Станивуковић: Србија успела да постигне добре резултате и одржи макроекономску и фискалну стабилност

Државни секретар у Министарству финансија Гојко Станивуковић разговарао је данас са шефом јединице за Србију и Црну Гору при Генералном директорату Европске комисије за суседство и преговоре о проширењу Мајклом Милером о Програму економских реформи за период 2023 – 2025 (ЕРП) који је Влада Србије недавно усвојила и који је 31. јануара предат Европској комисији.

Станивуковић је, на састанку који је одржан у Министарству финансија, навео да је, и поред пандемије и светске енергетске кризе, Србија успела да постигне добре резултате и одржи макроекономску и фискалну стабилност.

Он је истакао и да се у условима нових ризика услед поремећаја у енергетском сектору, тежи постојаној и континуираној примени мера усмерених ка унапређењу фискалне одрживости, побољшању пословног амбијента, као и подршци даљој интеграцији младих на тржиште рада и реформи енергетског сектора.

Наводећи да Србија остаје посвећена европској перспективи, Станивуковић је навео и да смо веома посвећени активностима и пројектима предвиђеним агендом зелене транзиције, и процесу дигиталне трансформације, Станивуковић је указао да се Програм економских реформи у том контексту сматра једним од најважнијих стратешких докумената Владе. 

Како је истакао, услед кризе у енергетском сектору која проистиче из актуелног међународног окружења, пред фискалну политику постављени су нови изазови који су допринели и новом сету мера, па су, како би се очувала макроекономска стабилност и фискална дисциплина, редефинисана фискална правила, а водило се рачуна и о очувању нивоа капиталних инвестиција, потребних као подршка привредном расту.

Станивуковић је подсетио да је Србија у две године пандемије била најбрже растућа економија у Европи са привредним растом од 6,6 одсто кумулативно, од чега смо у 2020. години имали тек благи пад од 0,9 одсто, а у 2021. години привредни раст од 7,5 одсто БДП. Навео је и да је привредни раст у 2022. години износио између 2,3 и 2,5 одсто.

Он је истакао и да смо, упркос светској економској кризи, успели да одржимо јавни дуг под контролом и далеко испод нивоа Мастрихта. 

Станивуковић је подсетио и да је прилив страних директних инвестиција у 2022. години износио 4,4 милијарде евра, што потврђује да смо, упркос светској економској кризи, задржали поверење инвеститора.  

„Очувана су радна места и незапосленост је на рекордно ниском нивоу, па је тако на крају трећег квартала 2022. године ниво незапослености износио 8,9 одсто. Имамо и константан раст плата, како у приватном, тако и у јавном сектору“, подвукао је Станивуковић.

На састанку су учествовали и помоћник министра у Сектору за међународну сарадњу и европске интеграције Верица Игњатовић, као и представници Министарства финансија задужени за израду документа ЕРП. 

Шеф јединице за Србију и Црну Гору при Генералном директорату Европске комисије за суседство и преговоре о проширењу Мајкл Милер предводио је делегацију представника Европске комисије.

Подсећања ради, програми економских реформи представљају највиши ниво ангажовања Западног Балкана и Турске са Европском унијом када је реч о социјално-економским питањима и представљају основу за дијалог о економској политици те Република Србија, као држава кандидат за пријем у чланство ЕУ на годишњем нивоу израђује ЕРП за наредни трогодишњи период. 

ЕРП 2023 - 2025. ће бити размотрен са представницима ЕУ, тачније са министрима финансија и привреде, представницима централних банака држава чланица ЕУ и надлежним европским институцијама током 2023. године, у оквиру економског дијалога на састанку Савета ЕУ за економска и финансијска питања (ECOFIN Council) на коме ће бити усвојене и нове заједничке препоруке за Западни Балкан и Турску.