Vanredno povećanje penzija za 10 odsto
Državni sekretar Janko Guzijan za RTS, 28. avgust 2008. godine
Nakon konsultacija koje su trajale otprilike tri nedelje, Vlada će razmotriti predlog Ministarstva rada i socijalne politike o vanrednom povećanju penzija u oktobru 2008. godine. Poslednji predlog koji je usaglašen sa Ministarstvom finansija, a na koji je dato pozitivno mišljenje na pomenuti predlog Ministarstva rada, je da se penzije, uz redovno usklađivanje koje ide u oktobru mesecu, povećaju vanredno još 10 odsto.
Državni sekretar Janko Guzijan za RTS, 28. avgust 2008. godine
Nakon konsultacija koje su trajale otprilike tri nedelje, Vlada će razmotriti predlog Ministarstva rada i socijalne politike o vanrednom povećanju penzija u oktobru 2008. godine. Poslednji predlog koji je usaglašen sa Ministarstvom finansija, a na koji je dato pozitivno mišljenje na pomenuti predlog Ministarstva rada, je da se penzije, uz redovno usklađivanje koje ide u oktobru mesecu, povećaju vanredno još 10 odsto.
Državni sekretar je naglasio da je pozitivno mišljenje Ministarstva finansija uslovno, tj naglašeno je da mora da se uradi rebalans budzeta da bi to bilo ostvarivo, čime će sredstva za realizaciju biti pronađena. Guzijan je istakao da u ovom budzetu nema para za povećanje penzija od 10 odsto. Međutim, Ministarstvo finansija očekuje da će rebalans brzo ući u proceduru ne samo iz tog razloga, nego i zbog drugih razloga pošto su se desili izbori, razna pomeranja, budzetska trošenja u smislu rebalansiranja nekih pozicija, i sl. Guzijan je takođe istakao da se ove godine u budzetu očekuju i veći prihodi, što je pozitivna vest, a ta je vest rezultat rasta ekonomije koja je iznad očekivanja. “Znači ove godine rast će umesto 6 biti 7 ili preko 7 odsto, a tako i inflacija, što je poguralo prihode na gore, tako da ćemo odatle delimično iskoristiti nova sredstva za pokrivanje tih kao i drugih izdataka”, istakao je državni sekretar Guzijan.
“Za pokrivanje dodatnih izdataka je potrebno oko 8-9 milijardi, ali će precizni podaci naknadno biti poznati”, ponovio je državni sekretar. “Tih 8-9 milijardi sastoji se negde od 6-7 za pomenutih 10 odsto vanrednog povećanja, i 2-3 milijarde koje bi i onako nedostajale čak i da se ne ide sa povećanjem od 10 odsto, zbog toga što je inflacija veća ove godine”, rekao je Guzijan.
Državni sekretar je istakao da se inače nalazimo na gornjoj granici fiskalnih mogućnosti, što znači da dalje povećavanje javne potrošnje može da utiče dvostrano: ili će ugroziti makroekonomsku stabilnost, to znači da neće doći do smanjivanja i smirivanja inflacije koja je dosta visoka, ili će rast biti ugrožen, a sa druge strane za dodatni rast javne potrošnje mi nemamo para.
Guzijan je istakao da
ima dosta zahteva budzetskih korisnika, ali to se dešava u svakoj zemlji, pogotovo
sada posle izbora. “Predizborna obećanja koja su data, po našem mišljenju iz Ministarstva finansija, mogu da se ostvare samo u periodu četvorogodišnjeg mandata Vlade, ne mogu u samo jednoj godini. Ministarstvo finansija je protiv opcije povećanja poreza jer smo mišljenja da su porezi već dosta visoki i da je privreda dosta opterećena”, rekao je državni sekretar.
Državni sekretar je naglasio da je rešenje u strpljenju i u pokušaju da se nađu uštede kao i da se obori nivo potrošnje. “Ministarstvo finansija može da pruži savete, međutim za to nama treba i saradnja i ogromna politička podrška
iz drugih Ministarstava, jer ne možemo mi o svemu da odlučujemo inače ne bi bio onda smisao postojanja Vlade, onda bi Vlada bila Ministarstvo finansija. Situacija je dosta ozbiljna i mi pozivamo na strpljenje jer se problemi mogu rešiti samo u periodu od 3 do 4 godine”, ponovio je Guzijan.
Osvrćući se na kreditni rejting Srbije koji je još u martu ove godine od strane kreditnih institucija ocenjen kao loš, a i do danas se ta ocena nije popravila, Guzijan je rekao da je kreditni rejting zemlje pogoršan u martu ove godine kada su se desili nepovoljni događaji vezani za Kosovo, kao i događaji vezani za vanredne izbore u Srbiji. Kada je formirana proevropska Vlada, obrazloženje za nemenjanje kreditnog rejtinga je obrazloženo time što je fiskalna politika pod velikom neizvesnošću, i zbog činjenice da fiskalna politika koja je obećana kroz predizborno obećanje može da ugrozi makroekonomsku poziciju države.
Guzijan je istakao da u poslednja dva meseca postoje pozitivne tendencije u ekonomiji, a da je došlo i do smirivanja inflacije. “Prošlog meseca je bila 0,1 odsto, a i ovog meseca u avgustu se očekuje 0,1 odsto, znači ukupno u avgustu 6,2 odsto, a ako nastavi ovako biće jednocifrena. Takođe rast je dobar, u prvom kvartalu je bio preko 8 odsto i očekuje se preko 7 za celu godinu. Ovo daje razloga za verovanje da će se oprezna očekivanja rejting agencija razbiti, i da ćemo pravljenjem dobrog budzeta osigurati dobru fiskalnu politiku”, naglasio je Guzijan. Uz ove dobre rezultate koji su pomenuti državni sekretar je uveren da će kreditni rejting zemlje sigurno biti poboljšan, a to će konkretno značiti za građane Srbije pad kamata, na primer. “To bi značilo da će onaj ko se zadužuje moći da dobije jeftinije kredite po nižim stopama jer će biti više kapitala, biće više sigurnosti i više investicija. Za ovo drugo će trebati malo vremena, ali za ovo prvo se očekuje da će se desiti sa poboljšanjem kreditnog rejtinga i prilivom više svežeg kapitala kroz bankarski sektor i boljom ponudom bankarskih usluga”, istakao je Guzijan.
Komentarišući najavljeno smanjenje carinskih stopa posle eventualne ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, državni sekretar je podsetio da se SSP i sa njim privremeni trgovinski sporazum nalazi već dva – tri meseca u Skupštini odkako je potpisan. “Usvajanjem SSP-a će doći do pada carinskih stopa, što za Ministarstvo finansija nije dobro zato što se gube prihodi, ali je za građane i privredu dobro. Što se tiče konkretno automobila, ako se SPP usvoji u septembru, što je pretpostavka, odmah će doći do pada carinske stope sa 20 odsto na 17, a od 1. januara 2009. godine na 14, pa onda još više do konačnog ukidanja carinske stope. Međutim, postoji i predlog Ministarstva ekonomije da se odmah prepolovi stopa sa 20 na 10 odsto. Takođe, carinske stope na druge proizvode, kao što su proizvodi prehrambene industrije, hemijski proizvodi, plastika, hartija, motori itd., će ići na dole usvajanjem SSP-a”, zaključio je državni sekretar Ministarstva finansija Janko Guzijan.