Zakon o antikorupcijskoj agenciji uskoro pred Vladom Srbije

Sekretar Ministarstva finansija i ekonomije i predstavnik Srbije u Antikorupcijskoj inicijativi Pakta za stabilnost (SPAI) Aleksandra Drecun, nedavno je u intervjuu za sajt agencije Beta „Čiste ruke“, govorila o Nacrtu zakona o antikorupcijskoj agenciji i akcionom planu sa nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije. Intervju prenosimo u celosti.

Vlasti u Srbiji pripremile su Nacrt zakona o antikorupcijskoj agenciji, po kojem će agencija delovati na prevenciji korupcije i edukaciji građana. Posle brojnih preporuka svetskih eksperata, i na osnovu iskustava drugih zemalja, započet je rad i na drugom modelu zakona, po kome bi delovanje agencije bilo prošireno i na treću oblast – sprovođenje zakona, odnosno represivni element.

Aleksandra Drecun kaže da će se uskoro pred Vladom Srbije naći oba modela, posle čega će slediti široka javna rasprava uz komparativnu analizu i argumente za i protiv.

Stav Ministarstva finansija i ekonomije je da je, za početak, dovoljno preventivno i edukativno delovanje, ali će u nacrt zakona biti unet i treći element – kažnjavanje, na osnovu brojnih preporuka Svetske banke i međunarodnih eksperata, kaže ona.

Prema njenim očekivanjima, predlog zakona bi mogao da uđe u skupštinsku proceduru u prvih nekoliko meseci ove godine, pošto postoji apsolutna politička volja i spremnost za osnivanje agencije za borbu protiv korupcije. Problem će, međutim, predstavljati vreme, pošto se u skupštinskoj proceduri već nalazi na desetine važnih reformskih zakona, tako da se ne zna kada bi zakon o agenciji mogao da bude izglasan.

Posao koji čeka agenciju veoma je veliki i dugoročan, za šta je potrebna podrška svih ministarstava, a pre svega javnosti, građana. Aleksandra Drecun kaže da je veoma teško na jednom mestu, posebno kada je zemlja u tranziciji, ostvariti sva tri elementa – edukaciju, prevenciju i represiju, iako se osnov za borbu protiv korupcije – poverenje građana – stiče uz dobru edukaciju i kaznjavanje. Iskustva sa više seminara posvećenih borbi protiv korupcije, dovode do zaključka da je represivni element nužan i da se bez njega ne može izaći na kraj sa korupcijom.

„Naše opredeljenje je da koristimo sve vreme koje nam je na raspolaganju i pripremamo čitav paket zakona koji treba da deluju preventivno. To su zakoni o finansiranju političkih partija, o sprečavanju konflikta ličnih interesa, kao i nacionalna strategija koja podrazumeva osnivanje agencije, odnosno određivanje jasnih ciljeva“, kaže Drecun, navodeći da je korupcija problem koji zahvata sve resore – i javnu službu i državnu administraciju i prevenciju. Prema njenim rečima, korupcija je često preduslov za organizovani kriminal i uvlačenje vlasti u organizovani kriminal. Zato, borba protiv organizovanog kriminala podrazumeva prekidanje tih lanaca povezanosti kriminalaca sa bilo kojim delom države.

U Ministarstvu finansija pripremljen je precizan akcioni plan, uz nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije, u kojem su predviđene nadležnosti resornih ministara. Cilj je smanjivanje institucionalnih mogućnosti za korupciju koje postoje u procedurama, propisima, načinima na koji se radi.

Drecun napominje da je za vidljiv pomak u borbi protiv korupcije potrebno više godina. Za početak, potrebno je vreme za izglasavanje zakona koji treba da deluju preventivno, nekoliko godina za sticanje poverenja i okupljanje ljudi koji će na tome raditi neprekidno. Prema njenim rečima, ne može se voditi borba protiv korupcije dok građani ne shvate njenu suštinu, na bazi primera i dokazanih slučajeva. Građani moraju da shvate da je korupcija zlo koje nagriza čitav ekonomski i društveni sistem, da je osnova siromašenja i da moraju znati koji su načini za ostvarivanje njihovih prava, bez plaćanja usluge.

