Постигнути успешни договори у Вашингтону
Министар финансија Младјан Динкић и потпредседник Владе Србије Мирољуб Лабус оценили су данас да договори који су постигнути, приликом њихове посете Вашингтону, са Медјународним монетарним фондом (ММФ) и Светском банком (СБ) представљају прекретницу у српској привреди, због чега ће ова година бити година највећег привредног раста у Србији од почетка транзиције.
„Имајући у виду да је индустријска прозиводња порасла у
првом кварталу за 11,7 одсто и да је потпуно балансиран буџет, нећу бити задовољан уколико друштвени бруто производ (БДП) ове године не буде најмање шест процената, што би био највећи раст од 2000. године“, рекао је министар Динкић на данашњој конференцији за новинаре.
Он је нагласио да је да у буџету неће бити рупа и да ће дефицит, који је прихваћен као услов договора са ММФ-ом, моћи да се покрије, јер је постигнут кључни договор о смањењу буџетског дефицита са предвидјених 3,6 одсто БДП на 2,5 одсто,
„што ће бити најнижи дефицит од када су почеле реформе у Србији“.
Он је додао да ће чак и под претпоставком да ове године не продамо ни једно предузеће, дефицит бити покривен у потпуности захваљујући договору са овим финансијским организацијама, али и већим приходом у буџету и мањим расходима.
Говорећи о постигнутом споразуму са ММФ-ом, Динкић је најавио да ће та финансијска организација дати нашој земљи две транше, вредне 140 милиона долара, док ће Светска банка уплатити прву траншу од 40 милиона долара до краја јуна, у септембру додатних 40
милиона и до краја године још 40 милиона долара.
Министар финансија је истакао да је реч о изузетно повољним кредитима, које ће СБ дати нашој земљи на 20 година, са 10 година почека и каматом од свега 0,75 одсто на годишњем нивоу.
Наша делегација је у Вашингтону започела и разговоре о важном трогодишњем аранжману са СБ, вредном 550 милиона долара, док ће, према речима Динкића и Лабуса, Европска унија, уместо раније обећаних 25 милиона евра, дати још 70 милиона евра нашој земљи до краја године.
Говорећи о јавном дугу, Динкић је рекао да је он пре три године износио 150 процената друштвеног бруто производа, а крајем 2003. године 12,5 милијарди евра, односно 73 одсто БДП.
„Договором са ММФ-ом, спасли смо 15 процената отписа Париског клуба, ссто је 600 милиона долара који треба да добијемо 2005 године, а то ће додатно умањити наш јавни дуг.
Имајући у виду да нам предстоји преговори са Лондонским клубом, где оццекујемо додатни отпис нассег дуга, ми цхемо 2005. године имати знатно нижи јавни дуг у односу на БДП него данас и он ће бити испод 60 одсто на крају 2005. године“, закључио је Динкић.
Потпредседник Владе Србије Мирољуб Лабус истакао је да договор са ММФ-ом представља позитиван сигнал потенцијалним инвеститорима да се српска привреда вратила на пут реформи.
Лабус је најавио да ће бити ревидиране скромне прогнозе привредних кретања за ову године, истичући да је у прва три месеца индустријска производња имала знатно већи раст од предвидјеног и да ће укупни привредни раст бити много виши.
Он је рекао да је у свим разговорима у Вашингтону изражено очекивање да ће избори у Србији протећи на демократски начин и да ће Србија добити демократског председника.
„Ово је била и економска и политичка посета, која даје шансу да се омогући опоравак привреде и да се изадје из рецесије у какву је земља ушла прошле године“, изјавио је Лабус.
Поводом писања појединих медија да је ММФ тражио ускладјивање курса динара и евра, Лабус је одговорио да девалвације неће бити и да о томе у опште није разговарано, док је министар Динкић нагласио да инфлација ове године неће прећи 8,5 одсто.
„Ревидирана је пројекција инфлације и она ће, уместо 9,5 одсто, као што је било предвидјено Законом о будззету, бити максимално 8,5 одсто“, прецизирао је Динкић, демантујући овакве наводе медија.