Čitaj mi

Revidirani memorandum o budzetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2008. godinu, sa projekcijama za 2009. i 2010. godinu, 18. oktobar 2007. godine

Na osnovu člana 14. stav 1. tačka 1) Zakona o budzetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 9/02, 87/02, 61/05 – dr. zakon, 66/05, 101/05 – dr. zakon, 62/06 – dr. zakon i 85/06),

Vlada usvaja revidirani

M E M O R A N D U M

O BUDžETU I EKONOMSKOJ I FISKALNOJ POLITICI ZA 2008. GODINU, SA PROJEKCIJAMA ZA 2009. I 2010. GODINU

I. UVOD

1. Makroekonomski okvir

Republika Srbija je u 2006. godini ostvarila značajne pozitivne rezultate u pogledu privrednog rasta, smanjivanja inflacije, rasta izvoza, poboljšanja efikasnosti privrede, rasta finansijskog sektora, priliva stranih direktnih investicija i rasta deviznih rezervi, uz visok spoljnotrgovinski deficit, održanje nezaposlenosti na visokom nivou, visoku apresijaciju dinara, rast javne potrošnje i rast zarada iznad rasta produktivnosti.

Makroekonomska kretanja u 2006. godini obeležena su realnim rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 5,7% i redukcijom inflacije na 6,6%. Pored toga, postignut je značajan rast izvoza izraženog u evrima od 41,4% i rast deviznih rezervi NBS, koje su krajem 2006. godine iznosile 9 mlrd evra. Trend rasta privredne aktivnosti nastavljen je u 2007. godini. Procenjuje se da će realni rast BDP u 2007. godini iznositi oko 7%, uz rast cena na malo od 8,5%.

Uzimajući u obzir makroekonomsku stabilnost i proces strukturnog prilagođavanja za period od 2008. do 2010. godine projektovan je realni rast BDP po prosečnoj stopi od 6,3%, sa tendencijom ubrzavanja koja bi trebalo da prati proces restrukturiranja i tranzicije privrede. Ostvarivanju projektovane stope rasta BDP najviše će doprineti rast izvoza robe i usluga od 24,1%, prosečno godišnje i rast investicija od 16,1%, prosečno godišnje. Rast domaćih i stranih investicija neophodan je za modernizaciju privrede, posebno infrastrukture i za podizanje nivoa izvoza kao ključne komponente privrednog rasta. Na osnovu rasta BDP i investicija u naredne tri godine očekuje se rast zaposlenosti i standarda građana.

Projekcijom je predviđeno smanjivanje inflacije u narednom periodu, tako da se inflacija svede na procenjenih 4% u 2010. godini. Tokom 2007. godine došlo je do ubrzanja ukupne inflacije (8,5%) u odnosu na 2006. godinu (6,6%), uz usporavanje bazne inflacije (4-4,5%) u odnosu na 2006. godinu (5,9%) i rast nebazne inflacije (12,6%) u odnosu na 2006. godinu (7,4%). Glavni generatori ubrzanja nebazne inflacije u 2007. godini bili su administrativno otklanjanje dispariteta cena, rast cena derivata nafte zbog rasta cene sirove nafte, rast cena poljoprivrednih i industrijskih prehrambenih proizvoda u avgustu i septembru zbog suše i postojanje nekonkurentnih struktura u privredi Srbije.

Osnovne pretpostavke makroekonomskog okvira za rast i stabilnost privrede Srbije u naredne tri godine jesu:

Vođenje čvrste fiskalne i monetarne politike, što treba da stvori osnovu za makroekonomsku stabilnost;

Ubrzanje strukturnih reformi, posebno završetak privatizacije preostalih društvenih preduzeća i ubrzano restrukturiranje i privatizacija državnih preduzeća;

Jačanje privatnog sektora koji će kreirati nove investicije, izvoz i nova radna mesta, te tako zaposliti radnike koji u procesu tranzicije ostaju bez posla, a posebno mlade koji završavaju obrazovni proces;

Unapređenje poslovne klime i stvaranje konkurentskog ambijenta kao preduslova za nove investicije i promenu proizvodne strukture.

