Od pranja novca godišnja šteta viša od 300 miliona evra

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Mlađan Dinkić izjavio je na otvaranju konferencije o „pranju novca“, koju je organizovala Misija OEBS-a u Srbiji, da je u ovoj godini prijavljeno 145.000 transakcija vrednijih od 15.000 evra, od kojih je kao sumnjivo označeno njih 526. Dinkić je ukazao na to da je od 41 krivične prijave protiv 47 osoba i 14 podignutih optužnica doneta samo jedna presuda koja još nije pravosnažna.

Ministar je istakao da je u završnoj fazi izrada nacionalne strategije za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, koja posvećuje posebnu pažnju obuci kadrova i razmeni informacija u cilju obezbeđenja efikasnog reagovanja.

Direktor Uprave za sprečavanje pranja novca Julije Miladinović naveo je da se u Srbiji najviše „pere novac“ koji je stečen izbegavanjem plaćanja poreza i dodao da su takvi slučajevi najčešće procesuirani. On je ukazao na to da novac ulazi u legalne tokove pozajmicama vlasnika sopstvenom preduzeću ili kupovinama nekretnina.

Materijalna šteta od svih prijavljenih krivičnih dela u Srbiji od 2000. do 2005. godine iznosila je 86 milijardi dinara, ili približno 1,3 milijarde evra, navedeno je u izveštaju o „pranju novca“, koji je predstavljen na konferenciji, a koji su sačinili Misija OEBS-a u Srbiji i Međuregionalni institut UN za istraživanje kriminala i pravosuđa (UNICRI). U 2005. godini materijalna šteta iznosila je 25,7 milijardi dinara, a više od 80 odsto od ukupne sume pripisuje se privrednom kriminalu, ističe se u izveštaju.

Istraživanje je sprovedeno uz podršku ministarstava SAD za inostrane poslove i za pravdu, a istraživački tim predvodili su ekspert u oblasti privrednog i finansijskog kriminala i sprovođenja zakona Petrus van Dajn i savetnik za suzbijanje privrednog kriminala Misije OEBS-a Stefano Donati.

Autori istraživanja naveli su da je veoma teško iz dostupnih podataka stvoriti sveobuhvatnu sliku o privrednom kriminalu i poreskim krivičnim delima u Srbiji. Prema njihovim zapažanjima, problem su razlike između institucija u načinu „vođenja knjiga“ i postojanje državnih „fantomskih“ baza podataka, uz „fantomske“ firme.

Za postizanje potpune slike o tokovima novca eksperti su preporučili nadležnima da se zapitaju nad činjenicama da domaćinstva godišnje troše 560 miliona evra više nego što mogu da zarade i uštede.

Ambasador SAD u Srbiji Majkl Polt rekao je da je „pranje novca“ globalni problem i da svaka zemlja mora da bude sposobna da otkriva i istražuje takve kriminalne pojave.