Saopštenje uz makroekonomske i fiskalne podatke – januar 2015. godine
Fiskalna strategija za 2015. godinu sa projekcijama za 2016. i 2017. godinu i Zakon o budzetu za 2015. godinu usvojeni su sa izmenjenom metodologijom planiranja i izveštavanja o kretanjima u javnim finansijama, radi preciznog i transparentnog praćenja prihoda, rashoda i rezultata republičkog budzeta i budzeta opšte države. Glavna promena odnosi se na uključivanje tzv. rashoda “ispod crte“ u obračun deficita. Ovi rashodi odnose se na finansijske transakcije kao što su plaćanje aktiviranih garancija, dokapitalizacije banaka i drugih finansijskih institucija, preuzimanje dugova javnih preduzeća i drugi oblici budzetskog finansiranja vanbudzetskih organizacija. Ministarstvo finansija, uporedo sa januarskim podacima o makroekonomskim i fiskalnim kretanjima, objavljuje i revidirane podatke usklađene sa novom metodologijom, za period od 2005. do 2014. godine.
U januaru 2015. godine ostvaren je suficit budzeta Republike u visini od 13,6 mlrd dinara (u tabeli 4. suficit na nivou Republike iznosi 13,3 mlrd dinara s obzirom da su uključeni rashodi iz projektnih zajmova koji nisu deo budzeta, ali pripadaju nivou Republike). Mere fiskalne konsolidacije, sa rashodne strane, i uplata dividendi Telekoma, sa prihodne strane, najviše su doprineli ostvarenju pozitivnog rezultata. Prihodi su ostvareni u iznosu od 79,7 mlrd dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 66,1 mlrd dinara. Treba napomenuti da ovaj izveštaj ne uključuje prihode i rashode indirektnih korisnika budzeta.
Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 15,7 mlrd dinara, od čega je uplata dividendi Telekoma iznosila 7,6 mlrd dinara. Poreski prihodi iznosili su 63,9 mlrd dinara, a donacije 0,2 mlrd dinara. Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV u iznosu od 35,8 mlrd dinara. Prihod od PDV u januaru je visok s obzirom da se plaćaju obaveze za prethodna tri meseca, uključujući i decembar koji karakteriše izuzetno visoka potrošnja. Posle PDV najveći prihod zabeležen je po osnovu akciza u iznosu od 18,9 mlrd dinara, iako je deo akciza po osnovu obaveza iz januara uplaćen u februaru. Dobrom ostvarenju prihoda od akciza doprinelo je formiranje zaliha akciznih proizvoda što je karakteristično za period pre stupanja na snagu novih iznosa akciza. Akcize se svakog januara povećavaju u skladu sa Zakonom o akcizama. Preostali poreski prihodi su naplaćeni u skladu sa očekivanjima.
Najznačajnije mere fiskalne konsolidacije predstavljaju smanjenje plata u javnom sektoru i penzija tako da su i efekti ovih mera doprineli ostvarenju pozitivnog rezultata u januaru. Transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja iznosili su 17,7 mlrd dinara, a najveći deo se odnosi na penzije i iznosi 17,1 mlrd dinara. Na isplatu plata zaposlenima utrošeno je 18,9 mlrd dinara. Uobičajeno je da su u januaru i februaru ukupni rashodi niži od mesečnog proseka s obzirom na manji broj radnih dana i tek započete procedure javnih nabavki.
Na nivou opšte države u januaru je zabeležen suficit u iznosu od 16,6 mlrd dinara, pri čemu je na na nivou lokalnih samouprava suficit iznosio 2,2 mlrd dinara, kod AP Vojvodina 1,0 mlrd dinara, dok je PIO fond zabeležio deficit u iznosu od 3,3 mlrd dinara.
RFZO je zabeležio suficit u iznosu od 4,1 mlrd dinara što je posledica dinamike isplata plata, pošto se u januaru u zdravstvu isplaćuje samo pola plate.