Saopštenje uz makroekonomske i fiskalne podatke – jun 2014. godine

U prvoj polovini 2014. godine ostvaren je deficit budzeta Republike u visini od 116,7 mlrd dinara (u tabeli 4. deficit na nivou Republike iznosi 123,3 mlrd dinara s obzirom da su uključeni rashodi iz projektnih zajmova koji nisu deo budzeta, ali pripadaju nivou Republike). U junu je ostvaren najniži deficit budzeta od početka ove godine. Deficit od 2,1 mlrd dinara je ostvaren zahvaljujući rekordnom iznosu ostvarenih prihoda u ovoj godini. Prihodi su ostvareni u iznosu od 87,9 mlrd dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 90 mlrd dinara. Treba napomenuti da ovaj izveštaj ne uključuje prihode i rashode indirektnih korisnika budzeta.

Poreski prihodi iznosili su 80,6 mlrd dinara što je najviši nivo u 2014. godini. Neporeski prihodi su iznosili 7 mlrd dinara. Visok nivo prihoda ostvaren je zahvaljujući rekordnoj uplati akciza, uplati poreza na dobit prema konačnom obračunu i dobrom prihodu po osnovu PDV. Prihod od akciza u iznosu od 25,6 mlrd dinara rezultat je više faktora. Povećana potrošnja goriva uzrokovana poljoprivrednim radovima rezultirala je većim prihodima po osnovu akciza na naftne derivate. Sa druge strane deo akciza po osnovu obaveza za maj uplaćen je početkom juna. Treći razlog visokog priliva po osnovu akciza je utvrđivanje novih iznosa akciza na duvanske proizvode u junu, u skladu sa zakonom. Uobičajeno je da se u periodu pre utvrđivanja novih viših iznosa akciza povećava obim uvoza i proizvodnje cigareta, što se reflektuje na naplatu akciza. Prihod po osnovu poreza na dobit iznosio je 16 mlrd dinara. Zaključno sa prošlom godinom rok za uplatu poreza na dobit prema konačnom obračunu bio je mart. Izmenom Zakona o porezu na dobit taj rok je pomeren za kraj juna, a osim toga ove godine se porez na dobit prema godišnjem obračunu prvi put uplaćivao po novoj stopi od 15%. PDV je naplaćen u iznosu od 32 mlrd dinara čemu je najviše doprineo prihod po osnovu uvoznog PDV. Rast uvoza, posledično i prihod od PDV na uvoz, usledio je nakon poplava koje su sredinom maja zahvatile deo zemlje i uzrokovale manjak ponude domaće robe i sirovina. Kod neporeskih prihoda, nakon slabijeg priliva prihoda u maju kao posledice poplava, došlo je do povratka na nivo prihoda pre maja.

U odnosu na maj, u junu su rashodi bili viši prvenstveno zbog većih obaveza po osnovu kupovine roba i usluga, transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (OOSO)

i subvencija (najviše poljoprivrednih). S druge strane, manje su budzetske pozajmice i kapitalni izdaci. Najveći deo rashoda čine transferi OOSO i plate. Transferi OOSO iznosili su 24,3 mlrd dinara, a najveći deo se odnosi na penzije i iznosi 22,6 mlrd dinara. Na isplatu plata zaposlenima utrošeno je 21 mlrd dinara.

Na nivou opšte države u periodu januar – jun zabeležen je deficit u iznosu od 103,8 mlrd dinara, pri čemu su delovi centralne države i lokalnog nivoa vlasti trenutno u suficitu. Na nivou lokalnih samouprava suficit iznosi 7,9 mlrd dinara, kod AP Vojvodina 3,9 mlrd dinara, a kod RFZO 9,1 mlrd dinara. Ovi suficiti su privremenog karaktera, jer je na primer, grad Beograd do kraja juna bio u statusu privremenog finansiranja, AP Vojvodina je ostvarila visok prihod po osnovu poreza na dobit, dok

je visok suficit kod RFZO posledica dinamike isplate plata pošto se u januaru u zdravstvu isplaćuje samo pola plate.