Постигнут договор са Међународним монетарним фондом
Министар финансија Млађан Динкић изјавио је данас да је делегација Владе Републике Србије, која боравила у Вашингтону од петка, 15. априла до уторка, 19. априла, у принципу, постигла договор са Међународним моменатрнм фондом (ММФ).
Динкић је на конференцији за новинаре истакао да је важност постигнутог договора у томе што он омогућава продужење трогодишњег аранжмана, који истиче 15. маја, наставак сарадње са Светском банком, отварање пута за бржи процес придруживања ЕУ, а као резултат свега уследио би отпис од 700 милиона долара дуга према Париском клубу поверилаца.
Подсећајући на историјат трогодишњег аранжмана са ММФ-ом, Динкић је рекао да су 12. децембра 2000. године, после више од 10 година изолације, обновљени односи са овом најважнијом међународном финансијском институцијом, а потом је закључен једногодишњи „станд бy“ аранжман, који се реализовао од 2001. до 2002. године, да би 15. маја 2002. године почео да тече нови трогодишњи аранжман.
“До средине 2003. године успели смо да завршимо две ревизије овог трогодишњег аранжмана”, рекао је Динкић и додао да од тог периода, па до јуна 2004. године није прошла ниједна ревизија са ММФ-ом и да је то била година кризе у односима са овом институцијом.
Коначно је у јуну 2004. године, према Динкићевим речима, Влада Републике Србије направила споразум о трећој ревизији аранжмана, у децембру је позитивно оцењена и четврта ревизија, док се у јуну, текуће године, очекује одобравање пете ревизије од стране Борда директора ММФ-а, која би резултирала одобравањем кредита од 200 милиона долара Народној банци Србије за попуњавање девизних резерви.
Према његовим речима, у септембру би требало да се реализује и шеста, завршна ревизија.
„У том случају би аранжман са ММФ-ом био окончан током ове године, а као резултат тога уследио би отпис од 700 милиона долара дуга према Париском клубу поверилаца, чиме би укупан јавни дуг Сбије свели на око 50 % друштвеног бруто производа (ДБП)“ , рекао је Динкић.
Он је истакао да је основни циљ постигнутог споразума да се смањи дефицит у билансу текућих плаћања са иностранством, и то са 13,7% ДБП на 11% ДБП.
Да би се то десило, потребно је, према Динкићевим речима, остварити снажан раст извоза од око 25 %, како је договорено са ММФ-ом.
Што се увоза тиче, њега је, према Динкићевим речима, потребно ограничити, а процена ММФ-а је да би, након реализације договорених мера, увоз ове године требало да расте максимално 9% у односу на прошлу годину.
„Да би се ограничио раст увоза, потребно је ограничити домаћу тражњу“, рекао је Динкић и објаснио које су то три групе мера потребне за реализацију овог плана.
Најпре, монетарне мере, односно контрола раста кредита која је спроведена у децембру месецу 2004. године, затим фискалне мере, тј. смањење јавне потрошње и политика плата, која се успешно реализује од ове године.
Што се фискалног прилагођавања тиче, Динкић је истакао да је прошле године извршено једно од највећих фискалних прилагођавања, када је смањен буџетски дефицит за 2,2% ДБП. Он је додао да је овогодишњим буџетом предвиђено смањивање дефицита за још 0,3% ДБП, а да је у Вашингтону договорено додатно фискално прилагођавање од 1% ДБП.
Динкић је рекао да је већ сада јасно да ће буџетски приходи бити за 35 – 40 милијарди динара већи него што је то било планирано Законом о буџету, пре свега због боље наплате пореза и већег ефекта ПДВ-а.
Он је, такође, нагласио да ће и расходи бити већи за 20-25 милијарди динара и објаснио да је велики расход финансирање дефицита пензионог фонда у износу од 12 милијарди динара.
Министар је најавио да ће Влада на сутрашњој седници разматрати нови закон о јавним предузећима који предвиђа директну контролу Владе над зарадама у јавним предузећима на нивоу локалних самоуправа.
Динкић је додао да је са Светском банком постигнут договор о реализацији инвестиционих пројеката у вредности од 190 милиона долара, као и договор о развојном кредиту вредном 55 милиона долара, намењеном буџету Србије.
Министар Динкић је навео четири најважнија пројекта: рехабилитација путева у Србији ( пројекат вредан 55 милиона долара), реформа администрације пензионог система (25 милиона долара), изградња мреже за наводњавање (25 милиона долара) и оживљавање борског региона (25 милиона долара).