Министарство финансија: Представљен одржив модел старења у Републици Србији до 2070. године
Србија, за разлику од других земаља Европске уније, има дугорочно одржив и стабилан пензиони систем, а његова даља прилагођавања демографским променама зависиће од друштвеног договора постигнутоg међу кључним актерима, усмереног на очување финансијске одрживости, социјалне правде и међугенерацијске солидарности, речено је данас на презентацији одрживог „Модела старења за Републику Србију са пројекцијама 2025–2070. године“, одржанoj у Министарству финансија.
Он што је кључни налаз овог модела је да ће удео просечне пензије у заради бити релативно стабилан у наредних 20 година као и да ће пензионери моћи да очекују значајно повећање реалне куповне моћи својих пензија у будућности. Пројекције показују да ће кумулативна стопа раста просечне свеукупне пензије бити за 153 одстo већа од кумулативне стопе раста индекса потрошачких цена.
Очекивања су да ће макроекономски модел који је представљен допринети постизању одрживости и дугорочном предвиђању трендова и развоја у пензијском систему Републике Србије („ageing model“). Модел је направљен уз подршку Владе Немачке и Немачке организације за међународну сарадњу GIZ, а на њему су активно учестовали Влада Србије и Фискални савет Републике Србије.
Државни секретар у Министарству финансија Саша Стевановић истакао је да је планирање буџетских прихода, уз поштовање међународних стандарда и методологије ЕУ, важан аспект јавних финансија. План омогућује бољу предвидљивост и ефикасније буџетирање јавних политика. Због тога је за њега од изузетне важности данашње представљање овог аналитичког модела.
„Обезбеђивање одрживости јавних финансија и пензионог система у дугом року и способност да обезбедимо адекватан животни стандард корисника пензија је наш приоритет“, поручио је Стевановић.
Он је подсетио да је већ сада обезбеђена предвидљивост кроз примену швајцарске формуле и на њој засноване индексације пензија али и дозвољеног нивоа учешћа пензија у укупном БДП-у. Стевановић је додао да је у последњих годину дана пензија повећана за једну четвртину, односно за 24,4 одсто, те да је то знатно изнад кумулативне једноцифрене инфлације забележене у истом периоду.
Државни секретар је истакао да се израдом овог модела дошло до аналитичког алата који ће имати корисну функцију у транспарентном планирању буџетских апропријација у наредним годинама, а све то ће омогућити лакше предвиђање социјалних и пензионих политика.
Шефица развојне сарадње Амбасаде Савезне Републике Немачке, др Јудит Хофман, нагласила је да Немачка већ дуги низ година подржава Србију у планирању јавних политика. Циљ немачке подршке, како је нагласила, јесте да се донесу ефикасне и одрживе јавне политике које служе свим грађанима Србије и стварају повољно окружење за пословну заједницу.
Хофман је подсетила да поменути модел старења омогућава пројектовање пензионог система до 2070. године. Пошто социјална помоћ и трансфери грађанима чине значајан део буџета, одрживост пензионог система је кључна за добро финансијско управљање.
„Немачка сарадња преко ГИЗ-а подржала је развој овог макроекономског модела и јачање националних капацитета за процену и пројектовање фискалне одрживости пензионог система на дужи рок. Као део наше подршке, релевантни актери у систему јавних финансија су обучени да примењују развијени модел и сами спроводе макроекономско моделирање.“
Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков подсетио је да се српски пензиони систем правио по начелима Бизмарковог пензионог система и да је Краљевина Југославија још давне 1922. године имала први Закон о пензијском осигурању који је био један од најразвијенијих закона тога доба.
„Наш пензиони систем је преживео и Други светски рат и све турбуленције распада заједничке државе, али оно што је све време недостајало је евалуација пензионог система“, рекао је Алтипармаков.
Он је истакао да је Србија у последњих сто година од свих европских држава најприближније пратила немачку пензијску парадигму.
„Тај одговорни дизајн пензијског система и одговорни приступ који видимо у Немачкој је довео до тога да Немачка има стабилне јавне финансије“, рекао је он и додао да у другим државама попут Грчке, Италије, Француске, ти расходи чине велики део буџета и показују тренд раста.
„Са овим алатом, надам се да ће Србија бити довољно мудра да не понављамо грешке из наше прошлости, али и искуства из других европских земаља“, навео је.
Модел старења публици и јавности представио је ангажовани стручњак на изради тог модела Ален Бучић. Његова кључна оцена је да је пензијски систем Србије фискално одржив на други рок.
Систем ће, прецизирао је, задржати стабилан удео расхода за пензије у БДП а постепено ће се још додатно смањивати буџетски трансфери за финансирање расхода за пензије.
Оно што је значајно је што аналитички подаци до којих се дошло приликом израде овог модела показују компаративно повољнија кретања фискалних показатеља у поређењу са просеком ЕУ. Бучић је истакао да ће удео просечне пензије у заради бити релативно стабилан у наредних 20 година а да ће моћи да се очекује и значајно повећање реалне куповне моћи пензија у будућности.
Један од важних налаза је и да повећање старосне границе за одлазак у пензију на 67 до 68 година, због уграђене формуле за обрачун пензија не би довело до већих уштеда у пензионом систему. Наиме, повећањем границе за одлазак у пензију, смањили би се приливи али то не би довело до смањења расхода, јер би се пензије морале усклађивати са зарадама, што јесте већи трошак и подразумева већи степен индексације.
Он је указао и да пројекције показују да ће Србија до 2070. године имати релативно блага померања у погледу демографије и броја младих људи, али и по питању корисника будућих пензија. Резултати су, указао је, много бољи него у другим европским државама.
У Србији се очекује смањење становништва од 0-14 година са 943.038 колико је сада на 651.367 у 2070. години. Број становништва са годинама старости +65 остаће релативно стабилан односно са садашњих 1.498.791 пашће на 1.383.924. Слично је и са корисницима пензија којих сада има 1.112.476 а до 2070. године биће их 1.187.531. Данас на 100 осигураника долази 58 пензионера, док ће 2070. године на 100 осигураника долазити 69 пензионера, што значи да ће свака млада особа финансирати доприносе за пензионере.
Очекује се да у будућности опада број инвалидских и породичних пензија. Инвалидских због све строжијих критеријума за инвалидско пензионисање, а породичних због тренда да жене све дуже раде и остварују радни стаж који им омогућава да њихова пензија буде већа од породичне.
Важан податак који се издваја тиче се и прихода пензијског система, односно да ће удео укупних прихода пензијског система са 11,7 одсто БДП-а у базној 2025. години нарасти на 12,1 одсто у 2055. години да би се до 2070. године вратио на почетни базни оквир од 11,7 одсто БДП-а.
У поређењу са Европом Србија боље стоји и по питању дефицита пензијског система (приходи од доприноса – расходи за пензије) за период 2025-2070. године. Наиме, према пројекцијама тај дефицит ће са -0,9% БДП-а у 2025. години доћи до свега – 0,4 одсто БДП-а. У другим државама попут Чешке дефицит ће нарасти са -0,3 одсто БДП-а на – 2,8 одсто БДП 2070. године. У Словенији и Словачкој се такође очекује раст дефицита, са -1,1 на -4.5 одсто БДП-а и -2,5 одсто на - 5 % БДП-а.
Бучић је на крају подвукао да је са израдом овог модела расветљена дугорочна финансијска одрживост пензијског система Србије и да су успешно детаљно анализирани могући фискални притисци у условима старења становништва, те да је израда овог модела значајна аналитичка алатка за дугорочно стабилно планирање јавних финансија Србије.
