Станивуковић: За реконструкцију граничног прелаза Котроман издвојено нешто више од 4,6 милиона евра

Државни секретар у Министарству финансија Гојко Станивуковић, министар унутрашњих послова Александар Вулин, министарка трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, и шеф Делегације ЕУ у Србији Емануел Жиофре обишли су данас модернизовани гранични прелаз Котроман између Републике Србије и Босне и Херцеговине, у чију реконструкцију је уложено нешто више од 4,6 милиона евра.

Станивуковић је том приликом истакао да је од уложених више од 4,6 милиона евра, 2,1 милион евра издвојено из претприступних фондова ЕУ, док је нешто више од 2,5 милиона евра обезбеђено кроз национално суфинансирање преко Управе царина за прву фазу, и Републичке дирекције за имовину за другу фазу изградње.

„Верујем да ће модернизација граничног прелаза значајно унапредити квалитет путовања путника, али и услове рада цариника и граничне полиције“, рекао је Станивуковић и додао да је прелаз урађен у складу са највишим стандардима и да садржи све што је потребно за ефикасно функционисање саобраћаја и рад свих граничних служби.

Наводећи да се у оквиру новог прелаза налазе по три саобраћајне траке на улазу и излазу из земље, што ће значајно убрзати путнички промет али и промет робе, он је подсетио да су пре реконструкције на располагању биле само три саобраћајне траке.

Додао је и да ће највише користи од новог прелаза имати управо путници јер у сезони када је њихов број највећи прелаз Котроман представља веома добру путну алтернативу.

Станивуковић је истакао и да се поред унапређења путничког саобраћаја очекују и бољи услови путовања за теретни саобраћај.

„Камиони ће имати на располагању терминал са 10 паркинг места, платформу за преглед, али и оно што је посебно важно, а о чему смо разговарали са колегама из Управе царина, колску вагу на улаазу у земљу“, рекао је Станивуковић и посебно се захвалио Жиофреу на несебичној подршци и помоћи ЕУ да се модернизује веома важан граничнни прелаз, али и за друге пројекте за које ЕУ пружа подршку нашој земљи.

Он је указао да се константно ради на унапређењу инфраструктуре на свим граничним прелазима широм земље, што је један од кључних предуслова за бржи проток робе и путника, као и да су тренутно у току радови на реконструкцији прелаза Гостун ка Црној Гори, као и прелаза Хоргош ка Мађарској.

Државни секретар је навео и да је претходна година за Управу царина била рекордна с обзиром да су за државни буџет наплатили укупно 749,7 милијарди динара, односно 6,3 милијарде евра увозних дажбина, што је чак 1,1 милијарду евра више него 2020. године.

Према његовим речима, добар тренд се наставио и ове године.

Како је истакао, подаци показују да је приход од почетка године увећан за чак 34 одсто што је негде око 800 милиона евра.

„То су заиста одлични резултати и зато желим да честитам запосленима у Управи царина“, рекао је Станивуковић и додао да је важан, а што показује да идемо у корак са светом, и процес дигитализације у систему царине.

Подсећајући да су неки поступци спроведени, а да се неки још уводе, он је указао да је крајњи циљ да привреда добије брже, ефикасније, јефтиније процедуре у спољно -трговинском промету, а грађани имају ефикаснију администрацију и више новца у буџету који се користи за изградњу школа, болница, вртића, нових путева, пруга….

„Оно што је важно јесте да нас чека увођење система е-отпремница. Наша жеља је да 2023. године уђемо у тај систем. На то се надовезују платни промет између правних лица и систем е-фискализације који се изузетно успешно спроводи од 1. маја ове године. Правимо, такође компјутерски и информациони вертикални ланац и то ће бити најважнији одржив систем борбе против сиве економије“, рекао је Станивуковић.

Он се осврнуо и на иницијативу Отворени Балкан, која је, како је рекао, за нас од огромног значаја.

„Отворени Балкан ће повезати нашу земљу са другим чланицама те иницијативе, у једну, готово јединствену привредну зону. То ће допринети расту целог региона, а наравно, наша сарадња је посебно важна у контексту светске економске кризе и тешке зиме која нас чека“, закључио је Станивуковић.

Министар Вулин је рекао да је Босна и Херцеговина један од наших најважнијих спољнотрговинских партнера, а Република Српска један од наших најважнијих спољнополитичких приоритета и додао да Отворени Балкан важан како би земље региона могле да живе и сарађују.

Оцењујући да је Србија сваким даном све боља, снажнија и стабилнија, он је истакао да где год Срби да живе могу да очекују помоћ и подршку своје Србије.

Министарка Матић је указала да ће нови гранични прелаз допринети развоју туризма који је прошле године имао рекордни девизни прилив од 1,56 милијарди евра.

Она је истакла да је највећи број туриста из БиХ и да је управо то разлог зашто су нам гранични прелази са Босном и Херцеговином изузетно важни.

Матић је навела да је јако важно да БиХ постане део иницијативе Отворени Балкан, због што бољег привредног повезивања региона, а од ЕУ је затражила подршку таквој врсти сарадње земаља из окружења као најбољем путу да се лакше и брже интегришу у ЕУ.

Да прелаз Котроман доприноси бољој регионалној повезаности и привредном развоју оценио је и шеф Делегације ЕУ у Србији Емануел Жиофре који је додао да ће његова опремљеност допринети и ефикаснијем спречавању кривичних дела.

Он је истакао да ће промет људи бити олакшан, а да ће самим тим бити боље искоришћени сви економски потенцијали.

Жиофре је подсетио и да ЕУ годинама пружа помоћ у области управљања границама.