У припреми Нацрт пореских олакшица за градјане и предузећа

Републичко Министарство финасија и економије припрема Нацрт измена пореских закона који ће, крајем септембра разматрати Влада Србије, а ако добије зелено светло, предложене пореске новине разматраће посланици Скупштине Србије у октобру.

У овој другој фази пореских реформи, предвидјене су олакшице које се односе на градјане и привреду, а нов начин функционисања доживеће и Републичка управа јавних прихода, јер ће се реформисати пореска администрација и увести још неке новине.

Измене постојећих закона односе се на укидање пореза на промет за уље и шећер. Разматрају се могућности да се ова дажбина (која сада износи 20 одсто) укине и на тај начин појефтине ове две животне намирнице, након чега би, по речима министра финансија Божидар Дјелића, потрошачка корпа била растерећена пореза на промет, пошто је раније укинут на месо, јаја и воће.

Ова врста пореза, како ће бити предвидјено Нацртом, требало би да буде укинута и на давање у закуп некретнина, за физичка и правна лица. Станодавци ни досада, углавном, нису плаћали овај порески намет, па би укидање, практично значило легализацију неплаћања ове дажбине. Да ли ће овај порез бити укинут и за фирме, утврдиће се након фискалне анализе, каже Душко Стојков, специјални саветник за пореску политику у Министарству финансија.

Смање годишњег пореза на доходак градјана (са 20 на 10 одсто), такодје се предвидја овим нацртом. Укидање овог пореза било би рационално јер се он обрачунава на добит и дивиденде, па је иста сума по трећи пут опорезована на крају године, додуше под условом да су укупни приходи преко 500.000 динара.

Буџет неких градјана ће бити заштићен и од пореза на неке врсте врсте трофејног оружја, посебно ако су га поклонили војска и МУП. Сматра се логичним да се градјани ослободе ове обавезе јер је тешко вратити поклон, а осим тога не би било прихватљиво да неко ко је тај дар добио у наследје и не може да га врати, буде опорезован. Поред трофејног оружја ова дажбина би требало да буде укинута и на неке врсте чамаца.

Прва у низу олакшица која је у Нацрту предвидјена за предузећа јесте смањење пореза на добит са 20 на 14 одсто. Испитује се и могућност смањења пореза на доходак градјана од самосталних делатности са 20 на 14 одсто. Посебна олакшица предвидјена је за инвеститоре, јер се инвестициони кредит за велика и средња предузећа са десет подиже на 20 одсто, а за мала са 30 на 40 одсто. То практично значи да ће порез на добит бити умањен за 20, односно 40 одсто на суму која се уложи у опрему или машине, а омогућиће се и преносивост неискоришћених кредита, не у току пет већ десет година, каже Стојков.

Једна од најважнијих мера пореских реформи је давање кредита предузећима за сваког новоупосленог радника. Послодавац би био ослободјен пореза за укупан износ бруто зараде у току две године за сваког новопримљеног радника.

Циљ ове мере је да се градјанима обезбеде услови да остварују своја права из сталног радног дноса. Послодавцима би се на овај наћин омогућило да не запошљавају људе преко задруга или на црно. Дакле, ако запослени месечно зарадјује 100 евра, на крају године из опорезоване суме било би изузето 1.200 евра по сваком новозапосленом раднику.

Олакшице инвеститорима

Овом пореском реформом предвидјене су још две измене са циљем да се подстакну велике инвестиције и инвестиције у региону које су од посебног интереса за Републику Србију. Велике фирме ће бити ослободјене пореза десет година ако уложе у производњу десет милиона евра и упосле најмање 100 људи. Сличне олакшице ће, највероватније бити предвидјене и за неке општине као што су Бор, Мајданпек, с тим што ће висина износа који се инвестира бити значајно нижа, вероватно око 100.000 евра а и број новозапослених је далеко мањи.

Број за обвезника

С обзиром да се предвидја уводјење јединственог идентификационог броја за сваког пореског обвезника, следеће недеље ће започети кампања Републичке управе јавних прихода, која би требало да едукује послодавце. Ове године идентификациони број би требало да добију само фирме, односно пословне јединице и послодавци, а наредне и градјани.