Ispunjenje planiranih aktivnosti rezultiraće u dominantnom učešću privatnog sektora u privredi nakon privatizacije postojećih i osnivanja novih preduzeća, potom u uspostavljanju celovitog pravnog okvira za funkcionisanje tržišne privrede i to najviše kroz donošenje i primenu sistemskih zakona harmonizovanih sa regulativom EU i sa principima STO, a na osnovu svega toga ispoljiće se i u aktivnoj ulozi Vlade u vođenju ekonomske politike i poboljšanju poslovnog ambijenta i kredibiliteta zemlje.

2. Fiskalna politika

U Republici Srbiji, u periodu od 2001. do 2006. godine, izvršena je sveobuhvatna reforma javnih finansija, donošenjem novog zakonodavnog okvira i izgradnjom novih i modernizacijom postojećih institucija. Sprovedene fiskalne reforme ključno su doprinele uspostavljanju makroekonomske stabilnosti i stvaranju pogodnih uslova za investiranje i rast privrede Srbije.

Međutim, u drugoj polovini 2006. godine, značajno je povećana javna potrošnja, čime je napravljeno odstupanje od čvrste fiskalne politike koja je realizovana od sredine 2004. godine. Osim toga, u drugoj polovini 2006. godine potpisani su protokoli i ugovori i doneti su zakoni na osnovu kojih je značajno povećan nivo javne potrošnje u 2007. godini, iako prihodi nisu u istoj meri povećani. Procenjuje se da će, prvenstveno usled navedenih mera, učešće konsolidovanih javnih rashoda u BDP u 2007. godini, u odnosu na prethodnu godinu, biti povećano za 2,4 procentna poena, dok će se neto rezultat (suficit/deficit) pogoršati za oko 2,1 procentnih poena BDP. Rezultat ekspanzivne fiskalne politike, u kombinaciji sa prekomernim rastom zarada i kreditnom ekspanzijom, jeste ubrzan rast domaće tražnje, počev od poslednjeg kvartala 2006. godine. Ekspanzija tražnje je najvećim delom preneta na povećanje spoljnotrgovinskog deficita, čak mnogo više nego što je inicijalno planirano, a u manjoj meri je „povukla” domaću privrednu aktivnost. S obzirom na to da je ostvareni nivo spoljnotrgovinskog deficita dugoročno neodrživ, neophodno je preduzeti miks mera za njegovo smanjenje. U tome ključnu ulogu ima fiskalna politika, ali je važan i doprinos politike zarada, monetarne politike i politike kursa.

Smanjenje spoljnotrgovinskog deficita zahteva smanjenje domaće tražnje putem snažnog fiskalnog prilagođavanja u 2008. godini, kroz smanjenje učešća javnih rashoda u BDP za 1,2 procentna poena. Planirano je da se i u 2009. godini učešće javnih rashoda u BDP smanji za dodatnih 0,8 procentnih poena BDP.

Ključne mere za smanjenje javne potrošnje u odnosu na BDP jesu: realno nepromenjen nivo plata u državnoj administraciji i javnim službama, tokom cele 2008. godine, na nivou koji će biti dostignut krajem 2007. godine, tj. nakon realizacije ranije potpisanih protokola o povećanju plata; smanjenje subvencija za 5% u odnosu na sredstva predviđena budzetom za 2007. godinu; smanjenje javnih investicija budzeta Republike za više od 10% u odnosu na planirana sredstva u 2007. godini.

Konsolidovani javni prihodi će u narednom periodu zadržati približno isto učešće u BDP (ukoliko se posmatraju javni prihodi bez prihoda od licence), a u istom periodu doći će do smanjenja učešća javnih rashoda. Rezultat ovakvog kretanja javnih prihoda i javnih rashoda je deficit konsolidovanog bilansa sektora države u 2008. godini, uz blagi suficit u poslednje dve godine srednjoročnog perioda.

