Саопштење уз макроекономске и фискалне податке – јул 2014. године

У периоду јануар – јул 2014. године остварен је дефицит буџета Републике у висини од 109,8 млрд динара (у табели 4. дефицит на нивоу Републике износи 118,9 млрд динара с обзиром да су укључени расходи из пројектних зајмова који нису део буџета, али припадају нивоу Републике). У јулу је, први пут ове године, забележен суфицит од 6,9 млрд динара, захваљујући добром резултату на страни прихода и извршених расхода. Приходи су остварени у износу од 85 млрд динара, а расходи су извршени у износу од 78,1 млрд динара. Треба напоменути да овај извештај не укључује приходе и расходе индиректних корисника буџета.

Порески приходи износили су 77,6 млрд динара, а непорески приходи 7,3 млрд динара. Висок ниво прихода остварен је захваљујући високој уплати акциза и добром приходу по основу ПДВ. Приход од акциза у износу од 25,4 млрд динара резултат је више фактора. Повећана потрошња горива узрокована пољопривредним радовима и већим обимом саобраћаја, нарочито транзитног, резултирала је

већим приходима по основу акциза на нафтне деривате. Други разлог високог прилива по основу акциза је утврђивање нових износа акциза на дуванске производе у јулу, у складу са законом. Уобичајено је да се у периоду пре утврђивања нових виших износа акциза повећава обим увоза и производње цигарета, што се рефлектује на наплату акциза. У јулу је остварен највиши приход од ПДВ у овој години – 39,6 млрд динара. У јулу се уплаћују тромесечне обавезе по овом основу, а остварен је и значајан приход по основу ПДВ на увозну робу.

Раст увоза, последично и приход од ПДВ на увоз, уследио је након поплава које су средином маја захватиле део земље и узроковале мањак понуде домаће робе и сировина. Код непореских прихода, након слабијег прилива прихода у мају као последице поплава, дошло је до повратка на ниво прихода пре маја.

У јулу су расходи били на најнижем нивоу од почетка године, највише захваљујући малом износу плаћених камата у складу са планом отплате дуга. Највећи део расхода чине трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања (ООСО) и плате. Трансфери ООСО износили су 22,5 млрд динара, а највећи део се односи на пензије и износи 21,2 млрд динара. На исплату плата запосленима утрошено је 20,7 млрд динара.

У јулу, на нивоу опште државе, забележен је суфицит у износу од 1,2 млрд динара док је у периоду јануар – јул забележен дефицит у износу од 102,6 млрд динара, при чему су делови централне државе и локалног нивоа власти тренутно у суфициту. На нивоу локалних самоуправа суфицит износи 6,3 млрд динара, код АП Војводина 3,6 млрд динара, а код РФЗО 9,6 млрд динара. Ови суфицити су привременог карактера, јер је на пример, град Београд до краја јуна био у статусу привременог финансирања, АП Војводина је остварила висок приход по основу пореза на добит у јуну, док

је висок суфицит код РФЗО последица динамике исплате плата пошто се у јануару у здравству исплаћује само пола плате.