Krstić: “Skinuti mistifikaciju oko javnih finansija u Srbiji”

Ministar finansija, o ekonomskim merama, svojim ličnim motivima i ambicijama: Suština novih mera jeste da se građani postepeno sve više oslanjaju na svoj rad, a ne na državu. Ukidanje suvišnih troškova funkcionera nije demagogija, već uvođenje domaćinskog ponašanja.

Ministar Lazar Krstić veruje da se sledeće godine u ovo vreme više neće pominjati bankrot Srbije, grčki i argentinski scenario i ostale apokaliptične prognoze za domaću ekonomiju.

Ministar finansija ubeđen je da će se tada govoriti o svetlijim temama – povećanju zaposlenosti u privatnom sektoru, stranim investicijama, privrednom rastu i da će Srbija već krajem 2014. biti pozitivan izuzetak na mapi Evrope.

U ekskluzivnom razgovoru za jubilarno izdanje „Novosti“, Krstić priznaje da se nijedne sekunde, u proteklih mesec i po dana, nije pokajao što se vratio u Srbiju. Veruje da će ovo biti priča sa uspešnim krajem.

* Upravo ste došli iz Amerike.Jesu li u MMF i Svetskoj banci zadovoljni vašim prvim potezima?

– Imali smo sastanke sa MMF, Svetskom bankom, ali i susrete na najvišem nivou sa predstavnicima Stejt diparmenta, što nije bila praksa poslednjih desetak godina. Izložili smo naše mere i one su pozitivno ocenjene.

* Da li je izvestan novi aranžman sa tom institucijom?

– Razgovore nastavljamo već ove nedelje. Suština je da mi više ne čekamo šta će MMF da traži od nas, nego iznosimo svoj plan. Da smo nastavili po starom, za godinu dana bismo udarili o zid, niko nam više ne bi verovao, morali bismo da zakucamo na vrata MMF i da tražimo pozajmicu. Ali tada pod njihovim uslovima.

* Kako onda gledate na kritike da su ekonomski potezi Vlade više po meri MMF nego građana Srbije?

– Mere su isključivo naše i imaju cilj da obezbede ekonomski razvoj Srbije. Izložili smo ih otvoreno građanima i nismo ulepšavali stvarnost. One će u konačnom saldu doneti boljitak za našu zemlju.

* Koliko će smanjenje plata i porast PDV uticati na standard već osiromašenog naroda?

– Ovo jeste udar na standard. Da je država ranije povlačila prave poteze, mogli bismo sada da prođemo bez ovih rezova. Ali ne može se praviti „salto mortale“ u praznom bazenu. Suština je da se građani Srbije postepeno sve više oslanjaju na svoj rad, a sve manje na pomoć države. To znači da moramo u sledećem koraku da stvorimo državu koja obezbeđuje uslove za zapošljavanje i pravnu sigurnost.

* Očekujete li dramatičan pad potrošnje zbog novih mera?

– Ne očekujem. Udar na standard zavisi od toga koliki će deo PDV da se prelije na cene. Maksimalni uticaj je 0,7 odsto, odnosno, oko 150 dinara na nivou potrošačke korpe od 20.000 dinara. Ako cena hleba, kao što je najavljeno, ostane ista, uticaj će biti i manji.

* Hoće li biti otpuštanja u javnom sektoru?

– Još ne mogu na to precizno da odgovorim, jer radimo popis da saznamo koliko ljudi radi u javnom sektoru. Ali ako smo pričali da ima viška zaposlenih u odnosu na procenjenih pola miliona radnika, sigurno je da je višak još veći ako imamo 100.000 zaposlenih više. Reformu javnog sektora moramo uraditi na pravi način i od nje zavisi uspeh Srbije u narednih deset godina.

* Plašite li se da će političari usporiti ili sprečiti vaše ekonomske namere?

– Ako sam i imao neke sumnje pre prihvatanja funkcije, više ih nemam. U razgovoru sa prvim potpredsednikom Vučićem i premijerom Dačićem, uverio sam se da postoji spoznaja i apsolutna politička volja, da ekonomiju u Srbiju izvedemo na pravi put. Svi vidimo da je Vučić preuzeo ogroman politički rizik, kog su se mnogi pre njega plašili.

* Jeste li u koncepcijskom sukobu sa ministrom privrede Sašom Radulovićem, koji nije bio nasednici Vlade kad su usvojene ekonomske mere?

-Nikakva neslaganja niti razmirice između nas ne postoje. U svakodnevnom smo kontaktu i svako radi svoj deo posla. Imamo zajedničku sliku kako bi Srbija trebalo da izgleda za pet godina.

* Koliko je potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić uticao na to da se ne smanjuju penzije?

– Razgovarao sam sa potpredsednikom Vlade Krkobabićem i zajednički smo odlučivali. Imamo sistemski problem u penzijskom sistemu i on može da se reši isključivo sveobuhvatnim reformama. Cilj je da u narednih šest godina podignemo penzijski sistem na noge i da smanjimo zavisnost fonda PIO od državnog budzeta.

* Da li vam je prednost ili mana što ste mladi i što na ovu funkciju ne dolazite iz političko-privredno-tajkunskih struktura?

– Mislim da mi je to prednost. Naročito u situaciji kada je Srbiji potrebna nova i čista politika, bez balasta. Potreban nam je diskontinuitet sa prošlošću i zato i moja neopterećena biografija samo može da koristi.

* Kako ste prelomili da ostavite SAD i mnogo veću platu i da se vratite u zemlju?

– Pre nego što sam se vratio, postavio sam sebi tri pitanja. Prvo je: može li stvar da se preokrene u Srbiji? Kad sam sagledao sve podatke, shvatio sam da je stanje lošije nego što izgleda, ali da je preokret moguć. Drugo pitanje je: postoji li politička volja? Uveren sam da postoji. Treće pitanje je: želim li ovakav stil života. Tačno je da mi nije gušt da sam neprestano u žiži javnosti, ali sam na kraju i to prihvatio. Ne kajem se.

* Na koji rezultat biste najvišebili ponosni da ostane iza vas?

– Uvođenje transparentnosti. Da se skinu te kulise i mistifikacije oko javnih finansija u Srbiji. Da taj proces bude otvoren, iskren i dostupan građanima. Verujem da ćemo postepeno doći do tog cilja do 2020. godine, što je realan okvir da uđemo u EU.