U narednom periodu nastaviće se fiskalne reforme, koje će obuhvatati poboljšanja poreskog sistema, restrukturiranje javne potrošnje, povećanje transparentnosti javnih finansija, jačanje poreske i carinske administracije i dr.

3. Strukturne reforme

Planirani makroekonomski ciljevi, koji se odnose na visoke stope privrednog rasta, rast izvoza i investicija u fiksni kapital, neće biti ostvarivi ukoliko se ne ubrza proces strukturnih reformi. Najbitniji zadaci u domenu strukturnih reformi biće završetak procesa privatizacije društvenih preduzeća, banaka i osiguravajućih društava, nastavak restrukturiranja i početak privatizacije javnih preduzeća, stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta za razvoj malih i srednjih preduzeća i privlačenje stranih direktnih investicija, kao i nastavak reforme upravljanja javnim finansijama i reforme državne uprave.

Prioritet Vlade u narednom srednjoročnom periodu u javnom sektoru biće sprovođenje preostalih neophodnih mera u javnim preduzećima, kako bi se ova preduzeća osposobila za tržišno poslovanje, a potom i za delimičnu ili potpunu privatizaciju.

Nastavkom sprovođenja strukturnih reformi povećaće se pritisci na tržištu rada, što će usloviti da prioritet ekonomske politike Vlade bude podsticanje razvoja i rasta malih i srednjih preduzeća, kako bi se izvršilo amortizovanje negativnih pritisaka koje izaziva proces strukturnih reformi u privredi. Najveći doprinos promeni negativnog trenda na tržištu rada moglo bi dati privlačenje stranih direktnih grinfild investicija, ali da bi se to ostvarilo neophodno je izvršiti dalje poboljšanje investicionog ambijenta, prvenstveno pravnog sistema.

Upravljanje javnim finansijama se permanentno unapređuje. U narednom periodu akcenat reformi u ovom području biće na jačanju kontrole javnih finansija od strane Državne revizorske institucije, unapređenju sistema srednjoročnog planiranja, smanjivanju rashoda putem reformi penzijskog i drugih sistema socijalnog osiguranja, povećanju efikasnosti naplate poreza i smanjivanju prostora za vršenje poreske evazije. Adekvatnim državnim ulaganjima u infrastrukturu povećaće se konkurentnost Republike Srbije, dati značajan impuls privrednom rastu i omogućiti ostvarivanje utvrđenih strateških ciljeva. Jedan od osnovnih principa na kome će se zasnivati državna ulaganja biće ispravljanje regionalnih dispariteta u pogledu stepena privredne razvijenosti.

Reforma javne uprave za cilj će imati stvaranje efikasne administracije, pri čemu će se reforma zasnivati na principima decentralizacije, depolitizacije, profesionalizacije i racionalizacije.

Adekvatnim koordinisanjem politika, koje se zasnivaju na usvojenim strategijama, omogućiće se ostvarivanje utvrđenih ciljeva i stvaranje uslova za dalji napredak Srbije. Jedna od bitnih karakteristika strukturnih reformi u narednom periodu mora biti brzina njihovog sprovođenja, kako bi se što pre ispravile neravnoteže u privredi i društvu i stvorili neophodni uslovi za ostvarivanje održivog i relativno visokog privrednog rasta i razvoja u narednom srednjoročnom periodu. Izvesno je da troškovi sprovođenja strukturnih reformi u mnogim sektorima u kratkom periodu mogu biti visoki, ali koristi koje će se ostvariti njihovim sprovođenjem treba da doprinesu daljem rastu i razvoju privrede Srbije i društva u celini.

Preuzmite ceo dokument:

Ревидирани меморандум о буџету и економској и фискалној политици за 2008. годину, са пројекцијама за 2009. и 2010. годину, 18. октобар 2007. године

Slične teme

Memorandum o budzetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2008. godinu, sa projekcijama za 2009. i 2010. godinu, 5. jul 2007. godine

Memorandum o budzetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2009. godinu, sa projekcijama za 2010. i 2011. godinu, decembar 2008. godine

Memorandum o budzetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2009 godinu, sa projekcijama za 2010. i 2011. godinu, maj 2008. godine