Siniša Mali: Budzet za 2024. donosi još jednu uspešnu godinu građanima Srbije

Potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali predstavio je danas poslanicima u Skupštini Srbije Predlog zakona o budzetu za 2024. godinu, i istakao da je taj najviši finansijski akt države napravljen tako da donosi boljitak za sve građane Srbije. Ministar Mali je, osim predloženog budzeta, predstavio i set od 30 zakonskih rešenja koja su u nadležnosti Ministarstva finansija.

„Moja poruka građanima je da smo potpuno stabilni i da naša ekonomija raste. Očekujemo privredni rast od dva do 2,5 odsto ove godine, a za narednu godinu je projektovan rast od 3,5 procenata BDP-a. Takođe, očekujemo da 2024. godine udeo javnog duga u BDP-u bude 51,7 odsto, što je odličan rezultat. Trenutno imamo oko pet milijardi evra na računu, zaposlenost nam je na rekordnom nivou, nezaposlenost niska, imaćemo rekordne strane direktne investicije i ove godine. Imaćemo nova ulaganja u zdravstvo, prosvetu, poljoprivredu, veće plate i penzije, odnosno imaćemo još jednu uspešnu godinu za građane“, rekao je Mali. 

Predloženi budzet za 2024. godinu, naglasio je, nastavlja politiku Vlade usmerenu ka očuvanju životnog standarda građana, uspešno sprovedenu i u prethodnim godinama.

„Osnova budzeta je dalje podizanje životnog standarda građana. U budzetu je predviđeno povećanje plata zaposlenima u javnom sektoru od 10 odsto, povećanje minimalne zarade od 17,8 odsto od 1. januara naredne godine, kao i novo povećanje penzija od 14,8 odsto, shodno švajcarskoj formuli plus“, rekao je Mali u obraćanju poslanicima. 

On je podsetio da su zaposleni u prosveti, medicinske sestre i tehničari u zdravstvu, i negovatelji u ustanovama socijalne zaštite, već dobili povećanje plata od 5,5 odsto, te da sa predstojećim povećanjem, za godinu dana imaju kumulativni rast zarada od 30,6 odsto, što je iznad nivao inflacije.

Penzioneri su, takođe, imali povećanje od 5,5 odsto u oktobru, a veće penzije im stižu u novembru. Penzije će, ako se uključe i povećanja planirana od 1. januara naredne godine, za dve godine biti uvećane za 56,1 odsto. Kada se govori o penzijama, dodao je ministar, ne treba izgubiti iz vida da će 30. novembra svakom penzioneru biti isplaćena novčana pomoć od po 20.000 dinara. 

Mali je precizirao da će 2. novembra biti isplaćene uvećane penzije penzionerima iz oblasti samostalnih delatnosti, 4. novembra poljoprivrednim i vojnim, a 10. novembra svim ostalim penzionerima.  

On je istakao i da će sa svim navedenim povećanjima, prosečna penzija sledeće godine iznositi 390 evra, i podsetio da je 2012. bila svega 204 evra. 

„Sa ovim povećanjem potpuno smo u planu da 2025. godine prosečna penzija bude između 430 i 450 evra“, naveo je ministar finansija. 

Mali je istakao i da će biti povećana minimalna zarada za 17,8 odsto i iznositi 47.154 dinara, što je više od 400 evra, i podsetio da je to procentualno najveće povećanje minimalnih zarada ikada. 

Prema njegovim rečima, povećan je i neoporezivi deo zarade sa 21.712 dinara na 25.000 dinara. 

Deo izlaganja o podizanju životnog standarda, Mali je zaokružio informacijom da su projekcije da će inflacija sledeće godine biti u proseku oko 4,6 odsto, i da će imajući u vidu dvocifrena povećanja plata i penzija, realan standard građana biti očuvan.

„Sve mere idu ka tome da prosečna plata bude oko 1.000 evra do 2025. godine i da se tako ispune obećanja predsednika Vučića“, kazao je Mali, uz podsećanje da je reč o velikom napretku, imajući u vidu da je prosečna zarada u Srbiji 2012. godine iznosila svega 330 evra. 

Mali je rekao i da su očekivanja da će BDP u apsolutnom iznosu ove godine iznositi oko 68 milijardi evra, a sledeće godine se očekuje da BDP zemlje raste 3,5 odsto, i da će iznositi oko 75 milijardi evra. Poređenja radi, 2012. godine ukupan BDP u apsolutnom iznosu je iznosio 33,4 milijardi evra, i za proteklu deceniju više je nego dupliran.

Ministar se osvrnuo i na kapitalne investicije, istakavši da će se „nastaviti strategija ulaganja u auto-puteve, brze saobraćajnice, pruge, bolnice, kliničke centre, škole, vrtiće“. 

„Čak 600 milijardi dinara izdvojeno je za kapitalne investicije u narednoj godini, što je oko 6,8 odsto BDP-a. To je potvrda da ne odustajemo od strategije na kojoj se zasniva rast našeg BDP-a, kao ni od poboljšanja kvaliteta života građana s obzirom na to da svaki novi kilometar puta doprinosi, ne samo bezbednosti u saobraćaju, već i boljem životu“, rekao je on. 

