Синиша Мали: Буџет за 2024. доноси још једну успешну годину грађанима Србије
Потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали представио је данас посланицима у Скупштини Србије Предлог закона о буџету за 2024. годину, и истакао да је тај највиши финансијски акт државе направљен тако да доноси бољитак за све грађане Србије. Министар Мали је, осим предложеног буџета, представио и сет од 30 законских решења која су у надлежности Министарства финансија.
„Моја порука грађанима је да смо потпуно стабилни и да наша економија расте. Очекујемо привредни раст од два до 2,5 одсто ове године, а за наредну годину је пројектован раст од 3,5 процената БДП-а. Такође, очекујемо да 2024. године удео јавног дуга у БДП-у буде 51,7 одсто, што је одличан резултат. Тренутно имамо око пет милијарди евра на рачуну, запосленост нам је на рекордном нивоу, незапосленост ниска, имаћемо рекордне стране директне инвестиције и ове године. Имаћемо нова улагања у здравство, просвету, пољопривреду, веће плате и пензије, односно имаћемо још једну успешну годину за грађане“, рекао је Мали.
Предложени буџет за 2024. годину, нагласио је, наставља политику Владе усмерену ка очувању животног стандарда грађана, успешно спроведену и у претходним годинама.
„Основа буџета је даље подизање животног стандарда грађана. У буџету је предвиђено повећање плата запосленима у јавном сектору од 10 одсто, повећање минималне зараде од 17,8 одсто од 1. јануара наредне године, као и ново повећање пензија од 14,8 одсто, сходно швајцарској формули плус“, рекао је Мали у обраћању посланицима.
Он је подсетио да су запослени у просвети, медицинске сестре и техничари у здравству, и неговатељи у установама социјалне заштите, већ добили повећање плата од 5,5 одсто, те да са предстојећим повећањем, за годину дана имају кумулативни раст зарада од 30,6 одсто, што је изнад нивао инфлације.
Пензионери су, такође, имали повећање од 5,5 одсто у октобру, а веће пензије им стижу у новембру. Пензије ће, ако се укључе и повећања планирана од 1. јануара наредне године, за две године бити увећане за 56,1 одсто. Када се говори о пензијама, додао је министар, не треба изгубити из вида да ће 30. новембра сваком пензионеру бити исплаћена новчана помоћ од по 20.000 динара.
Мали је прецизирао да ће 2. новембра бити исплаћене увећане пензије пензионерима из области самосталних делатности, 4. новембра пољопривредним и војним, а 10. новембра свим осталим пензионерима.
Он је истакао и да ће са свим наведеним повећањима, просечна пензија следеће године износити 390 евра, и подсетио да је 2012. била свега 204 евра.
„Са овим повећањем потпуно смо у плану да 2025. године просечна пензија буде између 430 и 450 евра“, навео је министар финансија.
Мали је истакао и да ће бити повећана минимална зарада за 17,8 одсто и износити 47.154 динара, што је више од 400 евра, и подсетио да је то процентуално највеће повећање минималних зарада икада.
Према његовим речима, повећан је и неопорезиви део зараде са 21.712 динара на 25.000 динара.
Део излагања о подизању животног стандарда, Мали је заокружио информацијом да су пројекције да ће инфлација следеће године бити у просеку око 4,6 одсто, и да ће имајући у виду двоцифрена повећања плата и пензија, реалан стандард грађана бити очуван.
„Све мере иду ка томе да просечна плата буде око 1.000 евра до 2025. године и да се тако испуне обећања председника Вучића“, казао је Мали, уз подсећање да је реч о великом напретку, имајући у виду да је просечна зарада у Србији 2012. године износила свега 330 евра.
Мали је рекао и да су очекивања да ће БДП у апсолутном износу ове године износити око 68 милијарди евра, а следеће године се очекује да БДП земље расте 3,5 одсто, и да ће износити око 75 милијарди евра. Поређења ради, 2012. године укупан БДП у апсолутном износу је износио 33,4 милијарди евра, и за протеклу деценију више је него дуплиран.
Министар се осврнуо и на капиталне инвестиције, истакавши да ће се „наставити стратегија улагања у ауто-путеве, брзе саобраћајнице, пруге, болнице, клиничке центре, школе, вртиће“.
„Чак 600 милијарди динара издвојено је за капиталне инвестиције у наредној години, што је око 6,8 одсто БДП-а. То је потврда да не одустајемо од стратегије на којој се заснива раст нашег БДП-а, као ни од побољшања квалитета живота грађана с обзиром на то да сваки нови километар пута доприноси, не само безбедности у саобраћају, већ и бољем животу“, рекао је он.
