Саопштење уз макроекономске и фискалне податке – јун 2014. године

У првој половини 2014. године остварен је дефицит буџета Републике у висини од 116,7 млрд динара (у табели 4. дефицит на нивоу Републике износи 123,3 млрд динара с обзиром да су укључени расходи из пројектних зајмова који нису део буџета, али припадају нивоу Републике). У јуну је остварен најнижи дефицит буџета од почетка ове године. Дефицит од 2,1 млрд динара је остварен захваљујући рекордном износу остварених прихода у овој години. Приходи су остварени у износу од 87,9 млрд динара, а расходи су извршени у износу од 90 млрд динара. Треба напоменути да овај извештај не укључује приходе и расходе индиректних корисника буџета.

Порески приходи износили су 80,6 млрд динара што је највиши ниво у 2014. години. Непорески приходи су износили 7 млрд динара. Висок ниво прихода остварен је захваљујући рекордној уплати акциза, уплати пореза на добит према коначном обрачуну и добром приходу по основу ПДВ. Приход од акциза у износу од 25,6 млрд динара резултат је више фактора. Повећана потрошња горива узрокована пољопривредним радовима резултирала је већим приходима по основу акциза на нафтне деривате. Са друге стране део акциза по основу обавеза за мај уплаћен је почетком јуна. Трећи разлог високог прилива по основу акциза је утврђивање нових износа акциза на дуванске производе у јуну, у складу са законом. Уобичајено је да се у периоду пре утврђивања нових виших износа акциза повећава обим увоза и производње цигарета, што се рефлектује на наплату акциза. Приход по основу пореза на добит износио је 16 млрд динара. Закључно са прошлом годином рок за уплату пореза на добит према коначном обрачуну био је март. Изменом Закона о порезу на добит тај рок је померен за крај јуна, а осим тога ове године се порез на добит према годишњем обрачуну први пут уплаћивао по новој стопи од 15%. ПДВ је наплаћен у износу од 32 млрд динара чему је највише допринео приход по основу увозног ПДВ. Раст увоза, последично и приход од ПДВ на увоз, уследио је након поплава које су средином маја захватиле део земље и узроковале мањак понуде домаће робе и сировина. Код непореских прихода, након слабијег прилива прихода у мају као последице поплава, дошло је до повратка на ниво прихода пре маја.

У односу на мај, у јуну су расходи били виши првенствено због већих обавеза по основу куповине роба и услуга, трансфера организацијама обавезног социјалног осигурања (ООСО)

и субвенција (највише пољопривредних). С друге стране, мање су буџетске позајмице и капитални издаци. Највећи део расхода чине трансфери ООСО и плате. Трансфери ООСО износили су 24,3 млрд динара, а највећи део се односи на пензије и износи 22,6 млрд динара. На исплату плата запосленима утрошено је 21 млрд динара.

На нивоу опште државе у периоду јануар – јун забележен је дефицит у износу од 103,8 млрд динара, при чему су делови централне државе и локалног нивоа власти тренутно у суфициту. На нивоу локалних самоуправа суфицит износи 7,9 млрд динара, код АП Војводина 3,9 млрд динара, а код РФЗО 9,1 млрд динара. Ови суфицити су привременог карактера, јер је на пример, град Београд до краја јуна био у статусу привременог финансирања, АП Војводина је остварила висок приход по основу пореза на добит, док

је висок суфицит код РФЗО последица динамике исплате плата пошто се у јануару у здравству исплаћује само пола плате.