Od kapitalnih projekata je izdvojio obilaznicu oko Kragujevca, na kojoj radovi kreću u narednih nekoliko nedelja, zatim takozvanu „smajli“ saobraćajnicu u Vojvodini, koja se proteže od Bačkog Brega do Nakova, i auto-put Beograd-Zrenjanin-Novi Sad. 

„Želim da naglasim investicije u zdravstvo. Ove godine imamo rekordan budzet za zdravstvo u iznosu od 545 milijardi dinara. Radujem se diskusiji o tome šta planiramo da radimo u ovoj oblasti“, rekao je on, i naglasio da će dosadašnja i buduća ulaganja u zdravstvo učiniti naš zdravstveni sistem vodećim u regionu. 

Govoreći o izdvajanjima za poljoprivredu, Mali je istakao da taj budzet iznosi 118 milijardi dinara. Kao značajnu novinu za poljoprivrednike izdvojio je mogućnost refakcije (povraćaja) akcize na gorivo. Podsetio je i da su ranije izglasanim rebalansom budzeta duplirane subvencije sa 9.000 na 18.000 dinara. 

Kada je reč o ostalim zakonskim predlozima, pred poslanicima su, između ostalih, Predlog zakona o završnom računu budzeta za 2022. godinu, izmene zakona o javnim nabavkama, izmene zakona o duvanu i o elektronskom fakturisanju, set poreskih zakona i sporazuma važnih za realizaciju velikih i značajnih infrastrukturnih projekata u našoj zemlji. 

Izmene Zakona o budzetskom sistemu, apostrofirao je, ne donose nikakve novine, koje zadiru u autonomiju Univerziteta. 

„Moja jasna poruka svima u visokom obrazovanju je da nema zadiranja u autonomiju univerziteta, niti igranja sa sopstvenim prihodima, već je tu samo bitna tehnika obračuna zarada“, kazao je Mali. 

Istakao je i da je ovo četvrti put za redom da se pred poslanicima u isto vreme nađu predlog zakona o budzetu i predlog zakona o završnom računu budzeta za prethodnu godinu. Reč je o praksi koja se ustalilila u parlamentarom životu i ide u prilog većoj transparentnosti javnih finansija. 

Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o naknadama za korišćenje dobara, izmene se, objasnio je Mali, odnose na to da se spreči izbegavanje plaćanja naknade za proizvode koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada za motorna vozila iz uvoza i da se utvrdi visina naknada za zagađenje voda. 

Osvrnuo se i na Predlog zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EKSPO 2027. 

“Dobili smo da budemo domaćini te izložbe, što je velika čast i potvrda onoga što je Srbija uradila, ali i obaveza da se na pravi način pokažemo kao domaćin te manifestacije i to će sprovođenjem posebnog zakona moći da se uradi”, naveo je. 

Na dnevnom redu su i izmena Zakona o javnim nabavkama sa ciljem da se poveća ekonomičnost, transparetnost i efikasnost procesa javnih nabavki.

Izmene Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma uvode novog obveznika, Centralni registar, depoa i kliringa hartija od vrednosti.

“Cilj izmena Zakona o elektronskom fakturisanju je da se dalje unapredi taj sistem i u toj oblasti je Srbija ispred razvijenijih zemalja kada je borba protiv sive ekonomije u pitanju”, kazao je Mali. 

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama donosi redovno usaglašavanje sa propisima koji su se tokom godine promenili, dok izmene Zakona o duvanu uvode proizvode koje zakon do sada nije prepoznavao, naročito one koje maloletnici koriste.

Kada je reč o poreskim zakonima, pred poslanicima su izmene Zakona o porezu na imovinu. One su predložene kako bi se do 1. januara 2025. godine odložilo prenošenje nadležnosti za utvrđivanje, naplatu i kontrolu poreza na nasleđe i poklon i poreza na prenos apsolutnih prava sa Porske uprave na jedinice lokalne samouprave. 

Tu su i izmene Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje kojim se produžuje primena postojećih olakšica za zapošljavanje novih radnika u vidu prava na povraćaj dela plaćenih doprinosa po osnovu zarade novozaposlenog lica u procentu od 65 do 75 odsto. Kroz izmene Zakona o porezu na dohodak građana se sprovodi odluka o povećanju neoporezivog dela dohotka sa 21.712 dinara na 25.000 dinara. Od poreskih propisa ministar je naveo i Predlog zakona o dopuni Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara. Izmene tog akta predviđaju stvaranje osnova da se za vozila koja se mogu registrovati za period kraći od godinu dana i porez plaća srazmerno tom vremenu. U setu poreskih propisa našao se i Predlog zakona o potvrđivanju Protokola između Vlade Srbije i Švajcarskog Saveznog veća o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. 

Pred poslanicima je, zaključio je ministar, i 15 zakonskih rešenja i ratifikacija vezanih za realizaciju važnih infrastrukturnih i drugih projekata koji su potpisani sa velikim brojem međunarodnih finansijskih institucija. 

Foto: TANJUG/Strahinja Aćimović