Читај ми

Дрчелић: Не прети нам криза јавног дуга

“Србији не прети криза јавног дуга. Пакет мера који је Народна скупштина усвојила у децембру 2013. године, кроз измене системских фискалних закона и Закон о буџету за 2014. годину, потребан су услов за одрживост јавног дуга. Зато чврсто верујем да нам не прети криза јавног дуга“, каже директор Управе за јавни дуг, Бранко Дрчелић, у разговору за Магазин Бизнис.

“Морам да истакнем да очекујем да након избора нова Влада, осим наставка примене мера дефинисаних Фискалном стратегијом за период 2014-2016. године, уради много више у домену помоћи реалном сектору наше привреде, поготову домаћим извозницима и преосталим великим домаћим привредним системима, који су доказали да упркос низу проблема могу да опстану на тржишту, како домаћем тако и међународном. Само растом извозно оријентисане привреде, Србија може кренути напред, а фискална политика заснована на принципима чврстог буџетског ограничења, уз смањење буџетског дефицита на ниво испод два одсто бруто домаћег производа (БДП), у наредном средњорочном периоду, обезбедиће у координацији са монетарном политиком макроекономску стабилност. То је преко потребно за одржив привредни раст и развој и одрживост јавног дуга као главне резултанте фискалне политике Владе.

Фискални савет, ипак,

упозорава да је кризу јавног дуга могуће избећи само ако се испуни неколико услова. У том смислу, треба ли јавност да буде припремљена на болне мере, нарочито после избора?

Министарство финансија је у последњих пет месеци упознало јавност са пакетом мера у оквиру плана фискалне консолидације, чија је примена почела крајем претходне године. У зависности од кретања фискалних параметара, држећи се принципа прудентне фискалне политике, Министарство финансија ће прилагођавати политику у правцу дефинисаном Фискалном стратегијом. Најболнија политика била би она у којој се ништа не чини у домену стабилизације јавних финансија. Свака полтика која за циљ има довђење јавних финансија на одржив ниво, по мени је мање болна, а на рок од свега неколико година доноси само позитивне ефекте.

Како би склапање аранжмана из предострожности са ММФ-ом поједноставило ваш посао?

Аранжман са ММФ-ом би свакако допринео директном снижавању трошкова задуживања на међународном финансијском тржишту, а обезбедио би и додатну ликвидност девизним резервама Народне банке Србије. То би био додатни гарант стабилности курса динара и индиректно би омогућио ниже трошкове задуживања на домаћем тржишту.

Када планирате емисију еврообвезница с обзиром на то да је буџетом предвиђено задуживање по том основу у износу већем од 68 милијарди динара?

План емитовања еврообезница зависиће од трошкова задуживања и ситуације на међународном финансијском тржишту. Република Србија је пре два месеца успешно емитовала петогодишњу доларску обвезницу и тиме обезбедила висок ниво ликвидности за 2014. годину, тако да ће се настојати да реализација планираног задуживања буде у најоптималнијем моменту током текуће године.

Извор: Магазин Бизнис

Сличне теме

Издавање фискалних рачуна обавезно

Ускоро расписивање конкурса за доделу кредита за незапослене

До средине године усвајање Стратегије за подстицање извоза