Србија наставља чланство у свим међународним финансијским организацијама
Министар финансија у Влади Републике Србије Млађан Динкић изјавио је данас да је са представницима Владе Црне Горе начелно договорено да Србија настави чланства у свим међународним финансијским организацијама, и то са пуном квотом и постојећим чланским улогом.
Динкић је на конференцији за новинаре објаснио да би то значило да Србија наставља чланство у Светској банци, Међународном монетарном фонду (ММФ), Европској банци за обнову и развој (ЕБРД) и Развојној банци Савета Европе, уз напомену да је тај начелни договор постигнут јуче у Подгорици, а да ће га владе Србије и Црне Горе разматрати следеће недеље.
Он је навео пример да квота у ММФ-у износи око 700 милиона долара и додао да је Црна Гора једино партиципирала у ЕБРД-у са 260.000 долара, 2000. и 2001. године, и да ће тај износ Србија рефундирати Црној Гори.
Према његовим речима, током састанка у Подгорици постигнут је договор о томе да се отвори питање сукцесије бивше СФРЈ, односно питање поделе девизних резерви бивше Народне банке СФРЈ, при чему је подсетио на то да је СРЈ у сукцесији добила 38 одсто девизних резерви које су биле замрзнуте током санкција.
Од тог износа Црној Гори припада 5,88 одсто од око 564 милиона долара, односно око 33 милиона долара, а тај износ ће бити умањен за 2,5 милиона долара колико аеродром у Београду потражује од подгоричког аеродрома, рекао је Динкић.
Такође, договорено је да се у пакету реши и проблем чланства у међународним организацијама и поделе финансијске имовине, на коју Црна Гора има право јер је и она доприносила стварању девизних резерви СФРЈ.
Динкић је напоменуо да замрзнутих средстава бивше СФРЈ има и у Швајцарској, о чему се још воде преговори држава сукцесора.
Подела дугова, урађена 2002. године, биће оснажена новим споразумом, тако да ће Црна Гора плаћати оне које је раније преузела, што ће чинити и Србија са својим дуговима, а то важи и за клириншке дугове и потраживања, објаснио је министар финансија и додао да Црна Гора укупно преузима да плати 728 милиона долара спољног дуга бивше СРЈ.
Динкић је најавио да ће Србија од Париског клуба поверилаца затражити условни отпис дуга од приближно милијарду долара како би се тај новац искористио за завршетак аутопута на Коридору 10.
Он је прецизирао да ће од кредитора Париског клуба, међу којима је и Аустрија, бити затражен условни отпис до милијарду долара садашњег дуга Србије да би се тај новац искористио за завршетак Коридора 10 на југу – аутопута од Лесковца до границе са Македонијом и од Ниша до границе са Бугарском.
Министар је објаснио да условни отпис дуга Париском клубу значи да би Србија, уместо да плаћа камату и главницу тог дуга, тај новац усмерила у изградњу дела Коридора 10, који превазилази регионални значај.
Он је навео да је о томе већ разговарао са грчким министром спољних послова Дором Бакојани у Атини и да је она, као и Светска банка, подржала ту иницијативу, и изразио очекивање да ће дипломатска активност о том питању бити интензивирана, с обзиром на то да је о тој иницијативи постигнут консезус председника Србије и председника Владе Србије.
Динкић је рекао да ће, између осталог, то бити једна од тема његовог разговора са министром иностраних послова Аустрије Урсулом Пласник, која долази у званичну посету Београду.
Према његовим речима, Европи је у интересу да се што пре заврши Коридор 10, а Влада је већ расписала концесију за северни део аутопута од Суботице до Новог Сада.