Србија не плаћа додатне трошкове на одобрене кредите Светске банке и ЕИБ
Помоћник министра финансија у Влади Републике Србије Зоран Ћировић изјавио је да Србија не плаћа никакве додатне трошкове због коришћења средстава из зајмова, кредита и донација Светске банке и Европске инвестиционе банке, без обзира на то што су ти уговори потписани пре годину дана, а још нису ратификовани у Скупштини Србије.
Ћировић је у изјави за агенцију Танјуг истакао да се на дневном реду ванредног заседања Скупштине налазе предлози закона за ратификацију 11 међународних финансијских уговора, а када се они усвоје, биће обезбеђени услови да Србија почне да користи средства зајмова, кредита и донација Светске банке и Европске инвестиционе банке у вредности од 286,22 милиона евра.
Помоћник министра финансија у Влади Републике Србије Зоран Ћировић изјавио је да Србија не плаћа никакве додатне трошкове због коришћења средстава из зајмова, кредита и донација Светске банке и Европске инвестиционе банке, без обзира на то што су ти уговори потписани пре годину дана, а још нису ратификовани у Скупштини Србије.
Ћировић је у изјави за агенцију Танјуг истакао да се на дневном реду ванредног заседања Скупштине налазе предлози закона за ратификацију 11 међународних финансијских уговора, а када се они усвоје, биће обезбеђени услови да Србија почне да користи средства зајмова, кредита и донација Светске банке и Европске инвестиционе банке у вредности од 286,22 милиона евра.
“Немамо никакве додатне трошкове ангажовања средстава, а неспоразум је настао због тога што су се они раније заиста плаћали. Међутим, Светска банка је 23. октобра 2007. године званично обавестила тадашњег министра финансија Мирка Цветковића о изменама Општих услова за зајмове Међународне банке за обнову и развој (ИБРД), којима су трошкови ангажовања укинути”, објаснио је он.
Према његовим речима, приступна накнада смањена је са 1 одсто на 0,25 одсто, што је додатно допринело укупном смањењу трошкова задуживања код Светске банке.
Ћировић је прецизирао да се те измене примењују ретроактивно на све споразуме о зајму који су потписани са ИБРД од 16. маја 2007. године, укључујући и оне који чекају на ратификацију у Народној скупштини, а потписани су 27. јула 2007. године.
Србија плаћа одређену приступну накнаду која није повезана са чекањем на ратификацију тек након ступања на снагу наведених споразума, навео је он и додао да трошкови ангажовања нису ни постојали када је реч о Европској инвестиционој банци.
Ова банка, како је подсетио, учествује у реализацији три пројекта у Србији – један је рехабилитација путева и мостова, други пројекат се односи на санацију моста „Газела“, а трећи на клиничке центре у Србији.
Помоћник министра финансија је напоменуо да је извесна штета проузрокована дугим чекањем на ратификацију јер су цене енергената, грађевинског материјала и других инпута у међувремену порасле на светском тржишту.
Када споразуми ступе на снагу, за повлачење транши кредита потребна је само одлука Владе, а то је технички посао који може у кратком року да се заврши јер не подлеже дуготрајној и сложеној процедури прописаној за ратификацију међународних споразума, закључио је Ћировић.