Čitaj mi

Memorandum o budzetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2008. godinu, sa projekcijama za 2009. i 2010. godinu, 5. jul 2007. godine

Na osnovu člana 14. stav 1. tačka 1) Zakona o budzetskom sistemu (“Službeni glasnik RS“, br. 9/02, 87/02, 61/05 – dr. zakon, 66/05, 101/05 – dr. zakon, 62/06 – dr. zakon, 85/06 i 86/06 – ispravka),

Vlada usvaja

M E M O R A N D U M

O BUDžETU I EKONOMSKOJ I FISKALNOJ POLITICI ZA 2008. GODINU, SA PROJEKCIJAMA ZA 2009. I 2010. GODINU

I. UVOD

1. Makroekonomski okvir

Republika Srbija je u 2006. godini ostvarila značajne makroekonomske rezultate u pogledu privrednog rasta, makroekonomske stabilnosti, rasta izvoza, poboljšanja efikasnosti privrede, priliva stranih direktnih investicija, ali uz visok spoljnotrgovinski deficit i održanje nezaposlenosti na visokom nivou.

Makroekonomska kretanja u 2006. godini obeležena su visokim realnim rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 5,7% i redukcijom inflacije na 6,6%. Pored toga, postignut je značajan rast izvoza od 31,2% i kontinuirani rast deviznih rezervi. Trend visokog rasta privredne aktivnosti i smanjivanja inflacije nastavljen je u 2007. godini. Procena realnog rasta BDP u 2007. godini iznosi 7%, a procena rasta cena na malo 6,5%. Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku rast BDP, u prvom kvartalu 2007. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je 8,7%.

Uzimajući u obzir makroekonomsku stabilnost i proces strukturnog prilagođavanja za period od 2008. do 2010. godine projektovan je realni rast BDP po prosečnoj stopi od 6,3%, sa tendencijom ubrzavanja kako bude odmicao proces restrukturiranja i tranzicije ekonomije. Projekcijom je predviđeno da se trend smanjivanja inflacije nastavi u narednom periodu i da se inflacija svede na procenjenih 4% u 2010. godini. Ostvarivanju projektovane stope rasta BDP najviše će doprineti snažan rast izvoza robe i usluga od 21,9%, prosečno godišnje, i rast investicija od 15,4%, prosečno godišnje. Rast domaćih i stranih investicija je neophodan za modernizaciju privrede, posebno infrastrukture i za podizanje nivoa izvoza kao ključne komponente rasta ekonomije. Na osnovu rasta BDP i investicija u naredne tri godine očekuje se rast zaposlenosti i standarda građana.

Osnovne pretpostavke makroekonomskog okvira za rast i stabilnost srpske privrede u naredne tri godine su:

· Vođenje čvrste fiskalne i monetarne politike, koje stvaraju osnovu za makroekonomsku stabilnost;

· Ubrzanje strukturnih reformi, posebno završetak privatizacije preostalih društvenih preduzeća i ubrzano restrukturiranje i privatizacija državnih preduzeća;

· Jačanje privatnog sektora koji će kreirati nove investicije, izvoz, nova radna mesta i zaposliti radnike koji ostaju bez posla u procesu tranzicije privrede i mlade koji završavaju obrazovni proces;

· Unapređenje poslovne klime i stvaranje konkurentskog ambijenta i uslova za nove investicije i promenu strukture proizvodnje.

Ispunjenje navedenih očekivanja rezultiraće u dominantnom učešću privatnog sektora u ekonomiji nakon privatizacije postojećih i osnivanja novih preduzeća, uspostavljanju celovitog pravnog okvira za funkcionisanje tržišne privrede, kroz donošenje i primenu sistemskih zakona harmonizovanih sa regulativom EU, aktivnoj ulozi Vlade u vođenju ekonomske politike i poboljšanju poslovnog ambijenta i kredibiliteta zemlje.

2. Fiskalna politika

U Republici Srbiji, u periodu od 2001. do 2006. godine, izvršena je sveobuhvatna reforma javnih finansija, donošenjem novog zakonodavnog okvira i izgradnjom novih i modernizacijom postojećih institucija. Sprovedene fiskalne reforme ključno su doprinele uspostavljanju makroekonomske stabilnosti i stvaranju pogodnih uslova za investiranje i rast privrede Srbije.

Međutim, u drugoj polovini 2006. godine, značajno je povećana javna potrošnja, čime je napravljeno odstupanje od čvrste fiskalne politike koja je realizovana od sredine 2004. godine. Osim toga u drugoj polovini 2006. godine potpisani su protokoli i ugovori i doneti su zakoni na osnovu kojih je značajno povećan nivo javne potrošnje u 2007. godini, dok su prihodi smanjeni. Procenjuje se da je prvenstveno usled navedenih mera učešće konsolidovanih javnih rashoda u BDP u 2007. godini povećano u odnosu na prethodnu godinu za 3,3 procentna poena, dok je neto rezultat (suficit / deficit) pogoršan za oko 2,2 procentna poena BDP. Rezultat ekspanzivne fiskalne politike, u kombinaciji sa prekomernim rastom zarada i kreditnom ekspanzijom, je ubrzan rast domaće tražnje, počev od poslednjeg kvartala 2006. godine. Ekspanzija tražnje je najvećim delom preneta na povećanje spoljnotrgovinskog deficita, a u manjoj meri je “povukla” domaću privrednu aktivnost, dok su cene ostale stabilne. S obzirom na to da je ostvareni nivo spoljnotrgovinskog deficita dugoročno neodrživ, neophodno je preduzeti miks mera za njegovo smanjenje. U tome ključnu ulogu ima fiskalna politika, ali je važan i doprinos politike zarada, monetarne politike i politike kursa.

