практичну сарадњу.