Буџет за 2007. годину биће завршен са суфицитом

Министар финансија у Влади Републике Србије Мирко Цветковић изјавио је данас да се са сигурношћу може рећи да ће буџет за 2007. годину бити завршен са суфицитом, иако је пројектовани дефицит био 13,7 милијарди динара. Цветковић је учествујући на округлом столом посвећеном финансијским услугама у југоисточној Европи истакао да је за 11 месеци суфицит износио приближно 37,5 милијарди динара и да су Министарство финансија и Влада, уз велике напоре, смањили трошење у односу на планирано. Он је оценио да не треба мењати постојећи Предлог буџета за 2008. годину и додао да евентуално попуштање захтевима штрајкача може бити само у оквиру раздела који су већ дати буџетом као последица рационализације средстава.

Министар финансија у Влади Републике Србије Мирко

Цветковић изјавио је данас да се са сигурношћу може рећи да ће буџет за

2007. годину бити завршен са суфицитом, иако је пројектовани дефицит

био 13,7 милијарди динара. Цветковић је учествујући на округлом столом

посвећеном финансијским услугама у југоисточној Европи истакао да је за

11 месеци суфицит износио приближно 37,5 милијарди динара и да су

Министарство финансија и Влада, уз велике напоре, смањили трошење у

односу на планирано. Он је оценио да не треба мењати постојећи Предлог

буџета за 2008. годину и додао да евентуално попуштање захтевима

штрајкача може бити само у оквиру раздела који су већ дати буџетом као

последица рационализације средстава.

Министар је подсетио на то да дефинисање цифара у буџету за 2008.

годину прати низ штрајкова буџетских корисника иако већина економских

аналитичара исправно закључује да су плате на горњој граници онога што

привреда може да издржи. Према његовим речима, Предлог буџета је

повучен из Скупштине Скупштине из процедуралних разлога, а сада је

поново враћен у парламент, тако да се расправа о том документу очекује

у понедељак. Истовремено, он је најавио да држава у средњем року

планира да се потпуно повуче из банкарског система, уз напомену да су

тренутно четири банке у Србији у већинском државном власништву –

Поштанска штедионица, Креди банка, Српска банка и Панчевачка банка.

Цветковић је указао на то да је већини тих банака потребна

докапитализација, пре свега Поштанској штедионици и Српској банци, а за

неке од њих већ следеће године биће расписан тендер. Министар је

нагласио да држава нема интерес да задржи удео у банкама у којима је

мањински акционар, а када ће то учешће бити продато, зависи од потреба

државе за ликвидним средствима. Он је навео да ће држава, по истицању

споразума са Агробанком од годину дана, започети извршење уговора, који

подразумева продају једне дванаестине државног удела добијеног

докапитализацијом у тој банци сваког месеца.

Државни секретар Министарства финансија Слободан Илић рекао је да је у

току рад на изменама и допунама Закона о тржишту хартија од вредности,

које би Влада Србије требало да разматра до краја године. Илић је

указао на то да је међу учесницима на тржишту постигнута начелна

сагласност о битним изменама постојећег закона, и то проширења

дефиниције иницијалне јавне понуде и секударне јавне понуде, затим око

утврђивања цене акција у новој емисији акција помоћу "бук билдинг"

процедуре и око финансијског извештавања. Према његовим речима,

сагласност није постигнута у изменама које се тичу неравноправног

положаја брокерско-дилерских друштава у односу на овлашћене банке које

могу да се појављују у улози брокера и око захтева брокера да отворе

рачуне клијената код пословних банака.

Илић је објаснио да је постојала дилема да ли да се због садржајних

измена иде на писање новог закона, али да је ипак превагнуло да се по

хитној процедури измени стари закон о хартијама од вредности. Он је

подсетио на то да ће једна од битних измена у закону бити и смањење

пореза на капиталну добит са 20 на 10 одсто, уз напомену да је усвојен

предлог да се једном годишње ти капитални добици обрачунавају и да се

тек након тога наплати порез.

При Министарству је формирана радна група која ће радити на развоју

дуговних хартија од вредности, указао је Илић и навео да ће њен основни

задатак бити да направи акциони план ко ће и у ком периоду развијати

тржиште државних, корпоративних и муниципалних обвезница, којих

тренутно нема на финансијском тржишту Србије. Говорећи о даљем развоју

финансијског тржишта, Илић је као значајне активности најавио и

доношење закона о обавезном осигурању у аутосаобраћају и израду закона

о лизингу.