Smanjenje spoljnotrgovinskog deficita zahteva snažno fiskalno prilagođavanje u 2008. godini kroz smanjenje učešća javnih rashoda u BDP za 1,5 do 2 procentna poena. Planirano je da se i u 2009. godini učešće javnih rashoda u BDP smanji za dodatnih 0,5% BDP. Cilj planiranog fiskalnog prilagođavanja je smanjivanje visokog spoljnotrgovinskog deficita, preko smanjivanja domaće tražnje.

Ključne mere za smanjenje javne potrošnje u odnosu na BDP su: zamrzavanje fonda plata budzetskih korisnika tokom cele 2008. godine na nivou koji će biti dostignut u novembru 2007. godine tj. nakon realizacije ranije potpisanih protokola o povećanju plata; smanjenje rashoda za robe i usluge budzeta Republike za 10% u odnosu na sredstva koja su predviđena budzetom za 2007. godinu; smanjenje subvencija za 5% u odnosu na sredstva predviđena budzetom za 2007. godinu; smanjenje javnih investicija budzeta Republike za oko 20% u odnosu na planirana sredstva u 2007. godini.

Konsolidovani javni prihodi će u narednom periodu zadržati približno isto učešće u BDP, a u istom periodu doći će do smanjenja učešća javnih rashoda. Rezultat ovakvog kretanja javnih prihoda i javnih rashoda je izbalansiranost konsolidovanog bilansa sektora države u 2008. godini, uz blagi suficit u poslednje dve godine srednjoročnog perioda.

U narednom periodu nastaviće se fiskalne reforme koje će obuhvatati poboljšanja poreskog sistema, restrukturiranje javne potrošnje, povećanje transparentnosti javnih finansija, jačanje poreske i carinske administracije i dr.

3. Strukturne reforme

Planirani makroekonomski ciljevi, koji se odnose na visoke stope privrednog rasta, rast izvoza i investicija u fiksni kapital neće biti ostvarivi ukoliko se ne nastavi proces strukturnih reformi. Najbitniji zadaci u domenu strukturnih reformi biće završetak procesa privatizacije društvenih preduzeća, banaka i osiguravajućih društava, nastavak restrukturiranja i početak privatizacije javnih preduzeća, stvaranje povoljnog poslovnog ambijenta za razvoj malih i srednjih preduzeća i privlačenje stranih direktnih investicija, kao i nastavak reforme upravljanja javnim finansijama i reforme državne uprave.

Prioritet rada Vlade u narednom periodu u javnom sektoru biće sprovođenje preostalih neophodnih mera u javnim preduzećima, kako bi se ova preduzeća osposobila za tržišno poslovanje, a potom i za delimičnu ili potpunu privatizaciju.

Nastavkom sprovođenja strukturnih reformi povećaće se pritisci na tržištu rada, te će neophodan zadatak politike Vlade biti podsticanje razvoja i rasta malih i srednjih preduzeća, kako bi se izvršilo amortizovanje negativnih pritisaka koje izaziva proces strukturnih reformi u privredi. Najveći doprinos promeni negativnog trenda na tržištu rada moglo bi dati privlačenje stranih direktnih grinfild investicija, ali da bi se to ostvarilo neophodno je izvršiti dalje poboljšanje investicionog ambijenta, prvenstveno pravnog sistema.

Upravljanje javnim finansijama se permanentno unapređuje. U narednom periodu akcenat reformi u ovom području biće na jačanju kontrole javnih finansija osnivanjem Državne revizorske institucije, unapređenju sistema srednjoročnog planiranja, smanjivanju rashoda putem reformi penzijskog i drugih sistema socijalnog osiguranja, povećanju efikasnosti naplate poreza i smanjivanju prostora za vršenje poreske evazije. Adekvatnim državnim ulaganjima u infrastrukturu povećaće se konkurentnost Republike Srbije, dati značajan impuls privrednom rastu i omogućiti ostvarivanje zacrtanih strateških ciljeva. Jedan od osnovnih principa na kome će se zasnivati državna ulaganja biće ispravljanje regionalnih dispariteta u pogledu stepena privredne razvijenosti.

Reforma javne uprave će za cilj imati stvaranje efikasne administracije, pri čemu će se reforma zasnivati na principima decentralizacije, depolitizacije, profesionalizacije i racionalizacije.

Adekvatnim koordinisanjem politika, koje se zasnivaju na ranije usvojenim strategijama omogućiće se ostvarivanje utvrđenih ciljeva i stvaranje uslova za dalji napredak Republike Srbije. Jedna od bitnih karakteristika strukturnih reformi u narednom periodu mora biti brzina njihovog sprovođenja, kako bi se što pre ispravile neravnoteže u privredi i društvu i stvorili neophodni uslovi za ostvarivanje održivog i relativno visokog privrednog rasta i razvoja u narednom srednjoročnom periodu. Izvesno je da troškovi sprovođenja strukturnih reformi u mnogim sektorima u kratkom periodu mogu biti visoki, ali koristi koje će se ostvariti njihovim sprovođenjem treba da doprinesu daljem rastu i razvoju srpske privrede i društva u celini.

Preuzmite ceo dokument:

Меморандум о буџету и економској и фискалној политици за 2008. годину, са пројекцијама за 2009. и 2010. годину, 5. јул 2007. године

Slične teme

Revidirani memorandum o budzetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2008. godinu, sa projekcijama za 2009. i 2010. godinu, 18. oktobar 2007. godine

Memorandum o budzetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2009. godinu, sa projekcijama za 2010. i 2011. godinu, decembar 2008. godine

Memorandum o budzetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2009 godinu, sa projekcijama za 2010. i 2011. godinu, maj 2008. godine