Diana Dragutinović: „Iz budzeta prvo za najsiromašnije“

Ukoliko bi se penzije u septembru vanredno povećale za 10 odsto, a u oktobru, po osnovu redovne indeksacije za sedam procenata, ukupan nominalni rast penzije u toku ove godine dostigao bi oko 40 odsto, dok bi njihov realni rast, pri godišnjoj inflaciji od oko 12 odsto, iznosio 28 procenata. Ni u jednoj zemlji nije moguće da pri rastu proizvodnje od 7-8 odsto, dohoci 1,6 miliona stanovnika, u ovom slučaju penzionera, porastu realno za 28 odsto, a da to ne izazove velike inflatorne pritiske, izjavila je za Politiku ministar finansija dr Diana Dragutinović.

Ministarka je za diferencirano povećanje penzija čime bi se smanjile razlike između minimalnih i maksimalnih penzija, odnosno za povećanje samo najnižih penzija. Ona je, međutim protiv Uredbe kojom bi se, kako je najavio premijer, obezbedilo vanredno povećanje penzija od septembra jer postoji Zakon koji reguliše penzije.

Intervju za dnevne novine „Politika“, 31. jul 2008. godine

Ukoliko bi se penzije u septembru vanredno povećale za 10 odsto, a u oktobru, po osnovu redovne indeksacije za sedam procenata, ukupan nominalni rast penzije u toku ove godine dostigao bi oko 40 odsto, dok bi njihov realni rast, pri godišnjoj inflaciji od oko 12 odsto, iznosio 28 procenata. Ni u jednoj zemlji nije moguće da pri rastu proizvodnje od 7-8 odsto, dohoci 1,6 miliona stanovnika, u ovom slučaju penzionera, porastu realno za 28 odsto, a da to ne izazove velike inflatorne pritiske, izjavila je za Politiku ministar finansija dr Diana Dragutinović.

Ministarka je za diferencirano povećanje penzija čime bi se smanjile razlike između minimalnih i maksimalnih penzija, odnosno za povećanje samo najnižih penzija. Ona je, međutim protiv Uredbe kojom bi se, kako je najavio premijer, obezbedilo vanredno povećanje penzija od septembra jer postoji Zakon koji reguliše penzije.

“Naravno, legitimno je promeniti taj Zakon. I to je nešto za šta bih se opredelila. Za mene su Ustav i Zakoni svetinje. Zato bi mi teško palo da Uredba zameni Zakon, kao što nikad nisam mogla shvatiti da mogu pravilnici biti stariji od zakona i međunarodnih konvencija. I protiv takve prakse ću se boriti, pa koliko izdržim. Zato ne mogu shvatiti neophodnost Uredbe, kad već postoji saglasnost oko promene Zakona.

Ministar pravde je rekla da kad postoje promenjene okolnosti (a očigledno postoje), onda je to u redu. I to jeste odličan argument, ali dodatnih rashoda, kao rezultat promenjenih okolnosti, ne može biti više od pet odsto ukupnih rashoda. I oni se uvek mogu pokriti budzetskom rezervom“, istakla je ministar Dragutinović.

Osim toga, ona nije za rešenje kojim bi povećanje penzije jednog penzionera bilo veće od ukupne penzije drugog, što je u osnovi linearnog povećanja penzija, odnosno povećanja za isti procenat. To, kako ističe, i nije socijalno odgovorno. Dragutinović navodi da su za linearno povećanje penzija, neophodna ozbiljna dodatna sredstva koja nisu obezbeđena budzetom za 2008.

“Dakle, problem je što je izvor sa koga svi pijemo vodu skoro istog kapaciteta, a zahtevi za veće rashode su neiscrpni. Nakon tri nedelje provedene u Ministarstvu finansija, meni je više nego jasno da će ukupni prihodi države biti veći od planiranih za oko 14 milijardi dinara i to je iznos za koji je moguće povećati rashode. Povećanje penzija od 10 odsto već u septembru značilo bi da se dodatni prihodi gotovo u celini upotrebe samo za tu namenu“, ukazuje ministarka finansija.

Ona podseća da su u ovoj godini penzije dva puta povećane: u januaru su vanredno povećane za 11,06 odsto da bi se dostigao odnos prosečnih penzija i prosečnih zarada od 60 odsto, a u maju za 6,97 odsto, u skladu sa važećim pravilom za indeksaciju penzija.

“Na kraju bi se sve završilo kao u prošlosti kada smo pokušavali nešto što je neodrživo – isplata penzije počela bi sve više da kasni. Ukoliko odnos penzija prema zaradama u 2009. godini bude 70 odsto, država bi, pri postojećim poreskim stopama), mogla da isplati manje od 10 penzija godišnje, dok bi u slučaju da odnos penzija i zarada bude 65 odsto, bilo moguće isplatiti 10,6 penzija. Alternativno, mogli bismo da povećamo stopu poreza na dodatu vrednost, prvo, sa 18 na 19 odsto u 2008. godini, a potom 2009. godine sa 19 odsto na 25 odsto. Takođe, umesto stope PDV, mogla bi se povećati zbirna stopa doprinosa za invalidsko-penziono osiguranje sa 22 odsto na 33 odsto. Na taj način bi se pokrio obećani standard penzionera iz realnih izvora, što bi se naravno platilo većim poreskim opterećenjem za preko četiri odsto BDP i još skupljim proizvodima“, istakla je Dragutinović.

“Iz svega navedenog je jasno“, kaže naša sagovornica, “da je ovakva politika neodrživa. Jer, siromašna Srbija, sa visokom nezaposlenošću ne može imati najveći odnos prosečnih penzija i prosečnih zarada“.

“Penzije u Srbiji u proseku jesu male ali jedini održiv način da budu realno veće je da se vodi takva politika koja će obezbediti rast privrede i zaposlenosti. U prvom koraku to znači da se mora dobro odmeriti pravi odnos između socijalnih i razvojnih ciljeva. U drugom neophodno je adekvatno balansiranje između interesa raznih socijalnih grupa, kao što su penzioneri, nezaposleni, omladina i siromašni“, zaključuje ministarka finansija.

(Autor: Biserka Dumić)