Саопштење уз макроекономске и фискалне податке – октобар 2014. године

У периоду јануар – октобар 2014. године остварен је дефицит буџета Републике у висини од 139,8 млрд динара (у табели 4. дефицит на нивоу Републике износи 149,7 млрд динара с обзиром да су укључени расходи из пројектних зајмова који нису део буџета, али припадају нивоу Републике). У октобру је, други пут ове године, забележен суфицит од 0,3 млрд динара. Приходи су остварени у износу од 79,3 млрд динара, а расходи су извршени у износу од 79,1 млрд динара. Треба напоменути да овај извештај не укључује приходе и расходе индиректних корисника буџета.

Порески приходи износили су 70,2 млрд динара, непорески приходи 9 млрд динара, а донације 0,2 млрд динара. Највећи приход, као и обично, забележен је по основу ПДВ и износи 42,7 млрд динара. У октобру се плаћају тромесечне обавезе по овом основу тако да је и приход знатно виши него у претходна два месеца. Поред тога у октобру је забележен рекордни прилив по основу увозне компоненте ПДВ у износу од 28,8 млрд динара. Приход од акциза износио је 15,0 млрд динара уз напомену да је извршен повраћај акциза на нафтне деривате у износу од 3,6 млрд динара. Осталe категорије пореских прихода, као и непорески, наплаћени су у складу са очекивањима за октобар.

На расходној страни извршење расхода за камате је знатно ниже него у септембру с обзиром да су се тада плаћале обавезе по основу еврообвезница и дуга за Париски клуб поверилаца. Највећи део расхода чине трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања (ООСО) и плате. Трансфери ООСО износили су 19,3 млрд динара, а највећи део се односи на пензије и износи 18,2 млрд динара. На исплату плата запосленима утрошено је 20,5 млрд динара.

У октобру, на нивоу опште државе, забележен је дефицит у износу од 1,9 млрд динара док је од почетка године забележен дефицит у износу од 137,2 млрд динара, при чему су делови централне државе и локалног нивоа власти тренутно у суфициту. На нивоу локалних самоуправа суфицит износи 7,7 млрд динара, код АП Војводина 3,5 млрд динара, а код РФЗО 6 млрд динара. Ови суфицити су привременог карактера, јер је на пример, град Београд до краја јуна био у статусу привременог финансирања, а висок суфицит код РФЗО је последица динамике исплате плата пошто се у јануару у здравству исплаћује само пола плате.