Mali: Posvećeni smo evropskom putu, nadam se da ćemo taj proces privesti kraju

Srbija je od 2012. godine do danas uvećala BDP po glavi stanovnika od tadašnjih 4.800 na trenutnih 15.800 evra po glavi stanovnika, svega što godišnje proizvedemo u Srbiji, izjavio je prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali.

„To je najbrži rast BDP-a po glavi stanovnika u Evropi i njega su pogurale kapitalne investicije koje čine 7,4 odsto BDP-a, potrošnja i nivo stranih direktnih investicija kao treći faktor“, rekao je Mali učestvujući u panel diskusiji na Konferenciji "BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori", sa temom "Ubrzavanje konvergencije: Plan rasta, zajedničko tržište i putevi ka EU integraciji".

Mali je istakao da je Srbija nedvosmisleno posvećena evropskom putu, ali da je, kako je rekao, to „dvosmerna ulica“, te da ne zavisi sve od Srbije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji koji traje već 25 godina.

„Nadam se da ćemo taj proces konačno privesti kraju, kroz aranžmane sa MMF-om godinama sprovodimo sve reforme uprkos svim izazovima koji se javljaju. Otporni smo i jasno smo usmereni ka našim definisanim ciljevima“, istakao je Mali u hotelu „Hajat“. 

Prvi potpredsednik Vlade istakao je da Srbija godinama radi na otvaranju ekonomije i podizanju konkurentnosti te da je to i uspela brojnim sporazumima o slobodnoj trgovini ne samo sa susednim zemljama CEFTA sporazuma, već i sa Evroazijskom unijom, Turskom, Emiratima, Egiptom, Kinom. 

Kako je rekao, Srbija ulaže u infrastrukturu, u životni standard ljudi, povećanje plata, penzija, minimalne zarade. 

"Odlučili smo da otvorimo našu ekonomiju jer je to najbolji način da se poveća konkurentnost, da se omogući ulazak drugih kompanija. Time se donose nove tehnologije, novi menadzment, novi sistemi, IT", naglasio je i dodao da Srbija privlači više od 60 odsto stranih direktnih investicija u regionu. 

Mali je istakao i da će do kraja sledeće godine Srbija u potpunosti usaglasiti regulativu sa svim zakonima EU, a da će se, dok ne postane punopravna članica EU, oslanjati na do sada sklopljene sporazume o trgovini. 

Ocenio je i da je politička odluka da li će Srbija postati punopravna članica EU, ali da Srbija oseća punu pripadnost i da je spremna da preduzme sve korake da nastavi da povećava konkurentnost, usklađuje regulativu i unapređuje poslovno okruženje. 

„Ako celovito posmatrate Zapadni Balkan, sve to nas gura da nastavimo investicije, da ulažemo u budući rast, da obezbedimo snažan dugoročni rast“, zaključio je Mali. 

On je govorio na panelu na kome su učestvovali šef Generalnog direktorata Evropske komisije za proširenje i istočno susedstvo Jirži Pleciti, direktorka Sekretarijata CEFTE Pranvera Kastrati, viši saradnik organizacije „Friends of Europe“ i Atlantskog saveta Valbona Zeneli, viši ekonomski savetnik Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) Umur Gokče, uz moderiranje višeg saradnika GLOBSEC-a i bivšeg poslanika Evropskog parlamenta Vladimira Bilčika. 

Predsednik GLOBSEC-a, Robert Vaš, istakao je da se nalazimo u svetu koji se dramatično menja, ali da ne možemo da sve pasivno posmatramo. U svetlu aktuelnih promena, Zapadni Balkan ne sme da bude izostavljen jer je deo Evrope, poručio je.

"Stabilnost Zapadnog Balkana je ključna, kao što je i stabilnost Evrope vitalna za region. Srbija i Zapadni Balkan su Evropa, to nije samo susedstvo, već deo Evrope, i moramo tako da se ponašamo", istakao je on otvarajući forum.

Jirži Pleciti izjavio je da je Plan rasta dizajniran na način da da odgovore kako pogurati dalji rast dovoljno brzo, odnosno kako da Zapadni Balkan bolje koristi prilike koje proces pristupanja u EU pruža, u pogledu podsticanja konvergencije, ekonomskog i društvenog napretka i rasta na Zapadnom Balkanu.

Pranvera Kastrati izjavila je da CEFTA nastoji da smanji fragmentacije tržišta i podsetila da strane u okviru CEFTA-e imaju ekonomije različitih veličina i struktura, kao i različitog tempa razvoja. 

"To ne stvara samo fragmentaciju u pogledu tržišta, već i na putu ka EU integraciji i usklađivanju. Sve strane se utrkuju na ovom putu ka usklađivanju sa EU, ali to istovremeno do izvesne mere stvara fragmentaciju u pogledu usklađivanja politika, upravo zbog različitog tempa razvoja i napretka koji zemlje ostvaruju. A ono što nastojimo u CEFTA jeste da zatvorimo ove dve vrste fragmentacije i obezbedimo da one ne postoje", rekla je Kastrati.

Valbona Zeneli istakla je na panelu da je promenjen narativ i u regionu Zapadnog Balkana i u Evropskoj uniji, te da je region ključan za konkurentnost cele Evrope budući da je bogat kritičnim sirovinama. 

Ona je istakla značaj završetka svih započetih reformi u najdužem periodu Evropske unije bez dodatnog proširenja, nakon ulaska Hrvatske u EU. 

„Tema proširenja je opet na stolu, zavisi koliko je potrebno zemljama kandidatima da završe reforme“, zaključila je.  

Umur Gokče istakao je potrebu revidiranja EU politika kako bi se osigurao dugoročni rast.

„Produktivnost će imati punu pažnju u narednom periodu u regionu“, rekao je.

On je istakao da je tokom poslednje decenije povećana zaposlenost u regionu Zapadnog Balkana za osam odsto, što je pomoglo da se više ljudi uključi na tržište rada. 

"Albanija i Srbija prednjače, sa 70 odsto. I skoro se približavaju proseku EU od 77 odsto. Postojalo je nekoliko faktora uspeha - nivoi javnih i privatnih investicija su se povećali. To je podržalo stvaranje radnih mesta na Zapadnom Balkanu, posebno u sektoru usluga. I sve je veći fokus na politikama aktivacije, posebno usmerenim na žene, što je bilo relativno uspešno u većini ekonomija regiona, ali i sve više na mlade", zaključio je Gokče.

Organizator foruma je tink-tenk GLOBSEC, a posvećen je jačanju saradnje i konkurentnosti širom Evrope kroz inkluzivan dijalog i praktičnu saradnju.