Uz pomoć medija i civilnog društva, Ministarstvo finansija će uskoro pokrenuti projekat kako bi upoznali građane Srbije sa tim šta je sve korupcija, odnosno na koje sve načine oni mogu da učestvuju u toj borbi. Istovremeno, na lokalnom nivou, počeće obrazovanje službenika koji po prirodi svog posla mogu da učestvuju u korupciji. Sve to treba da prati stavljanje na „crnu listu“ onih koji misle da su građani glupi i da nisu obavešteni da je nepotrebno da dva puta plaćaju jednu te istu uslugu.

Aleksandra Drecun kaže da je ohrabrujući broj ljudi koji se već sada javljaju antikorupcijskim timovima i koji su spremni da izađu iz anonimnosti i da imenom i prezimenom daju izjavu o tome da su učestvovali ili da im je ponuđeno učešće u korupciji. Na taj način su već hapšeni ljudi iz raznih profesija – lekari, policajci, advokati, poreznici, carinici… Ljudima je dosta svega i zato treba iskoristiti taj trenutak i krenuti u opštu reformu propisa, utvrditi mehanizme kontrole. Prethodno je potrebna analiza trenutnog stanja.

Osnivanje agencije za borbu protiv korupcije obaveza je prema Paktu za stabilnost, a na institucionalno organizovanje obavezuje i niz rezolucija koje je prihvatila Jugoslavija, odnosno Srbija.

Agencija za borbu protiv korupcije mora da sarađuje sa policijom, Ministarstvom pravde, kao i sa svima koji na neki način imaju uticaja pri donošenju propisa. Nezavisni eksperti iz agencije treba da pažljivo razmatraju svaki propis koji ima veze sa procedurama, dozvolama, ovlašćenjima, nadležnostima. Zatim, treba da osmatraju, deluju savetodavno i pomažu pri reformi zakonodavstva i njegovoj primeni. Prema rečima Aleksandre Drecun, paralelno je potrebno obezbediti dovoljan uvid javnosti, do mere do koje to ne zadire u državnu tajnu.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o agenciji treba da odgovori i ukaže na najbolje rešenje za kontrolu njenog rada. Prema svetskim iskustvima, nezavisne agencije odgovaraju različitim organima, u zavisnosti od pravnog sistema – neke odgovaraju predsedniku, neke vladi, a neke direktno parlamentu, uz obaveznu internu kontrolu.

„U borbu protiv korupcije treba da budu uključeni svi nadležni organi, a suština je koordinacija njihovog rada. Najbolje je već postojeće ljude u državnim organima obučiti za borbu protiv korupcije“, kaže Drecun, navodeći da je veoma važno dobro odmeriti i ne stvoriti sukob institucija. „Zato koristimo ovo vreme da još jednom sve izvagamo, pripremimo komparativnu analizu uz sva saznanja koja smo dobili od eksperata i preporuke, i da na jednoj od sednica Vlade Srbije još jednom razmotrimo kako to uraditi na najbolji način“, navela je ona. Drecunova je još rekla da u sistemu već imamo sve elemente koje samo treba dobro uskladiti i na bolji način povezati ministarstva. „Imamo dobre kadrove, treba im dati dobar materijal koji će kasnije implementirati i savetovati ih“.

„Zakoni koji su u pripremi, a koji treba da deluju preventivno moraju da budu izuzetno precizni i ne smeju da dozvole različita tumačenja, na primer o tome šta je sukob interesa, ili kakva pravila važe za javne nabavke. Najgore što može da se desi je situacija u kojoj se ne zna tačno šta je ispravno, ne zna se šta se smatra nemoralnim i neetičnim i šta je profesionalno. Zato su svi potencijalno krivi i stoga je važno dobro postaviti pravila, posebno u situacijama velikih reformi, kada mnogo mladih ljudi dolazi u administraciju. Uz to, treba da postoje i kodeksi ponašanja, a sve, u perspektivi, treba da koordinira agencija“, rekla je Aleksandra Drecun.