Од капиталних пројеката је издвојио обилазницу око Крагујевца, на којој радови крећу у наредних неколико недеља, затим такозвану „смајли“ саобраћајницу у Војводини, која се протеже од Бачког Брега до Накова, и ауто-пут Београд-Зрењанин-Нови Сад.
„Желим да нагласим инвестиције у здравство. Ове године имамо рекордан буџет за здравство у износу од 545 милијарди динара. Радујем се дискусији о томе шта планирамо да радимо у овој области“, рекао је он, и нагласио да ће досадашња и будућа улагања у здравство учинити наш здравствени систем водећим у региону.
Говорећи о издвајањима за пољопривреду, Мали је истакао да тај буџет износи 118 милијарди динара. Као значајну новину за пољопривреднике издвојио је могућност рефакције (повраћаја) акцизе на гориво. Подсетио је и да су раније изгласаним ребалансом буџета дуплиране субвенције са 9.000 на 18.000 динара.
Када је реч о осталим законским предлозима, пред посланицима су, између осталих, Предлог закона о завршном рачуну буџета за 2022. годину, измене закона о јавним набавкама, измене закона о дувану и о електронском фактурисању, сет пореских закона и споразума важних за реализацију великих и значајних инфраструктурних пројеката у нашој земљи.
Измене Закона о буџетском систему, апострофирао је, не доносе никакве новине, које задиру у аутономију Универзитета.
„Моја јасна порука свима у високом образовању је да нема задирања у аутономију универзитета, нити играња са сопственим приходима, већ је ту само битна техника обрачуна зарада“, казао је Мали.
Истакао је и да је ово четврти пут за редом да се пред посланицима у исто време нађу предлог закона о буџету и предлог закона о завршном рачуну буџета за претходну годину. Реч је о пракси која се усталилила у парламентаром животу и иде у прилог већој транспарентности јавних финансија.
Када је реч о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о накнадама за коришћење добара, измене се, објаснио је Мали, односе на то да се спречи избегавање плаћања накнаде за производе који после употребе постају посебни токови отпада за моторна возила из увоза и да се утврди висина накнада за загађење вода.
Осврнуо се и на Предлог закона о посебним поступцима ради реализације међународне специјализоване изложбе ЕКСПО 2027.
“Добили смо да будемо домаћини те изложбе, што је велика част и потврда онога што је Србија урадила, али и обавеза да се на прави начин покажемо као домаћин те манифестације и то ће спровођењем посебног закона моћи да се уради”, навео је.
На дневном реду су и измена Закона о јавним набавкама са циљем да се повећа економичност, транспаретност и ефикасност процеса јавних набавки.
Измене Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма уводе новог обвезника, Централни регистар, депоа и клиринга хартија од вредности.
“Циљ измена Закона о електронском фактурисању је да се даље унапреди тај систем и у тој области је Србија испред развијенијих земаља када је борба против сиве економије у питању”, казао је Мали.
Предлог закона о изменама и допунама Закона о републичким административним таксама доноси редовно усаглашавање са прописима који су се током године променили, док измене Закона о дувану уводе производе које закон до сада није препознавао, нарочито оне које малолетници користе.
Када је реч о пореским законима, пред посланицима су измене Закона о порезу на имовину. Оне су предложене како би се до 1. јануара 2025. године одложило преношење надлежности за утврђивање, наплату и контролу пореза на наслеђе и поклон и пореза на пренос апсолутних права са Порске управе на јединице локалне самоуправе.
Ту су и измене Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање којим се продужује примена постојећих олакшица за запошљавање нових радника у виду права на повраћај дела плаћених доприноса по основу зараде новозапосленог лица у проценту од 65 до 75 одсто. Кроз измене Закона о порезу на доходак грађана се спроводи одлука о повећању неопорезивог дела дохотка са 21.712 динара на 25.000 динара. Од пореских прописа министар је навео и Предлог закона о допуни Закона о порезима на употребу, држање и ношење добара. Измене тог акта предвиђају стварање основа да се за возила која се могу регистровати за период краћи од годину дана и порез плаћа сразмерно том времену. У сету пореских прописа нашао се и Предлог закона о потврђивању Протокола између Владе Србије и Швајцарског Савезног већа о избегавању двоструког опорезивања.
Пред посланицима је, закључио је министар, и 15 законских решења и ратификација везаних за реализацију важних инфраструктурних и других пројеката који су потписани са великим бројем међународних финансијских институција.
Фото: ТАНЈУГ/Страхиња Аћимовић
