Вујовић: Враћање јавног дуга није угрожено
“Враћање јавног дуга неће бити угрожено, а држава ће се убудуће више задуживати у динарима на финансијском тржишту, тако да ће учешће динарског дела јавног дуга бити повећано са садашњих 22 одсто на 40 одсто јавног дуга на дуги рок”, изјавио је министар финансија Душан Вујовић.
Он је на конференцији за новинаре навео и да је јавни дуг Србије достигао 22,7 милијарди евра или 70,9 одсто бруто домаћег производа (БДП) на крају 2014. године. Јавни дуг ће наставити да расте и у 2016. , навео је министар, када ће достићи 79 одсто БДП-а, а онда ће почети да пада захваљујући мерама фискалне консолидације.
Министар финансија је рекао да је, услед великих померања курсева валута на светском финансијском тржисту, поготово услед раста долара према евру, дошло до повећања јавног дуга, иако је доларски део дуга у протеклих четири месеца повећан свега за око 100 милиона долара и тренутно износи око 8,7 милијарди долара.
Србија ће до уласка у чланство ЕУ задовољити критеријуме јавног дуга и дефицита из Мастрихта, које важе за све чланице Уније, рекао је Вујовић и подсетио да по критеријуму из Мастрихта чланице ЕУ морају да имају фискални дефицит испод три одсто БДП-а.
“Наставља се тенденција смањења каматних стопа на државне хартије од вредности, са којима се држава задужује на домаћем финансијском тржишту, као и тренд продужења рочности дуга,” рекао је Вујовић.
Повећава се задуживање у дугорочним изворима финансирања, оценио је Вујовић и навео да се ради о продаји државних обвезница са роком доспећа од три, пет, седам и 10 година, при чему су данас каматне стопе ниже од три до пет процентних поена у односу на ниво од пре три године.
Вујовић је истакао да када инвеститор улаже у државне хартије од вредности са роком доспећа од 7 или 10 година, то је знак поверења у актуелну владу и домаће финансијске институције.
Коментаришући емисију седмогодишњих динарских државних обвезница од 3. фебруара, Вујовић је рекао да је 35 милијарди динара прикупљено по камати од 12,34 одсто и то је далеко повољније од спољног задуживања и то на рок од седам година, а некада нисмо могли да ту камату постигнемо на рочности хартија од вредности од три месеца.
„Србија прелази из краткорочних у дугорочне ХОВ са нижом каматом и искористиће повољне камате на задуживаје у еврима“, најавио је Вујовић.
Говорећи о дефициту буџету, Вујовић је навео да се очекује да у првом кварталу ове године дефицит буџета буде далеко мањи него што је планирано Законом о буџету, а у прилог томе навео је податке из јануара.
Суфицит буџета у јануару ове године је износио више од 13 милијарди динара, што је скоро 20 милијарди динара више у односу на процењени дефицит од пет милијарди динара, навео је министар финансија.
Вујовић је подсетио да је у програму са ММФ-ом договорено да дефицит буџета за први квартал 2015. године износи 55 милиајрди динара, „а ми стартујемо са суфицитом од преко 13 милијарди динара“.
Говорећи о кретању дефицита опште државе у 2014. години, Вујовић је рекао да је влада имала лоше процене, али срећом у позитивном смислу и подсетио је да када је он преузео функцију министра финансија предвиђало се да ће дефицит достићи девет одсто БДП-а, а званични подаци за 2014. године говоре да је дефицит износио 6,6 одсто БДП-а.