Диана Драгутиновић: „Из буџета прво за најсиромашније“

Уколико би се пензије у септембру ванредно повећале за 10 одсто, а у октобру, по основу редовне индексације за седам процената, укупан номинални раст пензије у току ове године достигао би око 40 одсто, док би њихов реални раст, при годишњој инфлацији од око 12 одсто, износио 28 процената. Ни у једној земљи није могуће да при расту производње од 7-8 одсто, дохоци 1,6 милиона становника, у овом случају пензионера, порасту реално за 28 одсто, а да то не изазове велике инфлаторне притиске, изјавила је за Политику министар финансија др Диана Драгутиновић.

Министарка је за диференцирано повећање пензија чиме би се смањиле разлике између минималних и максималних пензија, односно за повећање само најнижих пензија. Она је, међутим против Уредбе којом би се, како је најавио премијер, обезбедило ванредно повећање пензија од септембра јер постоји Закон који регулише пензије.

Интервју за дневне новине „Политика“, 31. јул 2008. године

Уколико би се пензије у септембру ванредно повећале за 10 одсто, а у октобру, по основу редовне индексације за седам процената, укупан номинални раст пензије у току ове године достигао би око 40 одсто, док би њихов реални раст, при годишњој инфлацији од око 12 одсто, износио 28 процената. Ни у једној земљи није могуће да при расту производње од 7-8 одсто, дохоци 1,6 милиона становника, у овом случају пензионера, порасту реално за 28 одсто, а да то не изазове велике инфлаторне притиске, изјавила је за Политику министар финансија др Диана Драгутиновић.

Министарка је за диференцирано повећање пензија чиме би се смањиле разлике између минималних и максималних пензија, односно за повећање само најнижих пензија. Она је, међутим против Уредбе којом би се, како је најавио премијер, обезбедило ванредно повећање пензија од септембра јер постоји Закон који регулише пензије.

“Наравно, легитимно је променити тај Закон. И то је нешто за шта бих се определила. За мене су Устав и Закони светиње. Зато би ми тешко пало да Уредба замени Закон, као што никад нисам могла схватити да могу правилници бити старији од закона и међународних конвенција. И против такве праксе ћу се борити, па колико издржим. Зато не могу схватити неопходност Уредбе, кад већ постоји сагласност око промене Закона.

Министар правде је рекла да кад постоје промењене околности (а очигледно постоје), онда је то у реду. И то јесте одличан аргумент, али додатних расхода, као резултат промењених околности, не може бити више од пет одсто укупних расхода. И они се увек могу покрити буџетском резервом“, истакла је министар Драгутиновић.

Осим тога, она није за решење којим би повећање пензије једног пензионера било веће од укупне пензије другог, што је у основи линеарног повећања пензија, односно повећања за исти проценат. То, како истиче, и није социјално одговорно. Драгутиновић наводи да су за линеарно повећање пензија, неопходна озбиљна додатна средства која нису обезбеђена буџетом за 2008.

“Дакле, проблем је што је извор са кога сви пијемо воду скоро истог капацитета, а захтеви за веће расходе су неисцрпни. Након три недеље проведене у Министарству финансија, мени је више него јасно да ће укупни приходи државе бити већи од планираних за око 14 милијарди динара и то је износ за који је могуће повећати расходе. Повећање пензија од 10 одсто већ у септембру значило би да се додатни приходи готово у целини употребе само за ту намену“, указује министарка финансија.

Она подсећа да су у овој години пензије два пута повећане: у јануару су ванредно повећане за 11,06 одсто да би се достигао однос просечних пензија и просечних зарада од 60 одсто, а у мају за 6,97 одсто, у складу са важећим правилом за индексацију пензија.

“На крају би се све завршило као у прошлости када смо покушавали нешто што је неодрживо – исплата пензије почела би све више да касни. Уколико однос пензија према зарадама у 2009. години буде 70 одсто, држава би, при постојећим пореским стопама), могла да исплати мање од 10 пензија годишње, док би у случају да однос пензија и зарада буде 65 одсто, било могуће исплатити 10,6 пензија. Алтернативно, могли бисмо да повећамо стопу пореза на додату вредност, прво, са 18 на 19 одсто у 2008. години, а потом 2009. године са 19 одсто на 25 одсто. Такође, уместо стопе ПДВ, могла би се повећати збирна стопа доприноса за инвалидско-пензионо осигурање са 22 одсто на 33 одсто. На тај начин би се покрио обећани стандард пензионера из реалних извора, што би се наравно платило већим пореским оптерећењем за преко четири одсто БДП и још скупљим производима“, истакла је Драгутиновић.

“Из свега наведеног је јасно“, каже наша саговорница, “да је оваква политика неодржива. Јер, сиромашна Србија, са високом незапосленошћу не може имати највећи однос просечних пензија и просечних зарада“.

“Пензије у Србији у просеку јесу мале али једини одржив начин да буду реално веће је да се води таква политика која ће обезбедити раст привреде и запослености. У првом кораку то значи да се мора добро одмерити прави однос између социјалних и развојних циљева. У другом неопходно је адекватно балансирање између интереса разних социјалних група, као што су пензионери, незапослени, омладина и сиромашни“, закључује министарка финансија.

(Aутор: Бисерка Думић)