Ванредно повећање пензија за 10 одсто

Државни секретар Јанко Гузијан за РТС, 28. август 2008. године

Након консултација које су трајале отприлике три недеље, Влада ће размотрити предлог Министарства рада и социјалне политике о ванредном повећању пензија у октобру 2008. године. Последњи предлог који је усаглашен са Министарством финансија, а на који је дато позитивно мишљење на поменути предлог Министарства рада, је да се пензије, уз редовно усклађивање које иде у октобру месецу, повећају ванредно још 10 одсто.



Државни секретар Јанко Гузијан за РТС, 28. август 2008. године

Након консултација које су трајале отприлике три недеље, Влада ће размотрити предлог Министарства рада и социјалне политике о ванредном повећању пензија у октобру 2008. године. Последњи предлог који је усаглашен са Министарством финансија, а на који је дато позитивно мишљење на поменути предлог Министарства рада, је да се пензије, уз редовно усклађивање које иде у октобру месецу, повећају ванредно још 10 одсто.

Државни секретар је нагласио да је позитивно мишљење Министарства финансија условно, тј наглашено је да мора да се уради ребаланс буџета да би то било оствариво, чиме ће средства за реализацију бити пронађена. Гузијан је истакао да у овом буџету нема пара за повећање пензија од 10 одсто. Међутим, Министарство финансија очекује да ће ребаланс брзо ући у процедуру не само из тог разлога, него и због других разлога пошто су се десили избори, разна померања, буџетска трошења у смислу ребалансирања неких позиција, и сл. Гузијан је такође истакао да се ове године у буџету очекују и већи приходи, што је позитивна вест, а та је вест резултат раста економије која је изнад очекивања. “Значи ове године раст ће уместо 6 бити 7 или преко 7 одсто, а тако и инфлација, што је погурало приходе на горе, тако да ћемо одатле делимично искористити нова средства за покривање тих као и других издатака”, истакао је државни секретар Гузијан.

“За покривање додатних издатака је потребно око 8-9 милијарди, али ће прецизни подаци накнадно бити познати”, поновио је државни секретар. “Тих 8-9 милијарди састоји се негде од 6-7 за поменутих 10 одсто ванредног повећања, и 2-3 милијарде које би и онако недостајале чак и да се не иде са повећањем од 10 одсто, због тога што је инфлација већа ове године”, рекао је Гузијан.

Државни секретар је истакао да се иначе налазимо на горњој граници фискалних могућности, што значи да даље повећавање јавне потрошње може да утиче двострано: или ће угрозити макроекономску стабилност, то значи да неће доћи до смањивања и смиривања инфлације која је доста висока, или ће раст бити угрожен, а са друге стране за додатни раст јавне потрошње ми немамо пара.

Гузијан је истакао да
има доста захтева буџетских корисника, али то се дешава у свакој земљи, поготово
сада после избора. “Предизборна обећања која су дата, по нашем мишљењу из Министарства финансија, могу да се остваре само у периоду четворогодишњег мандата Владе, не могу у само једној години. Министарство финансија је против опције повећања пореза јер смо мишљења да су порези већ доста високи и да је привреда доста оптерећена”, рекао је државни секретар.

Државни секретар је нагласио да је решење у стрпљењу и у покушају да се нађу уштеде као и да се обори ниво потрошње. “Министарство финансија може да пружи савете, међутим за то нама треба и сарадња и огромна политичка подршка
из других Министарстaва, јер не можемо ми о свему да одлучујемо иначе не би био онда смисао постојања Владе, онда би Влада била Министарство финансија. Ситуација је доста озбиљна и ми позивамо на стрпљење јер се проблеми могу решити само у периоду од 3 до 4 године”, поновио је Гузијан.

Осврћући се на кредитни рејтинг Србије који је још у марту ове године од стране кредитних институција оцењен као лош, а и до данас се та оцена није поправила, Гузијан је рекао да је кредитни рејтинг земље погоршан у марту ове године када су се десили неповољни догађаји везани за Косово, као и догађаји везани за ванредне изборе у Србији. Када је формирана проевропска Влада, образложење за немењање кредитног рејтинга је образложено тиме што је фискална политика под великом неизвесношћу, и због чињенице да фискална политика која је обећана кроз предизборно обећање може да угрози макроекономску позицију државе.

Гузијан је истакао да у последња два месеца постоје позитивне тенденције у економији, а да је дошло и до смиривања инфлације. “Прошлог месеца је била 0,1 одсто, а и овог месеца у августу се очекује 0,1 одсто, значи укупно у августу 6,2 одсто, а ако настави овако биће једноцифрена. Такође раст је добар, у првом кварталу је био преко 8 одсто и очекује се преко 7 за целу годину. Ово даје разлога за веровање да ће се опрезна очекивања рејтинг агенција разбити, и да ћемо прављењем доброг буџета осигурати добру фискалну политику”, нагласио је Гузијан. Уз ове добре резултате који су поменути државни секретар је уверен да ће кредитни рејтинг земље сигурно бити побољшан, а то ће конкретно значити за грађане Србије пад камата, на пример. “То би значило да ће онај ко се задужује моћи да добије јефтиније кредите по нижим стопама јер ће бити више капитала, биће више сигурности и више инвестиција. За ово друго ће требати мало времена, али за ово прво се очекује да ће се десити са побољшањем кредитног рејтинга и приливом више свежег капитала кроз банкарски сектор и бољом понудом банкарских услуга”, истакао је Гузијан.

Коментаришући најављено смањење царинских стопа после евентуалне ратификације Споразума о стабилизацији и придруживању, државни секретар је подсетио да се ССП и са њим привремени трговински споразум налази већ два – три месеца у Скупштини одкако је потписан. “Усвајањем ССП-а ће доћи до пада царинских стопа, што за Министарство финансија није добро зато што се губе приходи, али је за грађане и привреду добро. Што се тиче конкретно аутомобила, ако се СПП усвоји у септембру, што је претпоставка, одмах ће доћи до пада царинске стопе са 20 одсто на 17, а од 1. јануара 2009. године на 14, па онда још више до коначног укидања царинске стопе. Међутим, постоји и предлог Министарства економије да се одмах преполови стопа са 20 на 10 одсто. Такође, царинске стопе на друге производе, као што су производи прехрамбене индустрије, хемијски производи, пластика, хартија, мотори итд., ће ићи на доле усвајањем ССП-а”, закључио је државни секретар Министарства финансија Јанко Гузијан.