Крстић: “Скинути мистификацију око јавних финансија у Србији”
Министар финансија, о економским мерама, својим личним мотивима и амбицијама: Суштина нових мера јесте да се грађани постепено све више ослањају на свој рад, а не на државу. Укидање сувишних трошкова функционера није демагогија, већ увођење домаћинског понашања.
Министар Лазар Крстић верује да се следеће године у ово време више неће помињати банкрот Србије, грчки и аргентински сценарио и остале апокалиптичне прогнозе за домаћу економију.
Министар финансија убеђен је да ће се тада говорити о светлијим темама – повећању запослености у приватном сектору, страним инвестицијама, привредном расту и да ће Србија већ крајем 2014. бити позитиван изузетак на мапи Европе.
У ексклузивном разговору за јубиларно издање „Новости“, Крстић признаје да се ниједне секунде, у протеклих месец и по дана, није покајао што се вратио у Србију. Верује да ће ово бити прича са успешним крајем.
* Управо сте дошли из Америке.Јесу ли у ММФ и Светској банци задовољни вашим првим потезима?
– Имали смо састанке са ММФ, Светском банком, али и сусрете на највишем нивоу са представницима Стејт дипармента, што није била пракса последњих десетак година. Изложили смо наше мере и оне су позитивно оцењене.
* Да ли је известан нови аранжман са том институцијом?
– Разговоре настављамо већ ове недеље. Суштина је да ми више не чекамо шта ће ММФ да тражи од нас, него износимо свој план. Да смо наставили по старом, за годину дана бисмо ударили о зид, нико нам више не би веровао, морали бисмо да закуцамо на врата ММФ и да тражимо позајмицу. Али тада под њиховим условима.
* Како онда гледате на критике да су економски потези Владе више по мери ММФ него грађана Србије?
– Мере су искључиво наше и имају циљ да обезбеде економски развој Србије. Изложили смо их отворено грађанима и нисмо улепшавали стварност. Оне ће у коначном салду донети бољитак за нашу земљу.
* Колико ће смањење плата и пораст ПДВ утицати на стандард већ осиромашеног народа?
– Ово јесте удар на стандард. Да је држава раније повлачила праве потезе, могли бисмо сада да прођемо без ових резова. Али не може се правити „салто мортале“ у празном базену. Суштина је да се грађани Србије постепено све више ослањају на свој рад, а све мање на помоћ државе. То значи да морамо у следећем кораку да створимо државу која обезбеђује услове за запошљавање и правну сигурност.
* Очекујете ли драматичан пад потрошње због нових мера?
– Не очекујем. Удар на стандард зависи од тога колики ће део ПДВ да се прелије на цене. Максимални утицај је 0,7 одсто, односно, око 150 динара на нивоу потрошачке корпе од 20.000 динара. Ако цена хлеба, као што је најављено, остане иста, утицај ће бити и мањи.
* Хоће ли бити отпуштања у јавном сектору?
– Још не могу на то прецизно да одговорим, јер радимо попис да сазнамо колико људи ради у јавном сектору. Али ако смо причали да има вишка запослених у односу на процењених пола милиона радника, сигурно је да је вишак још већи ако имамо 100.000 запослених више. Реформу јавног сектора морамо урадити на прави начин и од ње зависи успех Србије у наредних десет година.
* Плашите ли се да ће политичари успорити или спречити ваше економске намере?
– Ако сам и имао неке сумње пре прихватања функције, више их немам. У разговору са првим потпредседником Вучићем и премијером Дачићем, уверио сам се да постоји спознаја и апсолутна политичка воља, да економију у Србију изведемо на прави пут. Сви видимо да је Вучић преузео огроман политички ризик, ког су се многи пре њега плашили.
* Јесте ли у концепцијском сукобу са министром привреде Сашом Радуловићем, који није био наседници Владе кад су усвојене економске мере?
-Никаква неслагања нити размирице између нас не постоје. У свакодневном смо контакту и свако ради свој део посла. Имамо заједничку слику како би Србија требало да изгледа за пет година.
* Колико је потпредседник Владе Јован Кркобабић утицао на то да се не смањују пензије?
– Разговарао сам са потпредседником Владе Кркобабићем и заједнички смо одлучивали. Имамо системски проблем у пензијском систему и он може да се реши искључиво свеобухватним реформама. Циљ је да у наредних шест година подигнемо пензијски систем на ноге и да смањимо зависност фонда ПИО од државног буџета.
* Да ли вам је предност или мана што сте млади и што на ову функцију не долазите из политичко-привредно-тајкунских структура?
– Мислим да ми је то предност. Нарочито у ситуацији када је Србији потребна нова и чиста политика, без баласта. Потребан нам је дисконтинуитет са прошлошћу и зато и моја неоптерећена биографија само може да користи.
* Како сте преломили да оставите САД и много већу плату и да се вратите у земљу?
– Пре него што сам се вратио, поставио сам себи три питања. Прво је: може ли ствар да се преокрене у Србији? Кад сам сагледао све податке, схватио сам да је стање лошије него што изгледа, али да је преокрет могућ. Друго питање је: постоји ли политичка воља? Уверен сам да постоји. Треће питање је: желим ли овакав стил живота. Тачно је да ми није гушт да сам непрестано у жижи јавности, али сам на крају и то прихватио. Не кајем се.
* На који резултат бисте највишебили поносни да остане иза вас?
– Увођење транспарентности. Да се скину те кулисе и мистификације око јавних финансија у Србији. Да тај процес буде отворен, искрен и доступан грађанима. Верујем да ћемо постепено доћи до тог циља до 2020. године, што је реалан оквир да уђемо у ЕУ.