Од прања новца годишња штета виша од 300 милиона евра

Министар финансија у Влади Републике Србије Млађан Динкић изјавио је на отварању конференције о „прању новца“, коју је организовала Мисија ОЕБС-а у Србији, да је у овој години пријављено 145.000 трансакција вреднијих од 15.000 евра, од којих је као сумњиво означено њих 526. Динкић је указао на то да је од 41 кривичне пријаве против 47 особа и 14 подигнутих оптужница донета само једна пресуда која још није правоснажна.

Министар је истакао да је у завршној фази израда националне стратегије за борбу против прања новца и финансирања тероризма, која посвећује посебну пажњу обуци кадрова и размени информација у циљу обезбеђења ефикасног реаговања.

Директор Управе за спречавање прања новца Јулије Миладиновић навео је да се у Србији највише „пере новац“ који је стечен избегавањем плаћања пореза и додао да су такви случајеви најчешће процесуирани. Он је указао на то да новац улази у легалне токове позајмицама власника сопственом предузећу или куповинама некретнина.

Материјална штета од свих пријављених кривичних дела у Србији од 2000. до 2005. године износила је 86 милијарди динара, или приближно 1,3 милијарде евра, наведено је у извештају о „прању новца“, који је представљен на конференцији, а који су сачинили Мисија ОЕБС-а у Србији и Међурегионални институт УН за истраживање криминала и правосуђа (УНИЦРИ). У 2005. години материјална штета износила је 25,7 милијарди динара, а више од 80 одсто од укупне суме приписује се привредном криминалу, истиче се у извештају.

Истраживање је спроведено уз подршку министарстава САД за иностране послове и за правду, а истраживачки тим предводили су експерт у области привредног и финансијског криминала и спровођења закона Петрус ван Дајн и саветник за сузбијање привредног криминала Мисије ОЕБС-а Стефано Донати.

Аутори истраживања навели су да је веома тешко из доступних података створити свеобухватну слику о привредном криминалу и пореским кривичним делима у Србији. Према њиховим запажањима, проблем су разлике између институција у начину „вођења књига“ и постојање државних „фантомских“ база података, уз „фантомске“ фирме.

За постизање потпуне слике о токовима новца експерти су препоручили надлежнима да се запитају над чињеницама да домаћинства годишње троше 560 милиона евра више него што могу да зараде и уштеде.

Амбасадор САД у Србији Мајкл Полт рекао је да је „прање новца“ глобални проблем и да свака земља мора да буде способна да открива и истражује такве криминалне појаве.