Vujović: Vraćanje javnog duga nije ugroženo
“Vraćanje javnog duga neće biti ugroženo, a država će se ubuduće više zaduživati u dinarima na finansijskom tržištu, tako da će učešće dinarskog dela javnog duga biti povećano sa sadašnjih 22 odsto na 40 odsto javnog duga na dugi rok”, izjavio je ministar finansija Dušan Vujović.
On je na konferenciji za novinare naveo i da je javni dug Srbije dostigao 22,7 milijardi evra ili 70,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na kraju 2014. godine. Javni dug će nastaviti da raste i u 2016. , naveo je ministar, kada će dostići 79 odsto BDP-a, a onda će početi da pada zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije.
Ministar finansija je rekao da je, usled velikih pomeranja kurseva valuta na svetskom finansijskom tržistu, pogotovo usled rasta dolara prema evru, došlo do povećanja javnog duga, iako je dolarski deo duga u proteklih četiri meseca povećan svega za oko 100 miliona dolara i trenutno iznosi oko 8,7 milijardi dolara.
Srbija će do ulaska u članstvo EU zadovoljiti kriterijume javnog duga i deficita iz Mastrihta, koje važe za sve članice Unije, rekao je Vujović i podsetio da po kriterijumu iz Mastrihta članice EU moraju da imaju fiskalni deficit ispod tri odsto BDP-a.
“Nastavlja se tendencija smanjenja kamatnih stopa na državne hartije od vrednosti, sa kojima se država zadužuje na domaćem finansijskom tržištu, kao i trend produženja ročnosti duga,” rekao je Vujović.
Povećava se zaduživanje u dugoročnim izvorima finansiranja, ocenio je Vujović i naveo da se radi o prodaji državnih obveznica sa rokom dospeća od tri, pet, sedam i 10 godina, pri čemu su danas kamatne stope niže od tri do pet procentnih poena u odnosu na nivo od pre tri godine.
Vujović je istakao da kada investitor ulaže u državne hartije od vrednosti sa rokom dospeća od 7 ili 10 godina, to je znak poverenja u aktuelnu vladu i domaće finansijske institucije.
Komentarišući emisiju sedmogodišnjih dinarskih državnih obveznica od 3. februara, Vujović je rekao da je 35 milijardi dinara prikupljeno po kamati od 12,34 odsto i to je daleko povoljnije od spoljnog zaduživanja i to na rok od sedam godina, a nekada nismo mogli da tu kamatu postignemo na ročnosti hartija od vrednosti od tri meseca.
„Srbija prelazi iz kratkoročnih u dugoročne HOV sa nižom kamatom i iskoristiće povoljne kamate na zaduživaje u evrima“, najavio je Vujović.
Govoreći o deficitu budzetu, Vujović je naveo da se očekuje da u prvom kvartalu ove godine deficit budzeta bude daleko manji nego što je planirano Zakonom o budzetu, a u prilog tome naveo je podatke iz januara.
Suficit budzeta u januaru ove godine je iznosio više od 13 milijardi dinara, što je skoro 20 milijardi dinara više u odnosu na procenjeni deficit od pet milijardi dinara, naveo je ministar finansija.
Vujović je podsetio da je u programu sa MMF-om dogovoreno da deficit budzeta za prvi kvartal 2015. godine iznosi 55 miliajrdi dinara, „a mi startujemo sa suficitom od preko 13 milijardi dinara“.
Govoreći o kretanju deficita opšte države u 2014. godini, Vujović je rekao da je vlada imala loše procene, ali srećom u pozitivnom smislu i podsetio je da kada je on preuzeo funkciju ministra finansija predviđalo se da će deficit dostići devet odsto BDP-a, a zvanični podaci za 2014. godine govore da je deficit iznosio 6,6 odsto BDP-a.