Srbija ne plaća dodatne troškove na odobrene kredite Svetske banke i EIB
Pomoćnik ministra finansija u Vladi Republike Srbije Zoran Ćirović izjavio je da Srbija ne plaća nikakve dodatne troškove zbog korišćenja sredstava iz zajmova, kredita i donacija Svetske banke i Evropske investicione banke, bez obzira na to što su ti ugovori potpisani pre godinu dana, a još nisu ratifikovani u Skupštini Srbije.
Ćirović je u izjavi za agenciju Tanjug istakao da se na dnevnom redu vanrednog zasedanja Skupštine nalaze predlozi zakona za ratifikaciju 11 međunarodnih finansijskih ugovora, a kada se oni usvoje, biće obezbeđeni uslovi da Srbija počne da koristi sredstva zajmova, kredita i donacija Svetske banke i Evropske investicione banke u vrednosti od 286,22 miliona evra.
Pomoćnik ministra finansija u Vladi Republike Srbije Zoran Ćirović izjavio je da Srbija ne plaća nikakve dodatne troškove zbog korišćenja sredstava iz zajmova, kredita i donacija Svetske banke i Evropske investicione banke, bez obzira na to što su ti ugovori potpisani pre godinu dana, a još nisu ratifikovani u Skupštini Srbije.
Ćirović je u izjavi za agenciju Tanjug istakao da se na dnevnom redu vanrednog zasedanja Skupštine nalaze predlozi zakona za ratifikaciju 11 međunarodnih finansijskih ugovora, a kada se oni usvoje, biće obezbeđeni uslovi da Srbija počne da koristi sredstva zajmova, kredita i donacija Svetske banke i Evropske investicione banke u vrednosti od 286,22 miliona evra.
“Nemamo nikakve dodatne troškove angažovanja sredstava, a nesporazum je nastao zbog toga što su se oni ranije zaista plaćali. Međutim, Svetska banka je 23. oktobra 2007. godine zvanično obavestila tadašnjeg ministra finansija Mirka Cvetkovića o izmenama Opštih uslova za zajmove Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD), kojima su troškovi angažovanja ukinuti”, objasnio je on.
Prema njegovim rečima, pristupna naknada smanjena je sa 1 odsto na 0,25 odsto, što je dodatno doprinelo ukupnom smanjenju troškova zaduživanja kod Svetske banke.
Ćirović je precizirao da se te izmene primenjuju retroaktivno na sve sporazume o zajmu koji su potpisani sa IBRD od 16. maja 2007. godine, uključujući i one koji čekaju na ratifikaciju u Narodnoj skupštini, a potpisani su 27. jula 2007. godine.
Srbija plaća određenu pristupnu naknadu koja nije povezana sa čekanjem na ratifikaciju tek nakon stupanja na snagu navedenih sporazuma, naveo je on i dodao da troškovi angažovanja nisu ni postojali kada je reč o Evropskoj investicionoj banci.
Ova banka, kako je podsetio, učestvuje u realizaciji tri projekta u Srbiji – jedan je rehabilitacija puteva i mostova, drugi projekat se odnosi na sanaciju mosta „Gazela“, a treći na kliničke centre u Srbiji.
Pomoćnik ministra finansija je napomenuo da je izvesna šteta prouzrokovana dugim čekanjem na ratifikaciju jer su cene energenata, građevinskog materijala i drugih inputa u međuvremenu porasle na svetskom tržištu.
Kada sporazumi stupe na snagu, za povlačenje tranši kredita potrebna je samo odluka Vlade, a to je tehnički posao koji može u kratkom roku da se završi jer ne podleže dugotrajnoj i složenoj proceduri propisanoj za ratifikaciju međunarodnih sporazuma, zaključio je Ćirović.