Budzet za 2007. godinu biće završen sa suficitom

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Mirko Cvetković izjavio je danas da se sa sigurnošću može reći da će budzet za 2007. godinu biti završen sa suficitom, iako je projektovani deficit bio 13,7 milijardi dinara. Cvetković je učestvujući na okruglom stolom posvećenom finansijskim uslugama u jugoistočnoj Evropi istakao da je za 11 meseci suficit iznosio približno 37,5 milijardi dinara i da su Ministarstvo finansija i Vlada, uz velike napore, smanjili trošenje u odnosu na planirano. On je ocenio da ne treba menjati postojeći Predlog budzeta za 2008. godinu i dodao da eventualno popuštanje zahtevima štrajkača može biti samo u okviru razdela koji su već dati budzetom kao posledica racionalizacije sredstava.

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Mirko

Cvetković izjavio je danas da se sa sigurnošću može reći da će budzet za

2007. godinu biti završen sa suficitom, iako je projektovani deficit

bio 13,7 milijardi dinara. Cvetković je učestvujući na okruglom stolom

posvećenom finansijskim uslugama u jugoistočnoj Evropi istakao da je za

11 meseci suficit iznosio približno 37,5 milijardi dinara i da su

Ministarstvo finansija i Vlada, uz velike napore, smanjili trošenje u

odnosu na planirano. On je ocenio da ne treba menjati postojeći Predlog

budzeta za 2008. godinu i dodao da eventualno popuštanje zahtevima

štrajkača može biti samo u okviru razdela koji su već dati budzetom kao

posledica racionalizacije sredstava.

Ministar je podsetio na to da definisanje cifara u budzetu za 2008.

godinu prati niz štrajkova budzetskih korisnika iako većina ekonomskih

analitičara ispravno zaključuje da su plate na gornjoj granici onoga što

privreda može da izdrži. Prema njegovim rečima, Predlog budzeta je

povučen iz Skupštine Skupštine iz proceduralnih razloga, a sada je

ponovo vraćen u parlament, tako da se rasprava o tom dokumentu očekuje

u ponedeljak. Istovremeno, on je najavio da država u srednjem roku

planira da se potpuno povuče iz bankarskog sistema, uz napomenu da su

trenutno četiri banke u Srbiji u većinskom državnom vlasništvu –

Poštanska štedionica, Kredi banka, Srpska banka i Pančevačka banka.

Cvetković je ukazao na to da je većini tih banaka potrebna

dokapitalizacija, pre svega Poštanskoj štedionici i Srpskoj banci, a za

neke od njih već sledeće godine biće raspisan tender. Ministar je

naglasio da država nema interes da zadrži udeo u bankama u kojima je

manjinski akcionar, a kada će to učešće biti prodato, zavisi od potreba

države za likvidnim sredstvima. On je naveo da će država, po isticanju

sporazuma sa Agrobankom od godinu dana, započeti izvršenje ugovora, koji

podrazumeva prodaju jedne dvanaestine državnog udela dobijenog

dokapitalizacijom u toj banci svakog meseca.

Državni sekretar Ministarstva finansija Slobodan Ilić rekao je da je u

toku rad na izmenama i dopunama Zakona o tržištu hartija od vrednosti,

koje bi Vlada Srbije trebalo da razmatra do kraja godine. Ilić je

ukazao na to da je među učesnicima na tržištu postignuta načelna

saglasnost o bitnim izmenama postojećeg zakona, i to proširenja

definicije inicijalne javne ponude i sekudarne javne ponude, zatim oko

utvrđivanja cene akcija u novoj emisiji akcija pomoću "buk bilding"

procedure i oko finansijskog izveštavanja. Prema njegovim rečima,

saglasnost nije postignuta u izmenama koje se tiču neravnopravnog

položaja brokersko-dilerskih društava u odnosu na ovlašćene banke koje

mogu da se pojavljuju u ulozi brokera i oko zahteva brokera da otvore

račune klijenata kod poslovnih banaka.

Ilić je objasnio da je postojala dilema da li da se zbog sadržajnih

izmena ide na pisanje novog zakona, ali da je ipak prevagnulo da se po

hitnoj proceduri izmeni stari zakon o hartijama od vrednosti. On je

podsetio na to da će jedna od bitnih izmena u zakonu biti i smanjenje

poreza na kapitalnu dobit sa 20 na 10 odsto, uz napomenu da je usvojen

predlog da se jednom godišnje ti kapitalni dobici obračunavaju i da se

tek nakon toga naplati porez.

Pri Ministarstvu je formirana radna grupa koja će raditi na razvoju

dugovnih hartija od vrednosti, ukazao je Ilić i naveo da će njen osnovni

zadatak biti da napravi akcioni plan ko će i u kom periodu razvijati

tržište državnih, korporativnih i municipalnih obveznica, kojih

trenutno nema na finansijskom tržištu Srbije. Govoreći o daljem razvoju

finansijskog tržišta, Ilić je kao značajne aktivnosti najavio i

donošenje zakona o obaveznom osiguranju u autosaobraćaju i izradu zakona

o lizingu.