Čitaj mi

Stanivuković: Za rekonstrukciju graničnog prelaza Kotroman izdvojeno nešto više od 4,6 miliona evra

1/3

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Gojko Stanivuković, ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić, i šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre obišli su danas modernizovani granični prelaz Kotroman između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine, u čiju rekonstrukciju je uloženo nešto više od 4,6 miliona evra.

Stanivuković je tom prilikom istakao da je od uloženih više od 4,6 miliona evra, 2,1 milion evra izdvojeno iz pretpristupnih fondova EU, dok je nešto više od 2,5 miliona evra obezbeđeno kroz nacionalno sufinansiranje preko Uprave carina za prvu fazu, i Republičke direkcije za imovinu za drugu fazu izgradnje.

„Verujem da će modernizacija graničnog prelaza značajno unaprediti kvalitet putovanja putnika, ali i uslove rada carinika i granične policije“, rekao je Stanivuković i dodao da je prelaz urađen u skladu sa najvišim standardima i da sadrži sve što je potrebno za efikasno funkcionisanje saobraćaja i rad svih graničnih službi.

Navodeći da se u okviru novog prelaza nalaze po tri saobraćajne trake na ulazu i izlazu iz zemlje, što će značajno ubrzati putnički promet ali i promet robe, on je podsetio da su pre rekonstrukcije na raspolaganju bile samo tri saobraćajne trake.

Dodao je i da će najviše koristi od novog prelaza imati upravo putnici jer u sezoni kada je njihov broj najveći prelaz Kotroman predstavlja veoma dobru putnu alternativu.

Stanivuković je istakao i da se pored unapređenja putničkog saobraćaja očekuju i bolji uslovi putovanja za teretni saobraćaj.

„Kamioni će imati na raspolaganju terminal sa 10 parking mesta, platformu za pregled, ali i ono što je posebno važno, a o čemu smo razgovarali sa kolegama iz Uprave carina, kolsku vagu na ulaazu u zemlju“, rekao je Stanivuković i posebno se zahvalio Žiofreu na nesebičnoj podršci i pomoći EU da se modernizuje veoma važan graničnni prelaz, ali i za druge projekte za koje EU pruža podršku našoj zemlji.

On je ukazao da se konstantno radi na unapređenju infrastrukture na svim graničnim prelazima širom zemlje, što je jedan od ključnih preduslova za brži protok robe i putnika, kao i da su trenutno u toku radovi na rekonstrukciji prelaza Gostun ka Crnoj Gori, kao i prelaza Horgoš ka Mađarskoj.

Državni sekretar je naveo i da je prethodna godina za Upravu carina bila rekordna s obzirom da su za državni budzet naplatili ukupno 749,7 milijardi dinara, odnosno 6,3 milijarde evra uvoznih dažbina, što je čak 1,1 milijardu evra više nego 2020. godine.

Prema njegovim rečima, dobar trend se nastavio i ove godine.

Kako je istakao, podaci pokazuju da je prihod od početka godine uvećan za čak 34 odsto što je negde oko 800 miliona evra.

„To su zaista odlični rezultati i zato želim da čestitam zaposlenima u Upravi carina“, rekao je Stanivuković i dodao da je važan, a što pokazuje da idemo u korak sa svetom, i proces digitalizacije u sistemu carine.

Podsećajući da su neki postupci sprovedeni, a da se neki još uvode, on je ukazao da je krajnji cilj da privreda dobije brže, efikasnije, jeftinije procedure u spoljno -trgovinskom prometu, a građani imaju efikasniju administraciju i više novca u budzetu koji se koristi za izgradnju škola, bolnica, vrtića, novih puteva, pruga….

„Ono što je važno jeste da nas čeka uvođenje sistema e-otpremnica. Naša želja je da 2023. godine uđemo u taj sistem. Na to se nadovezuju platni promet između pravnih lica i sistem e-fiskalizacije koji se izuzetno uspešno sprovodi od 1. maja ove godine. Pravimo, takođe kompjuterski i informacioni vertikalni lanac i to će biti najvažniji održiv sistem borbe protiv sive ekonomije“, rekao je Stanivuković.

On se osvrnuo i na inicijativu Otvoreni Balkan, koja je, kako je rekao, za nas od ogromnog značaja.

„Otvoreni Balkan će povezati našu zemlju sa drugim članicama te inicijative, u jednu, gotovo jedinstvenu privrednu zonu. To će doprineti rastu celog regiona, a naravno, naša saradnja je posebno važna u kontekstu svetske ekonomske krize i teške zime koja nas čeka“, zaključio je Stanivuković.

Ministar Vulin je rekao da je Bosna i Hercegovina jedan od naših najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera, a Republika Srpska jedan od naših najvažnijih spoljnopolitičkih prioriteta i dodao da Otvoreni Balkan važan kako bi zemlje regiona mogle da žive i sarađuju.

Ocenjujući da je Srbija svakim danom sve bolja, snažnija i stabilnija, on je istakao da gde god Srbi da žive mogu da očekuju pomoć i podršku svoje Srbije.

Ministarka Matić je ukazala da će novi granični prelaz doprineti razvoju turizma koji je prošle godine imao rekordni devizni priliv od 1,56 milijardi evra.

Ona je istakla da je najveći broj turista iz BiH i da je upravo to razlog zašto su nam granični prelazi sa Bosnom i Hercegovinom izuzetno važni.

Matić je navela da je jako važno da BiH postane deo inicijative Otvoreni Balkan, zbog što boljeg privrednog povezivanja regiona, a od EU je zatražila podršku takvoj vrsti saradnje zemalja iz okruženja kao najboljem putu da se lakše i brže integrišu u EU.

Da prelaz Kotroman doprinosi boljoj regionalnoj povezanosti i privrednom razvoju ocenio je i šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre koji je dodao da će njegova opremljenost doprineti i efikasnijem sprečavanju krivičnih dela.

On je istakao da će promet ljudi biti olakšan, a da će samim tim biti bolje iskorišćeni svi ekonomski potencijali.

Žiofre je podsetio i da EU godinama pruža pomoć u oblasti upravljanja granicama.

Slične teme

Ministar Mali razgovarao sa francuskom poslovnom delegacijom MEDEF

Ministar Mali razgovarao sa francuskom poslovnom delegacijom MEDEF

Mali: Stend-baj aranžman sa MMF-om doprineo bi sigurnosti i dao dodatni impuls reformama

Mali: Stend-baj aranžman sa MMF-om doprineo bi sigurnosti i dao dodatni impuls reformama

Ministar Mali razgovarao sa ambasadorom Kraljevine Španije

Ministar Mali razgovarao sa ambasadorom Kraljevine Španije