Саопштење уз макроекономске и фискалне податке – јануар 2015. године

Фискална стратегија за 2015. годину са пројекцијама за 2016. и 2017. годину и Закон о буџету за 2015. годину усвојени су са измењеном методологијом планирања и извештавања о кретањима у јавним финансијама, ради прецизног и транспарентног праћења прихода, расхода и резултата републичког буџета и буџета опште државе. Главна промена односи се на укључивање тзв. расхода “испод црте“ у обрачун дефицита. Ови расходи односе се на финансијске трансакције као што су плаћање активираних гаранција, докапитализације банака и других финансијских институција, преузимање дугова јавних предузећа и други облици буџетског финансирања ванбуџетских организација. Министарство финансија, упоредо са јануарским подацима о макроекономским и фискалним кретањима, објављује и ревидиране податке усклађене са новом методологијом, за период од 2005. до 2014. године.

У јануару 2015. године остварен је суфицит буџета Републике у висини од 13,6 млрд динара (у табели 4. суфицит на нивоу Републике износи 13,3 млрд динара с обзиром да су укључени расходи из пројектних зајмова који нису део буџета, али припадају нивоу Републике). Мере фискалне консолидације, са расходне стране, и уплата дивиденди Телекома, са приходне стране, највише су допринели остварењу позитивног резултата. Приходи су остварени у износу од 79,7 млрд динара, а расходи су извршени у износу од 66,1 млрд динара. Треба напоменути да овај извештај не укључује приходе и расходе индиректних корисника буџета.

Непорески приходи остварени су у износу од 15,7 млрд динара, од чега је уплата дивиденди Телекома износила 7,6 млрд динара. Порески приходи износили су 63,9 млрд динара, а донације 0,2 млрд динара. Највећи део пореских прихода односи се на уплату ПДВ у износу од 35,8 млрд динара. Приход од ПДВ у јануару је висок с обзиром да се плаћају обавезе за претходна три месеца, укључујући и децембар који карактерише изузетно висока потрошња. После ПДВ највећи приход забележен је по основу акциза у износу од 18,9 млрд динара, иако је део акциза по основу обавеза из јануара уплаћен у фебруару. Добром остварењу прихода од акциза допринело је формирање залиха акцизних производа што је карактеристично за период пре ступања на снагу нових износа акциза. Акцизе се сваког јануара повећавају у складу са Законом о акцизама. Преостали порески приходи су наплаћени у складу са очекивањима.

Најзначајније мере фискалне консолидације представљају смањење плата у јавном сектору и пензија тако да су и ефекти ових мера допринели остварењу позитивног резултата у јануару. Трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања износили су 17,7 млрд динара, а највећи део се односи на пензије и износи 17,1 млрд динара. На исплату плата запосленима утрошено је 18,9 млрд динара. Уобичајено је да су у јануару и фебруару укупни расходи нижи од месечног просека с обзиром на мањи број радних дана и тек започете процедуре јавних набавки.

На нивоу опште државе у јануару је забележен суфицит у износу од 16,6 млрд динара, при чему је на на нивоу локалних самоуправа суфицит износио 2,2 млрд динара, код АП Војводина 1,0 млрд динара, док је ПИО фонд забележио дефицит у износу од 3,3 млрд динара.

РФЗО је забележио суфицит у износу од 4,1 млрд динара што је последица динамике исплата плата, пошто се у јануару у здравству исплаћује само пола плате.