Saopštenje uz makroekonomske i fiskalne podatke – jul 2014. godine

U periodu januar – jul 2014. godine ostvaren je deficit budzeta Republike u visini od 109,8 mlrd dinara (u tabeli 4. deficit na nivou Republike iznosi 118,9 mlrd dinara s obzirom da su uključeni rashodi iz projektnih zajmova koji nisu deo budzeta, ali pripadaju nivou Republike). U julu je, prvi put ove godine, zabeležen suficit od 6,9 mlrd dinara, zahvaljujući dobrom rezultatu na strani prihoda i izvršenih rashoda. Prihodi su ostvareni u iznosu od 85 mlrd dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 78,1 mlrd dinara. Treba napomenuti da ovaj izveštaj ne uključuje prihode i rashode indirektnih korisnika budzeta.

Poreski prihodi iznosili su 77,6 mlrd dinara, a neporeski prihodi 7,3 mlrd dinara. Visok nivo prihoda ostvaren je zahvaljujući visokoj uplati akciza i dobrom prihodu po osnovu PDV. Prihod od akciza u iznosu od 25,4 mlrd dinara rezultat je više faktora. Povećana potrošnja goriva uzrokovana poljoprivrednim radovima i većim obimom saobraćaja, naročito tranzitnog, rezultirala je

većim prihodima po osnovu akciza na naftne derivate. Drugi razlog visokog priliva po osnovu akciza je utvrđivanje novih iznosa akciza na duvanske proizvode u julu, u skladu sa zakonom. Uobičajeno je da se u periodu pre utvrđivanja novih viših iznosa akciza povećava obim uvoza i proizvodnje cigareta, što se reflektuje na naplatu akciza. U julu je ostvaren najviši prihod od PDV u ovoj godini – 39,6 mlrd dinara. U julu se uplaćuju tromesečne obaveze po ovom osnovu, a ostvaren je i značajan prihod po osnovu PDV na uvoznu robu.

Rast uvoza, posledično i prihod od PDV na uvoz, usledio je nakon poplava koje su sredinom maja zahvatile deo zemlje i uzrokovale manjak ponude domaće robe i sirovina. Kod neporeskih prihoda, nakon slabijeg priliva prihoda u maju kao posledice poplava, došlo je do povratka na nivo prihoda pre maja.

U julu su rashodi bili na najnižem nivou od početka godine, najviše zahvaljujući malom iznosu plaćenih kamata u skladu sa planom otplate duga. Najveći deo rashoda čine transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (OOSO) i plate. Transferi OOSO iznosili su 22,5 mlrd dinara, a najveći deo se odnosi na penzije i iznosi 21,2 mlrd dinara. Na isplatu plata zaposlenima utrošeno je 20,7 mlrd dinara.

U julu, na nivou opšte države, zabeležen je suficit u iznosu od 1,2 mlrd dinara dok je u periodu januar – jul zabeležen deficit u iznosu od 102,6 mlrd dinara, pri čemu su delovi centralne države i lokalnog nivoa vlasti trenutno u suficitu. Na nivou lokalnih samouprava suficit iznosi 6,3 mlrd dinara, kod AP Vojvodina 3,6 mlrd dinara, a kod RFZO 9,6 mlrd dinara. Ovi suficiti su privremenog karaktera, jer je na primer, grad Beograd do kraja juna bio u statusu privremenog finansiranja, AP Vojvodina je ostvarila visok prihod po osnovu poreza na dobit u junu, dok

je visok suficit kod RFZO posledica dinamike isplate plata pošto se u januaru u zdravstvu isplaćuje samo pola plate.