U pripremi Nacrt poreskih olakšica za gradjane i preduzeća

Republičko Ministarstvo finasija i ekonomije priprema Nacrt izmena poreskih zakona koji će, krajem septembra razmatrati Vlada Srbije, a ako dobije zeleno svetlo, predložene poreske novine razmatraće poslanici Skupštine Srbije u oktobru.

U ovoj drugoj fazi poreskih reformi, predvidjene su olakšice koje se odnose na gradjane i privredu, a nov način funkcionisanja doživeće i Republička uprava javnih prihoda, jer će se reformisati poreska administracija i uvesti još neke novine.

Izmene postojećih zakona odnose se na ukidanje poreza na promet za ulje i šećer. Razmatraju se mogućnosti da se ova dažbina (koja sada iznosi 20 odsto) ukine i na taj način pojeftine ove dve životne namirnice, nakon čega bi, po rečima ministra finansija Božidar Djelića, potrošačka korpa bila rasterećena poreza na promet, pošto je ranije ukinut na meso, jaja i voće.

Ova vrsta poreza, kako će biti predvidjeno Nacrtom, trebalo bi da bude ukinuta i na davanje u zakup nekretnina, za fizička i pravna lica. Stanodavci ni dosada, uglavnom, nisu plaćali ovaj poreski namet, pa bi ukidanje, praktično značilo legalizaciju neplaćanja ove dažbine. Da li će ovaj porez biti ukinut i za firme, utvrdiće se nakon fiskalne analize, kaže Duško Stojkov, specijalni savetnik za poresku politiku u Ministarstvu finansija.

Smanje godišnjeg poreza na dohodak gradjana (sa 20 na 10 odsto), takodje se predvidja ovim nacrtom. Ukidanje ovog poreza bilo bi racionalno jer se on obračunava na dobit i dividende, pa je ista suma po treći put oporezovana na kraju godine, doduše pod uslovom da su ukupni prihodi preko 500.000 dinara.

Budzet nekih gradjana će biti zaštićen i od poreza na neke vrste vrste trofejnog oružja, posebno ako su ga poklonili vojska i MUP. Smatra se logičnim da se gradjani oslobode ove obaveze jer je teško vratiti poklon, a osim toga ne bi bilo prihvatljivo da neko ko je taj dar dobio u nasledje i ne može da ga vrati, bude oporezovan. Pored trofejnog oružja ova dažbina bi trebalo da bude ukinuta i na neke vrste čamaca.

Prva u nizu olakšica koja je u Nacrtu predvidjena za preduzeća jeste smanjenje poreza na dobit sa 20 na 14 odsto. Ispituje se i mogućnost smanjenja poreza na dohodak gradjana od samostalnih delatnosti sa 20 na 14 odsto. Posebna olakšica predvidjena je za investitore, jer se investicioni kredit za velika i srednja preduzeća sa deset podiže na 20 odsto, a za mala sa 30 na 40 odsto. To praktično znači da će porez na dobit biti umanjen za 20, odnosno 40 odsto na sumu koja se uloži u opremu ili mašine, a omogućiće se i prenosivost neiskorišćenih kredita, ne u toku pet već deset godina, kaže Stojkov.

Jedna od najvažnijih mera poreskih reformi je davanje kredita preduzećima za svakog novouposlenog radnika. Poslodavac bi bio oslobodjen poreza za ukupan iznos bruto zarade u toku dve godine za svakog novoprimljenog radnika.

Cilj ove mere je da se gradjanima obezbede uslovi da ostvaruju svoja prava iz stalnog radnog dnosa. Poslodavcima bi se na ovaj naćin omogućilo da ne zapošljavaju ljude preko zadruga ili na crno. Dakle, ako zaposleni mesečno zaradjuje 100 evra, na kraju godine iz oporezovane sume bilo bi izuzeto 1.200 evra po svakom novozaposlenom radniku.

Olakšice investitorima

Ovom poreskom reformom predvidjene su još dve izmene sa ciljem da se podstaknu velike investicije i investicije u regionu koje su od posebnog interesa za Republiku Srbiju. Velike firme će biti oslobodjene poreza deset godina ako ulože u proizvodnju deset miliona evra i uposle najmanje 100 ljudi. Slične olakšice će, najverovatnije biti predvidjene i za neke opštine kao što su Bor, Majdanpek, s tim što će visina iznosa koji se investira biti značajno niža, verovatno oko 100.000 evra a i broj novozaposlenih je daleko manji.

Broj za obveznika

S obzirom da se predvidja uvodjenje jedinstvenog identifikacionog broja za svakog poreskog obveznika, sledeće nedelje će započeti kampanja Republičke uprave javnih prihoda, koja bi trebalo da edukuje poslodavce. Ove godine identifikacioni broj bi trebalo da dobiju samo firme, odnosno poslovne jedinice i poslodavci, a naredne i gradjani.