Читај ми

Закон о антикорупцијској агенцији ускоро пред Владом Србије

Секретар Министарства финансија и економије и представник Србије у Антикорупцијској иницијативи Пакта за стабилност (СПАИ) Александра Дрецун, недавно је у интервјуу за сајт агенције Бета „Чисте руке“, говорила о Нацрту закона о антикорупцијској агенцији и акционом плану са националном стратегијом за борбу против корупције. Интервју преносимо у целости.

Власти у Србији припремиле су Нацрт закона о антикорупцијској агенцији, по којем ће агенција деловати на превенцији корупције и едукацији грађана. После бројних препорука светских експерата, и на основу искустава других земаља, започет је рад и на другом моделу закона, по коме би деловање агенције било проширено и на трећу област – спровођење закона, односно репресивни елемент.

Александра Дрецун каже да ће се ускоро пред Владом Србије наћи оба модела, после чега ће следити широка јавна расправа уз компаративну анализу и аргументе за и против.

Став Министарства финансија и економије је да је, за почетак, довољно превентивно и едукативно деловање, али ће у нацрт закона бити унет и трећи елемент – кажњавање, на основу бројних препорука Светске банке и међународних експерата, каже она.

Према њеним очекивањима, предлог закона би могао да уђе у скупштинску процедуру у првих неколико месеци ове године, пошто постоји апсолутна политичка воља и спремност за оснивање агенције за борбу против корупције. Проблем ће, међутим, представљати време, пошто се у скупштинској процедури већ налази на десетине важних реформских закона, тако да се не зна када би закон о агенцији могао да буде изгласан.

Посао који чека агенцију веома је велики и дугорочан, за шта је потребна подршка свих министарстава, а пре свега јавности, грађана. Александра Дрецун каже да је веома тешко на једном месту, посебно када је земља у транзицији, остварити сва три елемента – едукацију, превенцију и репресију, иако се основ за борбу против корупције – поверење грађана – стиче уз добру едукацију и казњавање. Искуства са више семинара посвећених борби против корупције, доводе до закључка да је репресивни елемент нужан и да се без њега не може изаћи на крај са корупцијом.

„Наше опредељење је да користимо све време које нам је на располагању и припремамо читав пакет закона који треба да делују превентивно. То су закони о финансирању политичких партија, о спречавању конфликта личних интереса, као и национална стратегија која подразумева оснивање агенције, односно одређивање јасних циљева“, каже Дрецун, наводећи да је корупција проблем који захвата све ресоре – и јавну службу и државну администрацију и превенцију. Према њеним речима, корупција је често предуслов за организовани криминал и увлачење власти у организовани криминал. Зато, борба против организованог криминала подразумева прекидање тих ланаца повезаности криминалаца са било којим делом државе.

У Министарству финансија припремљен је прецизан акциони план, уз националну стратегију за борбу против корупције, у којем су предвиђене надлежности ресорних министара. Циљ је смањивање институционалних могућности за корупцију које постоје у процедурама, прописима, начинима на који се ради.

Дрецун напомиње да је за видљив помак у борби против корупције потребно више година. За почетак, потребно је време за изгласавање закона који треба да делују превентивно, неколико година за стицање поверења и окупљање људи који ће на томе радити непрекидно. Према њеним речима, не може се водити борба против корупције док грађани не схвате њену суштину, на бази примера и доказаних случајева. Грађани морају да схвате да је корупција зло које нагриза читав економски и друштвени систем, да је основа сиромашења и да морају знати који су начини за остваривање њихових права, без плаћања услуге.

Уз помоћ медија и цивилног друштва, Министарство финансија ће ускоро покренути пројекат како би упознали грађане Србије са тим шта је све корупција, односно на које све начине они могу да учествују у тој борби. Истовремено, на локалном нивоу, почеће образовање службеника који по природи свог посла могу да учествују у корупцији. Све то треба да прати стављање на „црну листу“ оних који мисле да су грађани глупи и да нису обавештени да је непотребно да два пута плаћају једну те исту услугу.

Александра Дрецун каже да је охрабрујући број људи који се већ сада јављају антикорупцијским тимовима и који су спремни да изађу из анонимности и да именом и презименом дају изјаву о томе да су учествовали или да им је понуђено учешће у корупцији. На тај начин су већ хапшени људи из разних професија – лекари, полицајци, адвокати, порезници, цариници… Лјудима је доста свега и зато треба искористити тај тренутак и кренути у општу реформу прописа, утврдити механизме контроле. Претходно је потребна анализа тренутног стања.

Оснивање агенције за борбу против корупције обавеза је према Пакту за стабилност, а на институционално организовање обавезује и низ резолуција које је прихватила Југославија, односно Србија.

Агенција за борбу против корупције мора да сарађује са полицијом, Министарством правде, као и са свима који на неки начин имају утицаја при доношењу прописа. Независни експерти из агенције треба да пажљиво разматрају сваки пропис који има везе са процедурама, дозволама, овлашћењима, надлежностима. Затим, треба да осматрају, делују саветодавно и помажу при реформи законодавства и његовој примени. Према речима Александре Дрецун, паралелно је потребно обезбедити довољан увид јавности, до мере до које то не задире у државну тајну.

Јавна расправа о Нацрту закона о агенцији треба да одговори и укаже на најбоље решење за контролу њеног рада. Према светским искуствима, независне агенције одговарају различитим органима, у зависности од правног система – неке одговарају председнику, неке влади, а неке директно парламенту, уз обавезну интерну контролу.

„У борбу против корупције треба да буду укључени сви надлежни органи, а суштина је координација њиховог рада. Најбоље је већ постојеће људе у државним органима обучити за борбу против корупције“, каже Дрецун, наводећи да је веома важно добро одмерити и не створити сукоб институција. „Зато користимо ово време да још једном све извагамо, припремимо компаративну анализу уз сва сазнања која смо добили од експерата и препоруке, и да на једној од седница Владе Србије још једном размотримо како то урадити на најбољи начин“, навела је она. Дрецунова је још рекла да у систему већ имамо све елементе које само треба добро ускладити и на бољи начин повезати министарства. „Имамо добре кадрове, треба им дати добар материјал који ће касније имплементирати и саветовати их“.

„Закони који су у припреми, а који треба да делују превентивно морају да буду изузетно прецизни и не смеју да дозволе различита тумачења, на пример о томе шта је сукоб интереса, или каква правила важе за јавне набавке. Најгоре што може да се деси је ситуација у којој се не зна тачно шта је исправно, не зна се шта се сматра неморалним и неетичним и шта је професионално. Зато су сви потенцијално криви и стога је важно добро поставити правила, посебно у ситуацијама великих реформи, када много младих људи долази у администрацију. Уз то, треба да постоје и кодекси понашања, а све, у перспективи, треба да координира агенција“, рекла је Александра Дрецун.

Сличне теме

Издавање фискалних рачуна обавезно

Ускоро расписивање конкурса за доделу кредита за незапослене

До средине године усвајање Стратегије за подстицање извоза