Srbija nastavlja članstvo u svim međunarodnim finansijskim organizacijama

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Mlađan Dinkić izjavio je danas da je sa predstavnicima Vlade Crne Gore načelno dogovoreno da Srbija nastavi članstva u svim međunarodnim finansijskim organizacijama, i to sa punom kvotom i postojećim članskim ulogom.

Dinkić je na konferenciji za novinare objasnio da bi to značilo da Srbija nastavlja članstvo u Svetskoj banci, Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) i Razvojnoj banci Saveta Evrope, uz napomenu da je taj načelni dogovor postignut juče u Podgorici, a da će ga vlade Srbije i Crne Gore razmatrati sledeće nedelje.

On je naveo primer da kvota u MMF-u iznosi oko 700 miliona dolara i dodao da je Crna Gora jedino participirala u EBRD-u sa 260.000 dolara, 2000. i 2001. godine, i da će taj iznos Srbija refundirati Crnoj Gori.

Prema njegovim rečima, tokom sastanka u Podgorici postignut je dogovor o tome da se otvori pitanje sukcesije bivše SFRJ, odnosno pitanje podele deviznih rezervi bivše Narodne banke SFRJ, pri čemu je podsetio na to da je SRJ u sukcesiji dobila 38 odsto deviznih rezervi koje su bile zamrznute tokom sankcija.

Od tog iznosa Crnoj Gori pripada 5,88 odsto od oko 564 miliona dolara, odnosno oko 33 miliona dolara, a taj iznos će biti umanjen za 2,5 miliona dolara koliko aerodrom u Beogradu potražuje od podgoričkog aerodroma, rekao je Dinkić.

Takođe, dogovoreno je da se u paketu reši i problem članstva u međunarodnim organizacijama i podele finansijske imovine, na koju Crna Gora ima pravo jer je i ona doprinosila stvaranju deviznih rezervi SFRJ.

Dinkić je napomenuo da zamrznutih sredstava bivše SFRJ ima i u Švajcarskoj, o čemu se još vode pregovori država sukcesora.

Podela dugova, urađena 2002. godine, biće osnažena novim sporazumom, tako da će Crna Gora plaćati one koje je ranije preuzela, što će činiti i Srbija sa svojim dugovima, a to važi i za klirinške dugove i potraživanja, objasnio je ministar finansija i dodao da Crna Gora ukupno preuzima da plati 728 miliona dolara spoljnog duga bivše SRJ.

Dinkić je najavio da će Srbija od Pariskog kluba poverilaca zatražiti uslovni otpis duga od približno milijardu dolara kako bi se taj novac iskoristio za završetak autoputa na Koridoru 10.

On je precizirao da će od kreditora Pariskog kluba, među kojima je i Austrija, biti zatražen uslovni otpis do milijardu dolara sadašnjeg duga Srbije da bi se taj novac iskoristio za završetak Koridora 10 na jugu – autoputa od Leskovca do granice sa Makedonijom i od Niša do granice sa Bugarskom.

Ministar je objasnio da uslovni otpis duga Pariskom klubu znači da bi Srbija, umesto da plaća kamatu i glavnicu tog duga, taj novac usmerila u izgradnju dela Koridora 10, koji prevazilazi regionalni značaj.

On je naveo da je o tome već razgovarao sa grčkim ministrom spoljnih poslova Dorom Bakojani u Atini i da je ona, kao i Svetska banka, podržala tu inicijativu, i izrazio očekivanje da će diplomatska aktivnost o tom pitanju biti intenzivirana, s obzirom na to da je o toj inicijativi postignut konsezus predsednika Srbije i predsednika Vlade Srbije.

Dinkić je rekao da će, između ostalog, to biti jedna od tema njegovog razgovora sa ministrom inostranih poslova Austrije Ursulom Plasnik, koja dolazi u zvaničnu posetu Beogradu.

Prema njegovim rečima, Evropi je u interesu da se što pre završi Koridor 10, a Vlada je već raspisala koncesiju za severni deo autoputa od Subotice do Novog Sada.